http://1.***************/_IIdM2bjDiVM/RrOP8CQ7R1I/AAAAAAAAAHU/mYLj3DyOmYY/s320/berdyaev2.jpg
Али сада је дошло време када хришћанство поново постаје гоњено и зато ће захтевати од хришћана већи хероизам и жртвену љубав, вишу потпуност и свесност у исповедању њихове вере; долази време када ће хришћани престати да буду саблазан хришћанству.
Хришћанство се враћа у стање до Константина и мора наново освајати свет.
Можда је хришћанству суђено да се врати још даље у натраг, у стање катакомбно, и да отуда наново освоји свет.
Лоши хришћани су собом заклонили истинито хришћанство; лоша дела хришћана, њихово изопачавање хришћанства, њихови преступи, више падају у очи но велика истина хришћанства.
Ако присталице других релитија јесу боље од хришћана, ако ревносније извршавају завете својих религија, то је зато што је завете других религија лакше извршавати - услед изузетне духовне узвишености хришћанства.
Хришћанство пак - то је религија по својој посебности бесконачно тешка, најтеже остварива, а пошто се највише противи човековој природи хришћанство је религија која захтева прекомерно жртвовање. Хришћанство је радикалније од других учења и изискује много више.
Црква и постоји ради грешника, ради несавршених, ради смртних. Због хришћана Христос је био заборављен и свет је престао да га бива свестан.
Звер не пада никада тако ниско, како пада човек. Код звери постоји подобност анђелу.
Они који су стварно достигли савршенство и светост по правилу не осуђују друге.
Максималне захтеве увек треба постављати себи а не то захтевати од других; у противном то је лицемерје и фарисејство.
Они који осуђују хришћанство на основу грехова хришћана не би могли ни сами да испуне највише захтеве хришћанства, штавише они и не покушавају да то учине.
( Одломак из Берђајевљевог дела " О савршенству хришћанства и несавршенству хришћана " )
Али сада је дошло време када хришћанство поново постаје гоњено и зато ће захтевати од хришћана већи хероизам и жртвену љубав, вишу потпуност и свесност у исповедању њихове вере; долази време када ће хришћани престати да буду саблазан хришћанству.
Хришћанство се враћа у стање до Константина и мора наново освајати свет.
Можда је хришћанству суђено да се врати још даље у натраг, у стање катакомбно, и да отуда наново освоји свет.
Лоши хришћани су собом заклонили истинито хришћанство; лоша дела хришћана, њихово изопачавање хришћанства, њихови преступи, више падају у очи но велика истина хришћанства.
Ако присталице других релитија јесу боље од хришћана, ако ревносније извршавају завете својих религија, то је зато што је завете других религија лакше извршавати - услед изузетне духовне узвишености хришћанства.
Хришћанство пак - то је религија по својој посебности бесконачно тешка, најтеже остварива, а пошто се највише противи човековој природи хришћанство је религија која захтева прекомерно жртвовање. Хришћанство је радикалније од других учења и изискује много више.
Црква и постоји ради грешника, ради несавршених, ради смртних. Због хришћана Христос је био заборављен и свет је престао да га бива свестан.
Звер не пада никада тако ниско, како пада човек. Код звери постоји подобност анђелу.
Они који су стварно достигли савршенство и светост по правилу не осуђују друге.
Максималне захтеве увек треба постављати себи а не то захтевати од других; у противном то је лицемерје и фарисејство.
Они који осуђују хришћанство на основу грехова хришћана не би могли ни сами да испуне највише захтеве хришћанства, штавише они и не покушавају да то учине.
( Одломак из Берђајевљевог дела " О савршенству хришћанства и несавршенству хришћана " )