- Људски су закони вечити протест људи против идиотизма и бесмислености. То је моје убеђење.
Чувши ово продавци језика, лицемери, падоше опет на колена и, учинивши метанију пред говорником, узвикнуше:
- Част и поштовање и твоме убеђењу! Тад опет рече први:
- Пресудите ви сад, ко је од нас двојице у праву.
- Да, то нам пресудите, нагласи и други.
- Онај, ко уме да поштује убеђење другога човека, онај је само у праву. Идите и поштујте убеђење један другога, и бићете обојица у праву.
Такав суд изрекоше продавци језика, лицемери. И кад суд би изречен два противника се удаљише, оба незадовољни и оба гледајући један на другог попреко као и при доласку.
И један од продаваца језика записиваше нешто на хартију. Кад беше готов са записивањем, он се обрати мени, смежуравши лице, као што се шарена гусеница смежурава у трави, кад јој прети опасност распознавања, - с овим речима обрати се он на мене:
- Ово ја записујем убеђења свих људи, који поред нас пролазе. Ми водимо, наиме, строгу статистику свих убеђења.
Ја му на то ништа не одговорих. Не одговорих му ништа из два разлога: једно, што ме гнев беше испунио до грла, а друго, што моја пажња би привучена новом двојицом, који се појавише пред судом продаваца језика, лицемера.
Један рече:
- Закон самоодржања једини је морални закон изнад и испод кога нема никаквих моралних закона. Безобзирност у усрећењу себе, то је један детаљ тога закона. Такво је моје убеђење.
После ових речи продавци језика, лицемери, падоше у прашину и метанисаше.
- Част и поштовање твоме убеђењу, - узвикнуше они једногласно.
Други приђе и пречећи се на првога, рече:
- Алтруизам, милост, љубав, пожртвовање, једине су речи које се могу допустити у књигама морала. Усрећавати себе, то није забрањено, али са свима могућим обзирима на срећу других живих створења. То је једино спасоносно и једино истинито убеђење.
Продавци језика, лицемери, опет се савише у полупараграф и метанисаше с узвиком:
- Част и поштовање и твоме убеђењу. Тада опет рече први:
- Пресудите ви сад, ко је од нас двојице у праву.
- Да, то нам пресудите, нагласи и други.
- Онај је у праву, ко уме да поштује убеђење другога човека идите, и поштујте убеђење један другога, и бићете обојица у праву.
Такав суд би изречен од оних, који сами себе за судије људима беху поставили. И кад суд би изречен, оба се противника удаљише, незадовољно мрмљајући. И опет статистика би увећана за два броја. И статистичар поново смежураваше лице, спремајући се, да мене опет ослови.
Но мој гнев га претече, - ја узвикнух:
- О продавци језика, о лицемери, како је живот од ваше мудрости обљутавио! Како је тешка и тесна атмосфера постала од ваше дебеле мудрости за све духове који су навикли на етар и светлост! Видите ли ви, колико нежних душа бежи из живота, којим сте ви завладали? Зар не чујете учестале као нигда ропце самоубица, о ви убице, с јелејним лицем, зар не чујете? Или се само претварате, да их не чујете?
О продавци језика, о лицемери! Кад бисте ви какво год убеђење у себи имали и умели га поштовати, ви не би сте могли говорити о поштовању свачијег убеђења, тј. свакога убеђења, било оно корисно или штетно, или паметно или глупо. За вас су различита убеђења као и различни костими људи. Човек у црном костиму нема разлога да протествује против свога ближњега у белом костиму. Тако је и са убеђењима, као и са костимима, мислите ви, брбљиви статистичари туђих убеђења. Но тако није.
Поштовати сва убеђења значи уједначити сва убеђења. О ви, уједначитељи белог и црног, и округлог и шиљастог, како ви уживате једино у изједначењу свега, у уравњању, утабању свега! Кад гробари закопају мртваца у глину, тада они говоре, да су мртав човек и глина једнаки. Но ви говорите и за живе људе, да су једнаки с глином, ви гробари живих! И за убеђења из крви и нерава говорите, да су једнака са убеђењима из лончарске глине.
Како се може поштовати лаж? Тако се пита човек, коме истина лежи и на срцу и на уму. Но вама то питање и не пада ни на ум ни на срце, јер ви сте засули јендек између лажи и истине, и уселили сте ово двоје под један исти кров, и дали им једнака права. Зато и проповедате сад поштовање и лажи и истине, јер за вас лаж и истина нису више две моћи у међусобној борби но два близанца једне исте краве, која се доје под истом мајком, и подојена лижу се и сунчају у присоју.
Зашто лажете људе, лицемери једни? Гле, ви не поштујете ниједно њихово убеђење, иако метанишете и кадите пред сваким. Гле, за вас свако убеђење и свако безубеђење има једну исту вредност. Зашто збуњујете људе, који траже поучења у вас, ви самозвани учитељи? Како се усуђујете да седите на узурпираној учитељској столици, кад гладни и жедни правде и ништи духом и чисти срцем ништа од вас не могу добити осим несвестице?
О продавци језика, о лицемери! Вапијући сте ви доказ оног проклетства, које над човечијим родом виси.
Мали мрави, мали мрави, да ли ме чујете? Да ли ме разумете? Није потребно баш све ово ни да разумете, јер се бојим, да вам се тиме не појача мржња према људима. Деси ли се пак ово, онда ограничите вашу мржњу само на продавце језика, на поштоваоце свачијег убеђења, на лицемере.
