Трагична погибија Радоја Ђуровића
Драги скупе тужни и жалосни,хвала свима што сте овде дошли
Ђе се туга и жалост дијели,ђе је цвијет планински увели
Ђе је соко саломио крила,ђе се горска заплакала вила
Бог свевишњи неправду пропусти,млад Радоје душу да испусти
Тијело му оста на сред друма,у сендвичу асвалта и гума
Украј Чачка ђе култура цвета,неста цвијет од тридесет љета
Младу децу оставио своју,похитао свом брату Драгоју
Расплакао сестре и рођаке,пожурио у загрљај мајке
Родио се на извор Бистрице,у гргајске стрмене литице
Двије сестре браће шесторица,Миломиру беше породица
Он сам има ко цијело село,кад се зими скупе на сијело
Но сеоски малени приходи,и година што често не роди
Натјераше ову породицу,у Моравску да дође равницу
Крај Мораве у село Адране,ту ће боље да проводе дане
Радоје се у нову средину,сналазио вешто на брзину
Цијени га и поштује село,јер на свако предњачаше дјело
Добар орач међу орачима,косибаша међу косачима
А такога не беше зидара,прије њега у времена стара
Сваки занат ради са вештином,истиче се великом врлином
Тек петнаест година имаше,када радни однос засниваше
Млад домаћин ко из воде ниче,ожени се породицу стиче
Формира се млада породица,нашли му се синова двојица
Расту ђеца међу родитеље,као што су прописи и жеље
Ту се срећа Радоју измаче,несрећа га стиже и спотаче
И отиде Богу на истину,задњу жељу да не каже сину
Душу су му узели анђели,у небески рај је однијели
А ми смо му дужни учинити,гроб кадити свијеће палити
Нека му је црна земља лака,благослов је задњи од Миланка.
[/SIZE][/SIZE][/SIZE]
Миланко Ђуровић
У Београду 12.03.2008. године
Драги скупе тужни и жалосни,хвала свима што сте овде дошли
Ђе се туга и жалост дијели,ђе је цвијет планински увели
Ђе је соко саломио крила,ђе се горска заплакала вила
Бог свевишњи неправду пропусти,млад Радоје душу да испусти
Тијело му оста на сред друма,у сендвичу асвалта и гума
Украј Чачка ђе култура цвета,неста цвијет од тридесет љета
Младу децу оставио своју,похитао свом брату Драгоју
Расплакао сестре и рођаке,пожурио у загрљај мајке
Родио се на извор Бистрице,у гргајске стрмене литице
Двије сестре браће шесторица,Миломиру беше породица
Он сам има ко цијело село,кад се зими скупе на сијело
Но сеоски малени приходи,и година што често не роди
Натјераше ову породицу,у Моравску да дође равницу
Крај Мораве у село Адране,ту ће боље да проводе дане
Радоје се у нову средину,сналазио вешто на брзину
Цијени га и поштује село,јер на свако предњачаше дјело
Добар орач међу орачима,косибаша међу косачима
А такога не беше зидара,прије њега у времена стара
Сваки занат ради са вештином,истиче се великом врлином
Тек петнаест година имаше,када радни однос засниваше
Млад домаћин ко из воде ниче,ожени се породицу стиче
Формира се млада породица,нашли му се синова двојица
Расту ђеца међу родитеље,као што су прописи и жеље
Ту се срећа Радоју измаче,несрећа га стиже и спотаче
И отиде Богу на истину,задњу жељу да не каже сину
Душу су му узели анђели,у небески рај је однијели
А ми смо му дужни учинити,гроб кадити свијеће палити
Нека му је црна земља лака,благослов је задњи од Миланка.
[/SIZE][/SIZE][/SIZE]
Миланко Ђуровић
У Београду 12.03.2008. године
