OKORELA ZEMLJA ČUDA I KRAJ SVETA

"Gledao sam nepomično za njom, dok je pravo stazom od-
lazila iz parka, kao Džozef Kotn u Trećem čoveku Kad
je njena prilika nestala među senkama drveća, gledao sam
u golubove. Hod golubova se od jednog do drugog za
nijansu razlikovao. Posle nekog vremena došla je jedna
udešena žena s malenom devojčicom i počela da baca kokice,
a svi golubovi oko mene odletelei su na tu stranu.
Devojčica je imala tri ili četiri godine, i kao i sve de-
vojčice tog uzrasta, širila je ruke idući im u susret.
Naravno, nijednog nije uspela da uhvati. Golubovi imaju
svoj skromni golublji način života. Udešena mama je jednom
bacila pogled u mom pravcu, ali se posle toga više
uopšte nije obazirala na mene. Čovek koji se izležava na
travi ponedeljkom ujutro s pet praznih limenki piva oko
sebe ne može biti normalan.
Zatvorio sam oči i pokušao da se setim imena tri brata
iz Braće Karamazovih. Mitja, Ivan, Aljoša i još vanbračni
sin Smerdjakov. Koliko li na ovom svetu ima ljudi koji
napamet znaju imena sve braće Karamazovih?"

Haruki Murakami
Okorela zemlja čuda i Kraj sveta