СИТО

Почетком шездесетих година,у сиромашној Србији,која је почела да се опоравља од рата,(мада комуњаре кажу да је било лепо живети у Титово време),моја покојна мајка Добрила,домаћица,је имала обичај да меси хлеб,колаче.
Сећам се да је сипала брашно у сито,а онда га је тресла над наћвама.
Оно фино, чисто брашно је пролазило кроз сито у наћве,а оно што није било добро се задржавало у ситу.
То из сита је бацала у једну посуду и касније од тога правила сплачине за свиње.
Чему овај увод?
Кроз живот идемо и стичемо разноразна познанства,много људи различитих менталних склопова и профила,образовања и духовности…
Многи су схватили да треба да направе своје животно сито…да са времена на време убаце сва та познанства у то сито и да протресу…
Они фини ментални склопови и духовности које вам одговарају ,проћи ће тај тест,а остале ћете одбацити,и нећете се више оптерећивати њима.
Размислите добро : да ли сте направили своје животно сито,или се крећете кроз живот оптерећени глупостима и идиотаријама?
 
Крећемо се кроз живот оптерећени глупостима и идиотаријама.
To je definicija zivota.
Ne treba ignorisati i izbegavati zivot.
Ne treba ga bacati svinjama.
Treba ga cuvati i uzivati u njemu, uzivati u iskustvu koje donosi.

debeli stomak je rekao.
 
Ja nemam to zivotno sito i nisam sigurna da bih mogla da napravim takvu selekciju.Nijedan covek nije bezgresan niti postoji neko ko bar jednom nije postupio idiotski...
 

Back
Top