Имам обичај да обележавам и издвајам најлепше мисли које налазим у књигама:
„У парламентаризму, влада у жељи да се одржи на власти, запоставља своју дужност да управља земљом.“ Владислав Стакић
„Политика данас, у већини случајева, представља „разарача“ економије, морала, друштва и религије, који је произишао из јачања партија.
Македонски варвари победили су Грчку, ту интелигнету расу, јер су имали монархију која је имала памћење, моћ предвиђања и стабилност.
Напредак је увек долазио
од мањина, названих елите. Не постоји пример у историји да је изборна већина
предузела ма какву корисну, позитивну и стваралачку иницијативу. Прогрес је увек
долазио од воље и енергије, одлучности и предузмљивости малога броја. Већина
би тек доцније, по свршеном чину, давала свој пристанак. Све револуције, и
књижевне и политичке и религиозне, све су она дела мањине. Врлина, смелост,
моћ, све су то одлике енергичне мањине
Демократија је највећа заблуда
прошлог века. Ако хоћемо да живимо, да радимо, да у социалном животу имамо
највеће гарантије за производњу и за културу, ако хоћемо да сачувамо и
повећамо морални, интелектуални и материални капитал цивилизације,
апсолутно је потребно да разрушимо демократске установе. Идеална
демократија је најскупље сањарење. А историјска демократија, онаква какву је
познаје модеран свет, смртоносна је болест народа, људских друштава,
породица и појединаца.
Демократија, то је владавина броја, таква владавина
подразумева једнакост, међутим, организација претставља неједнакост, према
томе организација и демократија јесу ствари које се искључују. Демократија се не
може организовати, организација се не може демократизовати. Организовати
демократију значило би успоставити аристократију. Без реда, дисциплине,
јерархије не може бити никакве чврсте, трајне националне акције, али јерархија,
дисциплина, ред искуључени су из демократије. Демократија значи идолатрију индивидуе. Свака демократија изолује и слаби
појединца, а развија снагу државе и преко сфере која јој припада.
Монархија, неопходна из перспективе општег интереса, подржава ауторитет, слободу, напредак и част. Укључићу се у борбу против сваког облика републиканског режима.
Ако се смутљивцима и партијама, тако заводљивим, дозволи да проузрокују све могуће неслоге и допусти да покваре све што могу, човек ће престати да буде човек.
Некада је политика имала функцију да смирује, да ублажава и стишава надметање појединих интереса, данас их доводи до пароксизма.
Следствено, ни један други систем није више ауторитативан, сконцентрисан и снажан од монархије.
Слабост личности треба увек да буде надокнађена снагом институција, тачније – институцијом краља.
Егалитарни и либерални индивидуализам уништава индивидуу, а етатизам, који најпре уздиже државу, завршава своје дело, убијајући је.
Политичке мисли и аутори који желе више слободе за породицу, они који критикују државни систем школства залажући се за слободу подучавања, они који замерају администативном систему заговарајући слободу градова и области, они који се боре за јачање синдикализма, они који критикују државни монопол над религијом и црквом – сви они ће се, пре или касније, сигурно сусрести са ројализмом, који неће нимало морати да коригује њихово залагање и пут.
Од свих слобода које ваља очувати, најважније је слобода власти, другим речима, слобода ауторитета, која је, сама по себи, основни чувар нације.“ Шарл Морас
„Демократија је са поља политике прешла на терен
метафизике. И заиста данас можемо рећи, да у историји политичких доктрина није
било таквог случаја да је једна идеологија, као што је то случај са демократијом,
прогласила своја начела за непогрешива, и постала најнетрпељивија према
осталим доктринама. Ни у једном послу који
човек обавља није уведен такав апсурд да се уместо мишљења стручњака
признаје глас необразоване гомиле. Демократија је једини случај где није пресудан квалитет већ квантитет.
Парламентаризам намеће влади једну једину бригу – опстанак на власти. У
испуњењу те намере улаже се највише времена и енергије тако да за рад на
власти не остаје скоро ништа; поредак који сваку далековиду, смишљену и
доследну политику чини недопуштеном жељом, јер ниједна влада не може
разумно рачунати на дуг живот, поредк у којем нико никоме не одговара, јер се одговорност владе преноси на скупштинску већину а одговорност ове гаси у
бирачком телу.“ Томица Керчуљ
„Нацију не одређује исти језик, ни иста расна припадност, ни иста територија. Њу одређује јединствена судбина на универзалном плану.
