Слаби и лукави људи кажу за господара: "Ако он представља "мишљење", онда нека се са том срећом и радошћу и задовољи. Треба ли, зато што некo чини мисао и дух, да се гуши у богатству?" Али он није само мисао, он је истовремено и енергија и смелост да буде сам у потрази за средствима за живот за једну групу, једини који се брине и осећа одговорност. Нико за њега не припрема посао, он је тај који свако јутро треба да га припреми као и да размишља у сваком тренутку свог живота, а све то га спречава да ужива у задовољствима, он се никада не одмара у потпуности јер из својих мисли никада не може да одагна бригу и страх да ћe изубити све што је уложио у своје комбинације.
Вас, раднике, свако јутро чека потпуно спреман посао, а на вама је само да га извршите у већ назначеном правцу. А када завршите свој дан враћате се кући и не бавите се више ничим до задовољењем својих чула; и овоме се можете потпуно препустити јер на вама не лежи одговорност за предузеће и добро знате да постоји неко ко на то мисли уместо вас. Нема ли, дакле, измећу вас и господара и неке друге разлике сем оне коју чини мисао и дух? И да ли је улога господара задовољство? Да ли награда за то може бити само почаст? Измећу вас и њега постоји битна разлика у напору јер господар је способан за највећи и непрекидан напор. Ни његов напор, као ни онај на који приморава вас, није задовољство; и он је, као и сваки други мука и замор. Која је награда за ваш напор? Ваша плата.
Хоћете ли да награда за господарев труд буду почасти, односно признања која добија од вас, без икакве материјалне добити? Али, ви сами сте формулисали те принципе: "Сваки труд завређује надокнаду" и "Неради се само због славе". По вама не треба ли наградити и труд господара? Слаби и лукави људи, ви сте кратковиди. Зарад ситног тренутног задовољства жртвоваћете целу будућност. " Дајте нам Господарев део" , - вичете ви. Али ако укинемо господарев део, ко ће хтети да преузме мучење, одговорност и напор који подразумева задатак руковођења? Ко би тада пристао да се лиши задовољства како би правио корисне комбинације док ви посматрате залазак сунца? Ко би се ангажовао да вас подстакне на посао, да надгледа ваш рад и тако се изложи нашем, замором изазваном незадозољству? Ко би хтео да поднесе сав тај терет ако из свог деловања не може да извуче добит већу од ваше? Чак и када би се међу вама нашао неко ко би хтео све ово да преузме на себе само зарад славе и привлачења пажње, какав би био његов интерес у томе да стално тражи боље, да помаже свој и ваш напредак? У нашем режиму, ви ви ти који подстичете господара; јер он зна да му ви завидите на његовом делу и плаши се да неко од вас не постане исто тако јак као и он и не заузме његово место; то га подстиче да боље ради, да извуче све снаге из себе, да постане јачи како би остао најбољи вођа, онај ко заједничкој акцији обезбеђује најиздашнији профит. Шта ће се десити ако не буде више профита? Он више неће осећати вашу љубомору, нити ће се осећати угроженим у ситуацији која више нема предности у односу на вашу и дозволиће својој енергији да ослаби. Тако ће почети његов пад, а и ваш заједно са њим. Још више се треба плашити човека који би био потпуно незаинтересован, који би у самом раду налазиo награду за свој труд, а вама свима подједнако оставио материјалну добит. Тако би вам најмањи напор обезбедио највећи профит и ви бисте му се потпуно препустили. Зашто бисте онда имали потребу и за тим најмањим напором, пошто би вам и без икаквог напора све жеље биле испуњене? Тако бисте постали слаби људи и у вама би пресушио и сам извор енергије.
Тако би ваша лична будућност била изложена опасности, када би овај незаинтересовани човек умро, ви измећу себе не бисте више могли да извучете никога ко би могао да га замени, јер би ваша енергија била исцрпљена, не само у појединачним случајевима, већ из целе расе. Дошло би, дакле, време у којем уопште не би било господара. "Управо то и хоћемо, кажу озлојеђени робови, ни Бога, ни Господара". Браћо, већ сам вам показао да је господар неопходан ако нам је стало да опстанемо у цивилизацији и ако нећемо да се вратимо на стадијум звери. Сада вам показујем да је господарев део профита неопходан како би постојао шеф. На вама је да одлучите: помислите да на својим плећима носите будуће господаре. Желите ли да напредујете или пропаднете? Ако желите напредак, престаните да тражите господарев део, како би увек постојао мамац за људску енергију, а људи постали енергичнији у намери да га добију. Јер иметак је за човека исто што и светлост и ваздух за дрвеће у шуми; а човек је као дрво које расте како би имало више ваздуха и светлости, а којем потом треба све више ваздуха и светлости јер је највеће.
( Одломак из дела " Философија ауторитета " чији је аутор Жорж Валоа )