KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

aleksandar v

KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME

Oceni ovaj blog
Gernzi (Guernsey) je malo ostrvo locirano u britanskom kanalu. Anglo-Normanska populacija. Nalazi se bliže francuskoj obali, nego engleskoj.

Završetkom Napoleonovih ratova, ostrvo je poput drugih zemalja bilo u jadnom stanju, materijalno i finansijski.

Nije bilo novca

Morski nasipi, putevi, pijaca i drugo su bili potrebni. Radne snage nije nedostajalo, ali nije bilo novca da se tim radnicima plati.

Novac koji su ljudi koristili na ostrvu je bio engleski novac, funta sterlinga. Ali, kao što to biva po završetku svakog rata, zajmodavci su tražili da im se novac kojim su finansirali ratnu klanicu vrati, a funta sterlinga je svuda bila vrlo oskudna.

Ostrvo je imalo nezavisnu Vladu, “the States of Guernsey”, koja je time imala prava svojstvena svim suverenim Vladama, između ostalog da reguliše obim novca u opticaju u svojoj zemlji. Ali, za razliku od drugih zemalja, država Guernsey i njena Vlada su došli na ideju da ovo svoje pravo i sprovedu u praksi.

Inteligentni upravnik

Ostrvu je posebno nedostajala nova robna kuća ili pijaca, te je formiran poseban komitet da se za to postara. Komisija je otišla kod upravnika ostrva (defakto predsednik Vlade) da mu objasni situaciju:

“Treba da izgradimo pijačni prostor, ali nam nedostaje novac.”

“Od kakvog materijala nameravate da napravite pijacu?”, pitao je upravnik.

“Od kamena i drveta”

“Ima li na ostrvu takvog materijala?”, upita ih upravnik.

“Naravno, i to u izobilju.”

“Dobro, imate li dovoljno radnika?”

“Da, imamo. Ali je novac taj koji nedostaje.”

“Zar ne bi naš Parlament mogao da izdaje novac?”, pitao je upravnik.


Nova ideja

Ova ideja nikada nije pala na pamet odbornicima, jer se nikad nisu bavili monetarnim pitanjima. Znali su kako da dođu do novca kada ga je već bilo, ali se nikada nisu pitali gde novac počinje ili može početi (nastati).
Metod oporezivanja kada je novca već bilo u opticaju je bio sasvim poznat. Ali ubacivanje svežeg novca koji je nedostajao i eventualno kasnije oporezivanje, je bilo nešto novo za tamošnju administraciju.

Izdavanje nacionalne valute

Načinjena je procena troškova i Vlada je štampala potrebni novac, koji je potom iskorišćen za plaćanje rada na infrastrukturnim projektima ili za plaćanje onima koji su obezbeđivali materijal.

Nakon što je nova valuta puštena u opticaj jednostavnim plaćanjem ljudima (ne zaduživanjem), došlo je razmene na tržištu. Nadničari bi otišli kod prodavca obuće, ovaj bi otišao kod proizvođača, proizvođač obuće je sad imao dovoljno novca da kupi potreban materijal, itd.

Valuta je bila prihvaćena svuda. Vlada je preduzela mere protiv inflacije objavom da će novac periodično biti povlačen iz opticaja putem poreza, da se ne bi akumulirao suviše. Tako je i učinjeno. Međutim, pošto su povećane privredne aktivnosti zahtevale odgovarajuću novčanu masu, Vlada je nastavila sa emisijom, tj. puštanjem novca u opticaj da bi se i drugi radovi mogli obaviti.

12. oktobra 1822, nova robna kuća je završena i puštena u rad. Nijedan peni javnog duga nije kreiran!

Intervencija bankara

U vreme prvobitne emisije novca, na ostrvu nije bilo banaka. To bez sumnje objašnjava zašto nije bilo otpora Vladinom emitovanju novca.

Ali 10 godina nakon toga, ostrvo je postalo toliko prosperitetno, zahvaljujući preduzetim monetarnim aktivnostima i optimalnoj količini novca, da je to zapalo za oko engleskim bankama.

