Dijalog o Bergsonovoj filozofiji trajanja

Kada je bio početak vremena, da li je uopšte postojao?

Почетак и крај су делови линије. Линија је део простора а не времена. Време није исто што и простор који нема везе са сукцесијом стања. У простору су једино могући положаји а не сукцесија положаја при чему бисмо на тај начин добили трајање. Ма колико ређали предмете једне до других, никада на тај начин не можемо добити кретање.
Време није линија. Време је нешто сасвим другачије или духовна категорија.... интуиција трајања.

Ево,"здрав разум" сматра да је време исто што и линија којом се представља а управо сам рекао да време није линија. Тај мој исказ чудно звучи пред ткз."здравим разумом" који је навикао да под временом замишља линију, али ако имате помоћ филозофије и ако само мало размислите, онда је тврдња да је време линија права бесмислица а здраворазумско је нешто сасвим друго. Тако, позивајући се на Бергсонову филозофију тврдим да кретање није промена положаја тела у простору. Шокантно зар не? Епа, грешите, потпуно је истинито.

Ali vreme, za koje mi znamo, nastalo je ili počelo da teče od početka stvaranja prostora i materije. Sve je krenulo sa Velikim praskom ili Big Bang-om.

То о чему говориш јесте спекулација изникла управо из изједначавања времена са линијом у простору која једина може имати почетак и крај. То је ткз."опросторено време", време линија, апсурд. Епа, видиш. Скуп тачака поређаних једна до друге у простору, а које чине линију, а коју ти зовеш "време", нема ама баш никакве везе са трајањем. То није време, то је простор.

Право трајање, право време је нешто друго, духовна категорија.. интуиција трајања. То је интензивна величина и самим тим нема делове, почетак и крај. Линија има почетак и крај не и право време.

Vreme nije filozofska ili metafizička kategorija već potpuno realna i opipljiva kategorija.

Време јесте метафизичка категорија. Споља нећеш наћи време. Време није линија. Ма колико гледао око себе нећеш наћи време већ само простор, а простор није време. И остаје ми само ово да понављам опет и опет.

Онај ко хоће, нека се запита да ли у својој свести може да замисли нешто што неће бити положај тела у простору и што ће назвати "време"? "Наравно да може" рећи ће свако, а при томе имаће у свести два непокретна опажаја перцепцију и сећање, а не време. Одакле такво неразумевање?

Бергсон је објашњавајући објашњавајући своју интуицију трајања написао ово:

"Али, нама је невероватно тешко да предочимо трајање у његовој првотној чистоти;"

Ове речи "невероватно тешко", разумевање трајања чине затвореном књигом многима, али онај ко уме да мисли, нека размишља ма како "невероватно тешко било, то је истинито. Време није линија. Време се не може представити простором ни на који начин, самим тим ни мерити или анализирати. Време је интуиција а не опажај.

Šta onda to merimo satovima? Šta meri fizika.. Astronomija itd. Šta znače onda one jednačine o vremenu ako vreme ne možemo meriti?

Веровао или не математика и једначине физике, као и сатови, не мере време, већ истовремености, при чему и оне имају посла искључиво са простором. Време се не може мерити. Размисли о овоме?

Брзина у физици јесте пређени пут у јединици времена.

А јединица времена је 86 400.. ти део дана или део путање по којој се Земља окреће око Сунца. Сада, тај део путање упоређујемо са делом путање казаљке једног часовника и на тај начин констатујемо убрзање или успорење. Да ли? Не. Тако констатујемо две различите дужине две линије у простору. Меримо их буквално лењиром. Интервал трајања нисмо ни додирнули тиме а да би ово било јасно, постоји један мисаони експеримент на кога се позвао и Бергсон.

Замислимо да се рецимо сутра сво кретање на Земљи убрза пропорционално хиљаду пута. Значи Земља да се окреће хиљаду пута брже око Сунца. Опруга у часовницима такође пропорционално толико пута брже.

Ми ћемо бити свесни да нешто не штима. Имаћемо осећај да се време убрзало, да дан брже протиче.

Али, обрати пажњу, она чувена једначина неће се нимало променити као да се ама баш ништа није догодило!

И даље ће јединица времена бити 86 400.. ти део тог хиљаду или милијарду пута убрзаног земљиног кретања око Сунца а однос између њега и дела који је направила казаљка на часовнику биће потпуно исти.. неизмењен. Значи, мерење ће показати да се ништа није променило? Па како је то могуће када се све убрзало хиљаду пута? Тако, јер никада нисмо ни мерили време, већ само простор. Време се не може мерити оно је интуиција.

цитат:
"Da se s gledišta nauke zanemaruje sam interval trajanja, dokazuje to što ne bi imalo šta da se menja ni u našim formulama ni u brojevima koje u njih uvodimo, kad bi sva kretanja u svemiru bila dva ili tri puta brža. Svest bi imala neodrediv i na neki način kvalitativan utisak o toj promeni, ali ova se ne bi obelodanila izvan nje, pošto bi se isti broj istovremenosti opet zbio u prostoru."
Bergson
 
Poslednja izmena:
Na ovom pitanju polomljena su mnoga mudra koplja i
nije se došlo do jedinstvenog pojma vremena ( naročito između fizičara i filozofa ) . Krećemo se između takozvanog filozofskog duha i fizičkog vulgarnog pojma vremena .

Nebih da diram vreme zvano DUH , no ovo fizičko vulgarno vreme polazi uglavnom od nauke zasnovanoj na teoriji velikog praska . Ako zamislimo ( sa velikom verovatnoćom ) da je teorija velikog praska pogrešno naučno polazište , onda nam ostaje kontra teorija da je sve ovo oduvek ( tako je to / amin ) .
U takvim naučnim okolnostima nema vremena ; oće
reći nema pre i posle postanka ( u zatvorenom smo
sudu , koji nema spoljašnost i unutrašnjost - već ima sebe sama - ne izliva se nit uliva / nema kud i u čemu / nema kretanja tamo i ovamo u prošlosti i budućnosti ) - sve je tako oduvek .
Ako je sve tako oduvek , onda u njemu je nemoguće
duh vreme ( takozvano transcendentalno vreme ) .:dash::dash::think::whistling:
 

Back
Top