( Одломак из Велимировићевог дела " Изнад греха и смрти " )
Чувши ово продавци језика, лицемери, падоше опет на колена и, учинивши метанију пред говорником, узвикнуше:
- Част и поштовање и твоме убеђењу! Тад опет рече први:
- Пресудите ви сад, ко је од нас двојице у праву.
- Да, то нам пресудите, нагласи и други.
- Онај, ко уме да поштује убеђење другога човека, онај је само у праву. Идите и поштујте убеђење један другога, и бићете обојица у праву.
Такав суд изрекоше продавци језика, лицемери. И кад суд би изречен два противника се удаљише, оба незадовољни и оба гледајући један на другог попреко као и при доласку.
И један од продаваца језика записиваше нешто на хартију. Кад беше готов са записивањем, он се обрати мени, смежуравши лице, као што се шарена гусеница смежурава у трави, кад јој прети опасност распознавања, - с овим речима обрати се он на мене:
- Ово ја записујем убеђења свих људи, који поред нас пролазе. Ми водимо, наиме, строгу статистику свих убеђења.
Ја му на то ништа не одговорих. Не одговорих му ништа из два разлога: једно, што ме гнев беше испунио до грла, а друго, што моја пажња би привучена новом двојицом, који се појавише пред судом продаваца језика, лицемера.
Један рече:
- Закон самоодржања једини је морални закон изнад и испод кога нема никаквих моралних закона. Безобзирност у усрећењу себе, то је један детаљ тога закона. Такво је моје убеђење.
После ових речи продавци језика, лицемери, падоше у прашину и метанисаше.
- Част и поштовање твоме убеђењу, - узвикнуше они једногласно.
Други приђе и пречећи се на првога, рече:
- Алтруизам, милост, љубав, пожртвовање, једине су речи које се могу допустити у књигама морала. Усрећавати себе, то није забрањено, али са свима могућим обзирима на срећу других живих створења. То је једино спасоносно и једино истинито убеђење.
Продавци језика, лицемери, опет се савише у полупараграф и метанисаше с узвиком:
- Част и поштовање и твоме убеђењу. Тада опет рече први:
- Пресудите ви сад, ко је од нас двојице у праву.
- Да, то нам пресудите, нагласи и други.
- Онај је у праву, ко уме да поштује убеђење другога човека идите, и поштујте убеђење један другога, и бићете обојица у праву.
Такав суд би изречен од оних, који сами себе за судије људима беху поставили. И кад суд би изречен, оба се противника удаљише, незадовољно мрмљајући. И опет статистика би увећана за два броја. И статистичар поново смежураваше лице, спремајући се, да мене опет ослови.
Но мој гнев га претече, - ја узвикнух:
- О продавци језика, о лицемери, како је живот од ваше мудрости обљутавио! Како је тешка и тесна атмосфера постала од ваше дебеле мудрости за све духове који су навикли на етар и светлост! Видите ли ви, колико нежних душа бежи из живота, којим сте ви завладали? Зар не чујете учестале као нигда ропце самоубица, о ви убице, с јелејним лицем, зар не чујете? Или се само претварате, да их не чујете?
О продавци језика, о лицемери! Кад бисте ви какво год убеђење у себи имали и умели га поштовати, ви не би сте могли говорити о поштовању свачијег убеђења, тј. свакога убеђења, било оно корисно или штетно, или паметно или глупо. За вас су различита убеђења као и различни костими људи. Човек у црном костиму нема разлога да протествује против свога ближњега у белом костиму. Тако је и са убеђењима, као и са костимима, мислите ви, брбљиви статистичари туђих убеђења. Но тако није.
Поштовати сва убеђења значи уједначити сва убеђења. О ви, уједначитељи белог и црног, и округлог и шиљастог, како ви уживате једино у изједначењу свега, у уравњању, утабању свега! Кад гробари закопају мртваца у глину, тада они говоре, да су мртав човек и глина једнаки. Но ви говорите и за живе људе, да су једнаки с глином, ви гробари живих! И за убеђења из крви и нерава говорите, да су једнака са убеђењима из лончарске глине.
Како се може поштовати лаж? Тако се пита човек, коме истина лежи и на срцу и на уму. Но вама то питање и не пада ни на ум ни на срце, јер ви сте засули јендек између лажи и истине, и уселили сте ово двоје под један исти кров, и дали им једнака права. Зато и проповедате сад поштовање и лажи и истине, јер за вас лаж и истина нису више две моћи у међусобној борби но два близанца једне исте краве, која се доје под истом мајком, и подојена лижу се и сунчају у присоју.
Зашто лажете људе, лицемери једни? Гле, ви не поштујете ниједно њихово убеђење, иако метанишете и кадите пред сваким. Гле, за вас свако убеђење и свако безубеђење има једну исту вредност. Зашто збуњујете људе, који траже поучења у вас, ви самозвани учитељи? Како се усуђујете да седите на узурпираној учитељској столици, кад гладни и жедни правде и ништи духом и чисти срцем ништа од вас не могу добити осим несвестице?
О продавци језика, о лицемери! Вапијући сте ви доказ оног проклетства, које над човечијим родом виси.
Мали мрави, мали мрави, да ли ме чујете? Да ли ме разумете? Није потребно баш све ово ни да разумете, јер се бојим, да вам се тиме не појача мржња према људима. Деси ли се пак ово, онда ограничите вашу мржњу само на продавце језика, на поштоваоце свачијег убеђења, на лицемере.
( Одломак из Велимировићевог дела " Изнад греха и смрти " )