Engleski bankari su osnovali svoje filijale na ostrvu i nametnuli tamošnjem stanovništvu svoja uobičajena pravila: “Nije u redu”, rekli su, “dopustiti Vladi da finansira projekte bez ulaženja u dugove.”

Bankari su učinili sve da zaustave takvu emisiju i da kao “zamenu” uvedu sistem privatno emitovanih kredita sa kamatom kao vid finansiranja i povuku iz opticaja državni novac koji nije bio kreiran i puštan u opticaj pozajmljivanjem, već plaćanjem.
Bilo je određenog otpora, ali su bankari ostvarili ono što su naumili koristeći uobičajene metode i 9. oktobra 1836, “State of Guernsey” je napustila svoje suvereno pravo i prerogative da kontroliše obim novca u opticaju. Od tada je količina državnog novca postepeno opadala i bila je zamenjena novcem koji su izdavali privatni bankari u vidu kredita kreiranih iz ničega, uvlačeći stanovnike ostrva u dugove.

Bilo kako bilo, još uvek se u opticaju nalazi originalno emitovana nacionalna valuta u protivvrednosti od oko 40.000 funti sterlinga.

Zašto finansijski problem?

Kao što možemo videti, sa prirodnim resursima, radnom snagom i malo zdravog razuma, NEMA FINANSIJSKIH PROBLEMA.

Ali kada lukavi uzurpatori žele da regulišu ekonomske aktivnosti zarad sopstvene moći i profita, onda dolazi do finansijskih problema.

Naravno, oni koji će tražiti izgovore da opravdaju postojeći režim će reći da je Guernsey samo malo beznačajno ostrvo, da je kontrola novčane mase od strane predstavnika društva dobra za male zemlje, ali ne i za velike.

U redu. Obratite pažnju šta vam ta gospoda prigovaraju danas. Sledeće nedelje, ta ista gospoda će vam reći da neki problem ne može biti uspešno rešen na maloj teritoriji ili provinciji, nego da mora ići na državni ili čak internacionalni nivo!

Još nije bilo društvenih kredita u Gernzi-u u periodu od 1820 do 1836. Nema sumnje da razvoj i okolnosti tog perioda ne bi dozvolili da se ide toliko daleko da se potrošačima daje dividenda (u vidu prikupljenih kamata na odobrene kredite, prim. prevodioca). Ali bilo je nekreditne nacionalne valute, emitovane u skladu sa potrebama i mogućnostima.

Emitovanje nacionalne valute od strane države Gernzi nije izazvalo inflaciju, niti besposlenost. Naprotiv, kreiran je prosperitet i obilje privrednih aktivnosti. Ali takva emisija nije stvarala robove i zbog toga su privatni bankari intervenisali.


Autor: Louis Even

http://www.michaeljournal.org/guernsey.htm

Identična tema, ali od drugog autora i malo opširnije:
http://www.aberhartfoundation.ca/PDF%20 … 0Banks.pdf

Pošalji "KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME" na Facebook Pošalji "KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME" na Google Pošalji "KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME" na My Yahoo! Pošalji "KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME" na Live Pošalji "KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME" na MySpace Pošalji "KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME" na Twitter Pošalji "KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME" na Digg Pošalji "KAKO JE GERNZI REŠIO FINANSIJSKE PROBLEME" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. mitrovic (avatar)
    da se ne treba zalud trositi
  2. NeshaDeBeli (avatar)
    Aleksandre, voleo bih kada mozes i ako mozes da napises jedan tekst o sprezi banaka i medija, pogotovu televizije.
    Hteo sam da te pitam i sledece. Kako nasa zemlja moze da se izvuce iz duznickog ropstva jer de fakto smo vec prezaduzeni kod tih svetskih bankara. Ako odbijemo da placamo dugove blago receno najebacemo.
    Pozdrav i sve najbolje.