Ниједан човек не може а да себи не поставља вечна питања о животу и смрти, о стварању света и небесима.
Сила је допуштена када се њом брани идеал који је оправдава. Истина, правда и отаџбина биће брањени свом жестином када се силом - или из заседе - на њих удари.“ Хозе Антонио Примо Де Ривера
„Гомила у својој подлости се радује када понижава све оно што је узвишено, када се показује слабим оно што је било моћно. Када се открије нека гадост, она је обузета усхићењем: Он је мали као и ми - он је грозан као што смо ми.“ Александар Сергејевич Пушкин
„Модерни људи су изгубили мудрост у знању, а знање у информацијама.“ Т. С. Елиот
„Ко влада својим чулима, влада читавим светом.“ Преподобни Симеон Нови Богослов
„Телевизија је створила нову врсту човека - homo medium - човека са истрошеним нервним системом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевног распада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја, такорећи, у сировом стању - некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу. Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе. Телевизија шири живчане и душевне болести. Могућности људске душевности нису безграничне. испред телевизора човек у неколико часова прима толико утисака као некада за месец дана. Човеков живчани систем се троши, не подносећи прекомерну напрегнутост, он, као штитећи се, бежи у болест.
Наше доба, доба техничког напредка, требало би да нам пружи могућност да стижемо да урадимо више него икада раније; па ипак, сви ми осећамо да време ишчезава у незнаном правцу, као да се сурвава у дубоку провалију, тако да не успевамо да изађемо на крај са оним обимом посла који смо раније завршавали са лакоћом.“ Архимандрит Рафаил Карелин
„Не уводи сваког човека у дом свој!“ (Сирах. 11:29)
„Образовање човека је буђење човека“ Жак Маритен
„Техника је некада била само помоћно средство, данас је технологија начин мишљења и живота.“ Владимир Димитријевић
„Заиста, частан човек се осећа униженим када не може другима да помогне у скрушености.“ Ђенерал Роберт Едвард Ли
„Очување традиционалне породице је једна од претпоставки очувања моралне и културне инфраструктуре на којој почива слободно друштво. Зато је залагање за очување и обнову традиционалне патријархалне породице једно анти-етатистичко прегнуће par exelence.“ Иван Јанковић
„У парламентаризму, влада у жељи да се одржи на власти, запоставља своју дужност да управља земљом.“ Владислав Стакић
„Политика данас, у већини случајева, представља „разарача“ економије, морала, друштва и религије, који је произишао из јачања партија.
Македонски варвари победили су Грчку, ту интелигнету расу, јер су имали монархију која је имала памћење, моћ предвиђања и стабилност.
Напредак је увек долазио
од мањина, названих елите. Не постоји пример у историји да је изборна већина
предузела ма какву корисну, позитивну и стваралачку иницијативу. Прогрес је увек
долазио од воље и енергије, одлучности и предузмљивости малога броја. Већина
би тек доцније, по свршеном чину, давала свој пристанак. Све револуције, и
књижевне и политичке и религиозне, све су она дела мањине. Врлина, смелост,
моћ, све су то одлике енергичне мањине
Демократија је највећа заблуда
прошлог века. Ако хоћемо да живимо, да радимо, да у социалном животу имамо
највеће гарантије за производњу и за културу, ако хоћемо да сачувамо и
повећамо морални, интелектуални и материални капитал цивилизације,
апсолутно је потребно да разрушимо демократске установе. Идеална
демократија је најскупље сањарење. А историјска демократија, онаква какву је
познаје модеран свет, смртоносна је болест народа, људских друштава,
породица и појединаца.
Демократија, то је владавина броја, таква владавина
подразумева једнакост, међутим, организација претставља неједнакост, према
томе организација и демократија јесу ствари које се искључују. Демократија се не
може организовати, организација се не може демократизовати. Организовати
демократију значило би успоставити аристократију. Без реда, дисциплине,
јерархије не може бити никакве чврсте, трајне националне акције, али јерархија,
дисциплина, ред искуључени су из демократије. Демократија значи идолатрију индивидуе. Свака демократија изолује и слаби
појединца, а развија снагу државе и преко сфере која јој припада.
Монархија, неопходна из перспективе општег интереса, подржава ауторитет, слободу, напредак и част. Укључићу се у борбу против сваког облика републиканског режима.
Ако се смутљивцима и партијама, тако заводљивим, дозволи да проузрокују све могуће неслоге и допусти да покваре све што могу, човек ће престати да буде човек.
