I Ugasi se!
Ko sijalica,
što geniju prepisuju
Badnjak uvene
a kamoli neće ljubav
I zemlja samo radja
ali ne ako usta ogladne
I mesec se samo napuni
ali ne, jer nemamo bes.
Veliki gnev kipti,
a osveta otrov začini
i čorbu zadnju na ognjištu
pamtiće samo ako varjača
Doda vodu ognju što bilje tinja
ali ne, jer nemamo svest
Doda pepelu svoju drvenariju
ali ne, jer nemaju zadnju reč.
Gledam te dok služim
kriješ pogled u kutku
svoje kuće, Astronomske!
A guzovi su ti gnomske
nekom pile u butku
nekom riba za brkove somske.
Ne dodiri mi ne smetaju tvoji
ali pastiru ovom motka stoji.
Usmrćen sam sada,
što bolesniku kartonišu
Maslinovo lišće skuvah
ali neće me više ni mržnja,
blagost se pod Suncem topi
ugašena neka lepota u senci
koja povrati se po zelenom polju
a nestaje ko trag ili po ičiju volju.
