Цитати 6

Имам обичај да обележавам и издвајам најлепше мисли које налазим у књигама:

„Највећи до сада познати злочинац јесте злато.“ Вилијам Шекспир

„Подношење жртве је принцип на коме се заснива сам живот и без кога се не може замислити не само складна породица већ ни складно друштво.

Само људи намећу своја убеђења другима.

Човек је на вечитој клацкалици могућности, истовремено отворен и угрожен супротним могућностима развоја - може постати стваралац који ће обогатити свој живот и живот своје
околине, али и неуротик, болесно плашљив или болесно
деструктиван (и самодеструктиван) који ће осиромашити и уништити и свој живот и живот своје околине.

Врло вероватно су и неке човекове физичке болести израз саморушилаштва које је достигло одређен ступањ.

Неуротичар је човек који је у развоју свога осећајног живота спречен оштећењима која је доживео поступцима хладних, незаинтересованих, потцењивачких, у основи несигурних и неуротичних родитеља, или оних који замењују родитеље.

Услов за развој самосталне и зреле личности је у доживљеном и
проживљеном осећању сигурности и признања у детињству.

Тоталитарни режими, с једне стране, којима и није
циљ развијање самосталних личности, и анархична демократија, с друге, у којима беспоштедна конкурентска борба повећава страх и несигурност - плодно су земљиште на коме успева неуроза.

Човек се веома вара када мисли да конфликата у себи нема,
јер и најнормалнија личност има "комплексе". Готово све врсте конфликата, на своме дну, конфликти су са самим собом.

У самоћи човеку се отвара пут у сопствену дубину, и ако он успе да сиђе у њу без страха и зазирања, вратиће се обогаћен на површину и тек тада, када је открио своје Ја, имаће отворен и прави пут према ближњем, према Ти. Не може се замислити ниједан иоле креативан човек, да не говоримо о значајним уметницима и научницима, који није свесно и намерно тражио самоћу да би у миру и усаглашености са собом повео неопходне и плодне дијалоге са собом, покушао да из релативне удаљености објективније осмотри себе и друштво, и себе у друштву, и изнад свега, када је у питању стваралаштво, да оствари слободну комуникацију свесног и несвесног бића.

Највећу штету у породици не извлачи толико онај који је најнеуротичнији, већ много више онај који је најслабији.“ Владета Јеротић




„Ниче, назвавши себе Антихристом, тим самим је доказао своју неутољиву жудњу за Христом.

Истина није просто апстрактна идеја, која се тражи и спознаје умом, него је она нешто лично, чак и веће од тога - Личност - која се тражи и воли срцем.

Нихилизам је данас толико распрострањен и свепрожимајући, толико је дубоко и темељно проникао у умове и срца данашњих људи, да није остало више ни једне сфере, ни једног 'фронта', на којем би било могуће супротставити му се; а они, који мисле да се боре против Нихилизма, у стварности често узимају у своје руке оружје истог тог Нихилизма, и обраћају га против себе.“ Серафим Роуз


„Ми никада не можемо разумети Створитеља, јер смо само део његовог стварања.

Дарвин, као и Хитлер и Лењин после њега, само су били продукт еволуционог процеса који је већ трајао 800 година у то време. То је била еволуција западњачког рационализма, који се ослањао само на пали и обмањиви људски разум.“ Протојереј-ставрофор Андреј Филипс



„Због чега је театар (свеједно у каквим својим формама: класичној, филмској, или у форми атракција по парковима и шатрама) магнет за човјечанство, од најраније зоре његове свјетске историје? Зато што он за извјесно вријеме стишава неки бол живота. Ето гдје се психички крије магнетна сила театра за људско друштво на свим његовим културним нивоима.

Пут служења Богу је узак, радостан, али сасвим на други начин, и њега може појмити само онај којег се дотакао дах Духа, зато су храмови празни.