Некада је политика имала функцију да смирује, да ублажава и стишава надметање појединих интереса, данас их доводи до пароксизма.
Следствено, ни један други систем није више ауторитативан, сконцентрисан и снажан од монархије.
Слабост личности треба увек да буде надокнађена снагом институција, тачније – институцијом краља.
Егалитарни и либерални индивидуализам уништава индивидуу, а етатизам, који најпре уздиже државу, завршава своје дело, убијајући је.
Политичке мисли и аутори који желе више слободе за породицу, они који критикују државни систем школства залажући се за слободу подучавања, они који замерају администативном систему заговарајући слободу градова и области, они који се боре за јачање синдикализма, они који критикују државни монопол над религијом и црквом – сви они ће се, пре или касније, сигурно сусрести са ројализмом, који неће нимало морати да коригује њихово залагање и пут.
Од свих слобода које ваља очувати, најважније је слобода власти, другим речима, слобода ауторитета, која је, сама по себи, основни чувар нације.“ Шарл Морас
„Демократија је са поља политике прешла на терен
метафизике. И заиста данас можемо рећи, да у историји политичких доктрина није
било таквог случаја да је једна идеологија, као што је то случај са демократијом,
прогласила своја начела за непогрешива, и постала најнетрпељивија према
осталим доктринама. Ни у једном послу који
човек обавља није уведен такав апсурд да се уместо мишљења стручњака
признаје глас необразоване гомиле. Демократија је једини случај где није пресудан квалитет већ квантитет.
Парламентаризам намеће влади једну једину бригу – опстанак на власти. У
испуњењу те намере улаже се највише времена и енергије тако да за рад на
власти не остаје скоро ништа; поредак који сваку далековиду, смишљену и
доследну политику чини недопуштеном жељом, јер ниједна влада не може
разумно рачунати на дуг живот, поредк у којем нико никоме не одговара, јер се одговорност владе преноси на скупштинску већину а одговорност ове гаси у
бирачком телу.“ Томица Керчуљ
„Нацију не одређује исти језик, ни иста расна припадност, ни иста територија. Њу одређује јединствена судбина на универзалном плану.
Ниједан човек не може а да себи не поставља вечна питања о животу и смрти, о стварању света и небесима.
Сила је допуштена када се њом брани идеал који је оправдава. Истина, правда и отаџбина биће брањени свом жестином када се силом - или из заседе - на њих удари.“ Хозе Антонио Примо Де Ривера
„Гомила у својој подлости се радује када понижава све оно што је узвишено, када се показује слабим оно што је било моћно. Када се открије нека гадост, она је обузета усхићењем: Он је мали као и ми - он је грозан као што смо ми.“ Александар Сергејевич Пушкин
„Модерни људи су изгубили мудрост у знању, а знање у информацијама.“ Т. С. Елиот
„Ко влада својим чулима, влада читавим светом.“ Преподобни Симеон Нови Богослов
„Телевизија је створила нову врсту човека - homo medium - човека са истрошеним нервним системом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевног распада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја, такорећи, у сировом стању - некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу. Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе. Телевизија шири живчане и душевне болести. Могућности људске душевности нису безграничне. испред телевизора човек у неколико часова прима толико утисака као некада за месец дана. Човеков живчани систем се троши, не подносећи прекомерну напрегнутост, он, као штитећи се, бежи у болест.
Наше доба, доба техничког напредка, требало би да нам пружи могућност да стижемо да урадимо више него икада раније; па ипак, сви ми осећамо да време ишчезава у незнаном правцу, као да се сурвава у дубоку провалију, тако да не успевамо да изађемо на крај са оним обимом посла који смо раније завршавали са лакоћом.“ Архимандрит Рафаил Карелин
„Не уводи сваког човека у дом свој!“ (Сирах. 11:29)
„Образовање човека је буђење човека“ Жак Маритен
„Техника је некада била само помоћно средство, данас је технологија начин мишљења и живота.“ Владимир Димитријевић
„Заиста, частан човек се осећа униженим када не може другима да помогне у скрушености.“ Ђенерал Роберт Едвард Ли
„Очување традиционалне породице је једна од претпоставки очувања моралне и културне инфраструктуре на којој почива слободно друштво. Зато је залагање за очување и обнову традиционалне патријархалне породице једно анти-етатистичко прегнуће par exelence.“ Иван Јанковић