Lavice Oprosti
Na karanfilu belom kaplje
crvena krv iz nosa.
Zdravlje je mraz
kad telo zgrčeno
ima uši da ispravi
živahsnost uznemiri
tom štenetu u sebi a
rodjeno sa slomljenim.
Sirotinja je podnoćnjak
tama tavana i ljubavi,
Nekada bi bili opet tamo
da metla samo ima snagu
da ga očisti i pripremi
da sreća proziva iz kutka
doziva iz neke prošlosti
ali ne, nova je okolo kuća.
Znam imaš stotinu lica
a danas nemaš onog prvog,
Koji me odvoji od tebe i želje
i tih sitnih naših dogovora i druženja
sa kojim koketiranje ti okrvi
izli mi moja osećanja na cvet,
biljku isečenu da umre
a zadnje joj treba tvoja boja.
