Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta

Oceni ovaj blog
Najvece duhovno otkrovenje u mom zivotu bilo je kada sam potpuno razumeo Barklijevu korelativnost subjekta i objekta.
Doci neposredno do uvida u idealnu prirodu opazajanog sveta jeste ogromno, ako ne i najvece intelektualno dostignuce coveka na ovom svetu koje iz osnova menja pogled na isti.
Tako da cu u ovom blogu sakupiti zapazanja o tome koja sam vec iznosio ali ne ovako zajedno:

VAZNO JE PRVO ZNATI STA SE MISLI POD SUBJEKTOM.

1)Subjekat je jedno kada tu rec uzimamo u logici gde imamo subjekat suda sa svojim predikatima.

2)Subjekat je drugo kada ga uzimamo kao vrsioca radnje u recenici

3)On je trece kada se u uobicajenoj upotrebi za subjekat uzima neka osoba ,tj njeno telo.

"SUBJEKAT" nije nista od ovoga kada ga uzmemo u smislu korelacije sa objektom. Kada ga uzmemo kao ono sto opaza opazaje u svesti a sto je najblize znacenju reci "JA".

Pa sta je to "Ja" ?

Njega niko nikada nije video, niti ce ga videti, jer bi sam taj dogadjaj bio protivurecnost. Telo je takodje objekat u svesti subjekta, dok on sam nikada nije bio opazen, bas kao sto oko ne moze samo sebe da vidi.
Da si rodjen u pustinji i da nikada nisi izasao iz nje, da li bi znao koje su boje tvoje oci ?
Ne bi, jer oko ne moze samo sebe da vidi !
Isto tako, ako bi neko opazio svoj subjekat, ono sto bi tako opazio, ne bi bio subjekat vec objekat nekog drugog subjekta koji bi i dalje ostao izvan mogucnosti opazanja.

U jednoj recenici:
Ono sto sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat.
Sada dolazimo do ucenja o korelativnosti:

AUTOBUS

Kada vidis "autobus" vidis ovako nesto:
Ovo je opazaj -slika ispred tebe

Sada obrati paznju ! To sto vidis je:
SLIKA -ISPRED - SUBJEKTA.
Sada pretpostavimo da autobus niko ne opaza.

NEMA SUBJEKTA = SLIKA NIJE ISPRED - STVAR NIJE VISE OBJEKAT vec STVAR PO SEBI.
Pusti apstrakcije i obrati paznju na ono sto je davno kod vecine potonulo u mrak. Skreni paznju sa senki na zidu pecine (objekata) i skreni je na unutrasnje sunce (subjekat). Cista praksa. A onda UVIDI da objekat koji nije ispred subjekta nije vise objekat...vec nesto drugo. Stvar po sebi.

COVEK I MONITOR

Nema objekta bez subjekta ili "Subjekat i objekat su korelati" Sopenhauer

Tkz. "univerzum" sa svim svojim tkz. "predmetima" prirodom itd. jeste bukvalno slika , predstava na unutrasnjem platnu posmatrana nasim unutrasnjim culom .

SLIKA... naspram subjekta.

Pogledaj taj monitor ispred tebe. To je slika ispred tebe. Slika koja ima svoje dimenzije, boju. Sada toj slici dodaj jedan zamisljen ram.
Okreni se na drugu stranu. Da li je iza tebe i dalje slika kako si je video pre nego ssto i se okrenuo i kako si je ostavio? Nije. Takodje kada uklonimo tebe i tvoju svest da li ostaje slika onakva kakvu si je video i kakvu si je uramio? Sama za sebe,takva, uoblicena, obojena ? NE!
Zvezde, planete, zivotinje, biljke, ljudi, ako nestane subjekta ne ostaju onakve kakve ih vidimo. To nisu vise slike koje egzistiraju same nezavisno od subjekta naspram koga su, jer slika zahteva subjekat kao svoj DEO I USLOV I NEODVOJIVI KORELAT.
Ukloni subjekat i sa njim si uklonio i predstave, kao takve.

Ostaje nesto... tacno! Ali to nesto" nije slika, nije objekat kakvog si ga video.To vise nije "Stvar za nas", ispred nas,objekat, vec stvar za sebe tkz. "Stvar po sebi" a koja je kao takva nedostupna ljudskom saznanju znaci transcendentna.

RODJENJE FILOZOFSKOG RAZBORA

Ono sto vidis ispred sebe jeste slika. To, ta slika ispred tebe, ta sfera, obojena, jeste objekat ispred tebe (ne ispred tvog tela i ono je deo te sfere kao objekat). Skoncentrisi se na tu sliku kao takvu i UVIDI da ona kao takva, kao nesto, obrati paznju na ovo, kao nesto ISPRED TEBE u samoj svojoj egzistenciji sustinski zahteva taj odnos BITI ISPRED.
Ako tebe nema taj objekat vise NIJE ISPRED i posto to nije, on nije takav kakvim ga vidimo ispred kada je ispred nas. To je to. Takvo. Apsolutna apodikticka cinjenica.

Dakle skoncentirsi se na ovo i mozda dozivis ono sto je Sopenhauer nazvao "rodjenje filozofskog razbora". To je slicno nekom otkrovenju jer iz osnova menja dotadasnji pogled na svet.