Рат хришћанину не може да донесе духовно исцјељење, али за човјека који је утонуо у развратни, користољубиви живот, рат може бити чак и јединствено средство тријежњења. У томе и јесте смисао рата, као промислитељног попуштења, одвлачења човјека од ситног, себељубивог живота - ка животу жртвеном; од пакла похоти и сласти - ка границама стварног битија. Хришћанина рат може да огруби, оземљи, може да га утопи у плотску стихију; за себељубивог, "плотског", пак, човјека рат може да значи повратак ка стварном духовном животу.“ Архиепископ Јован Шаховској

"Ја сам се у почетку нешто надао, а данас видим да је засад југословенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи ." Његош

„Сви Љотићеви напори, могло би се рећи, били су само покушај да распад
државе и горка чаша комунизма мимоиђе народе Југославије. Као што је у
Гетсеманском врту узалудан био вапај Христа, да га мимоиђе
горка чаша, па ју је морао испити до краја, како би својом жртвом испунио
послање, тако су и Љотићеви напори остали безуспјешни, како би се народ за сва времена, кроз патњу и страдања, отрезнио и ослободио тешких заблуда.“ Хрвоје Магазиновић

„Нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање вере без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје.

Многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и многи кукољ зловерја кроз слуге његове јересеначелнике посеја у васељени ради кварења и смућивања праве вере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси.“ Свети Сава

„У хрватским очима нико није био добар Југословен ако није пре тога био лош Хрват.

Словенство и католицизам су међусобно противуречни.

За православне Словене би се могло рећи да их везује православље већма него и крв словенска.

Постојала три разна славизма: "панславизам", који је био стварно панрусизам, империјалистички и искључив; затим "неославизам" др Крамаржа, чији је циљ био окупити све Словене у монархији око Прага, са тенденцијом да се тај покрет прошири и међу њихове сународнике око монархије; и најзад, "југославизам", који се сматрао покретом из Београда, револуционаран и некомпромисан, са циљем да окупи све Јужне Словене у заједницу моралну, на бази језика, и заједницу политичку, у државу Југославију. - Сва три ова славизма су пропала, сваки на свој начин.

Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски. Хрват је тип изолираног острвљанина и типичног малограђанина, са м а л о м историјом, ситном идејом о животу, са страхом од крупних идеала и великих потхвата; увек кавгаџија кафански више него мегданџија на бојишту; који се увек провлачио кроз живот погурено.

Зар је могао иједан здрав разум веровати да, напротив, Хрвати, након десет столећа изолирања од свега што је словенско, могу да после тога имадну дивљења за српско витештво, за царствујушчу српску државу из времена кад су они били већ мађарско робље; и за Светог Саву, који је био непријатељ Рима, и водио борбу са рођеним братом против римске агресије на Балкан; и да су били занесени косовским болом и Обилића правдом, који су прожимали српски народ у сваком његовом идеалу и потхвату.

Треба бити истински убеђен, да све несреће, које је за 23 године њеног трајања забележила Југославија, не би ни поникле да "југославизам," ствар нереална и измишљена, није постала убрзо званичним патриотизмом наших најгорих режима, једна бирократизирана идеја, коју није бранила ни црква, ни школа, него полиција и закон о заштити државе.

Штросмајеров "југославизам" је био у сржи противност србизму, немањићској идеји о држави, балканском схватању о нацији, православном схватању о догми.

Држава, то је пре свега један духовни појам и једна душевна творевина; зато ако држава није национална, значи производ националне идеологије, она представља само једно велико предузеће, али не и једну државу.

„Југославизам“ је био за Хрвате оличење православља.“ Јован Дучић


"Ако сте усамљени, то је због тога што сте сами себе
изоловали, ако сте довољно скромни нећете никада остати
усамљени. Ништа нас не изолује више од моћи и престижа.
Покушајте да сиђете и научите скромност и нећете никада више
бити сами." Карл Јунг

„Самоубица никад не жели тотално самоуништење, већ нирвану.“ Масерман

"Ако само једном могу да будем на прави начин сам, тада нећу бити више усамљен". Гете
 

Back
Top