Sopenhaurove misli o korelativnosti subjekta i objekta
Realizam, koji se namece sirovom razumu time što se ukazuje kao da je cinjenican, u stvari polazi od jedne proizvoljne hipoteze, pa je zato samo vetropirasta kula u vazduhu buduci da previdja ili porice najprvu cinjenicu, onu da sve ono što mi poznajemo leži unutar svesti. Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav para-dokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima. Nikada ne može .postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzitencija; zapravo, to je ono sto je upravo nezamislivo, jer objektivno kao takvo ima uvek i suštinski svoju egzistenciju u svesti jednog subjekta, pa je, dakle, njegova predstava, i shodno tome, njime uslovljena, a uz to i njegovim oblicima predstavljanja, koji kao takvi pripadaju subjektu a ne objektu.
Sopenhauer iz Sveta kao volje i predstave 2
Na prvi pogled izgleda da je izvesno da bi objektivni svet postojao i onda kada ne bi postojalo nijedno spoznajuce bice , jer se o tome in abstracto da razmisljati a da ne izbije na videlo protivurecnost koja se nalazi u osnovi toga. Ali kada covek pokusa da realizuje tu apstraktnu misao , sto ce reci da je svede na opazajne predstave u kojima ona jedino moze naci svoju istinitost, pa shodno tome pokusa zamislliti nekakav objektivni svet bez saznajuceg subjekta, onda on shvata da je ono sto tako zamislja u stvari nesto suprotno od onoga sto je smerao, naime , da to sto je zamislio nije nista drugo do postupak u intelektu jednog saznajuceg subjekta koji opaza jedan objektivan svet , dakle, da je to upravo ono sto je on hteo iskljuciti. Jer taj opazajni i stvarni svet ocevidno je fenomen mozga pa otud i protivurecnot u hipotezi da bi taj svet mogao i postojati kao takav nezavisno od svih mozgova. Sopenhauer
Dzordz Barkli
Kada bi se samo moglo ljudima zabraniti da se bave recima, mi bismo se, verujem, brzo složili u ovom pogledu. Veoma se lako može saznati, ako makar malo ispitamo naše sopstvene misli, da li nam je moguće da shvatimo šta se razume pod apsolutnim postojanjem čulnih objekata po sebi ili izvan svesti. Meni je očigledno da te reci označavaju ili direktnu protivrečnost ili uopšte ništa. I da bih. druge ubedio u to, ne znam lakši ni bolji put do da ih zamolim da mirno usredsrede pažnju na svoje sopstvene misli; i ako zahvaljujući toj pažnji praznina ili protivrečnost tih izraza iziđe na videlo, bez sumnje ništa više nije potrebno da bi oni bili izobličeni. Upravo na tome, dakle, ja insistiram, naime da su apsolutno postojanje nemislećih stvari reci bez značenja ili reci koje sadrže protivrečnost. Upravo to ponavljam, ističem i ozbiljno preporučujem pažljivim mislima čitaoca. Dzord Barkli
Ali, kažete vi, bez sumnje ništa (mi) nije lakše nego da zamislim, na primer, da drveće postoji u nekom parku ili knjige u nekoj radnoj sobi, a da nema nikoga u blizini da ih opaža. Odgovaram:
možete, u tome nikakve teškoće nema. Međutim, da li je sve to, molim vas, išta više od obrazovanja u vašoj svesti izvesnih ideja koje vi nazivate knjigama i drvećem i u isto vreme propuštanja da obrazujete ideje bilo koga ko bi ih mogao opažati? Ali zar ih vi sami za sve vreme ne opažate ili ne mislite o njima? Ovo je, prema tome, sasvim irelevantno: to samo pokazuje da vi imate moć da zamislite ili obrazujete ideje u vašoj svesti, ali ne pokazuje da vi možete zamisliti mogućnost da objekti vaše misli mogu postojati izvan svesti. Da zaključimo, neophodno je da ih zamislite da postoje neshvaćene ili nemišljene, što je očigledna protivrečnost. Kada damo sve od sebe da zamislimo postojanje spoljašnjeg tela, mi za sve vreme samo razmišljamo o našim sopstvenim idejama. Ali svest, ne obraćajući pažnju na sebe, zavedena je da misli da može i zamišlja da postoje nemišljiva tela ili tela van svesti, mada ih u isto vreme ona sama poima i ona postoje u njoj. Malo pažnje otkriće svima istinitost i očiglednost onoga što je ovde rečeno i učiniti izlišnim traženje bilo kojih drugih dokaza
protiv postojanja materijalne supstancije.
Dzord Barkli Iz Rasprave o principima ljudskog saznanja
Malo pažnje otkriće svima istinitost i očiglednost onoga što je ovde rečeno i učiniti izlišnim traženje bilo kojih drugih dokaza protiv postojanja materijalne supstancije.

Vise o subjektu
Sinteticno jedinstvo apercepcije
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=11470

Čovek i svemir
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=7472

Korelativnost subjekta i objekta
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4886

Pošalji "Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta" na Facebook Pošalji "Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta" na Google Pošalji "Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta" na My Yahoo! Pošalji "Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta" na Live Pošalji "Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta" na MySpace Pošalji "Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta" na Twitter Pošalji "Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta" na Digg Pošalji "Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta" na del.icio.us

Ažurirano 09.07.2016. u 16:57, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    U ovoj kulturi,koja je prevashodno okrenuta materijalnom,potrebno je ovako podsećati na osnove od kojih polazimo u doživljavanju sveta.To može povući za sobom druga pitanja i interesovanja i uticati na pogled na svet ljudi i mladih ali i starih,pogotovu ovih poslednjih koji treba da rezimiraju svoja iskustva i prodube njihov smisao.