O teoriji smešnog - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

O teoriji smešnog

Oceni ovaj blog
Smeh je veoma vazno pitanje u filozofiji i mnogi su se bavili njime. Takodje je davno nadjen i odgovor sta je smeh i na cemu se on zasniva.
Ono sto sudeluje u smehu jeste UM, nesto sto samo covek poseduje, znaci sposobnost stvaranja pojmova i koriscenja njihovih reprezenata - reci ili uopste mogucnost govora i jezika.

Resenje problema smeha glasi:
Smeh uvek nastaje isljucivo iz iznenadno opazene nepodudarnosti izmedju nekog pojma i stvarnog objekta koji je tim pojmom misljen u ma kakvom odnosu i on je upravo samo izraz te nepodudarnosti.
Sopenhauer
Mozda ovo suvoparno zvuci, ali je veoma jednostavno.
A to se moze videti na primeru ove najprostije moguce sale:

Covek hodajuci po jakoj kisi kaze: "Danas je bas lepo vreme ".

Ovde je nesaglasnost izmedju vidjenog i misljenog velika i to dovodi do smeha. Ali, na ovo se mogu nasmejati samo deca i ljudi ogranicenog uma. Sto je um razvijeniji to i sale moraju biti suptilnije. Ali sema ove najprostije sale moze se preneti na bilo koji humor ili vic i videcemo da je nepodudarnost izmedju vidjenog i misljenog, izmedju razuma i uma, izmedju opazaja i pojma ono sto dovodi do smeha.

A zasto ta nepodudarnost dovodi do radosti ?

Zato sto je UM nas mucitelj na ovom svetu. Nas "obad" koji nas bode kao u onom Grckom mitu o Iji. Zivotinja nema um i zato ona zivi samo u sadasnjosti a muke sadasnjosti su neznatne.
Covek sa svojim umom pati i zbog necega u davnoj proslosti i zbog necega sto ce se desiti u buducnosti. Misao radja predstavu, predstava izaziva afekciju, afekcija se dozivljava kao patnja. Eto, to je nusproduk covekovog uma... a zivotinjama mozemo samo, na neki nacin, da zavidimo na njihovom zivotu u sadasnjosti.
Kada se u situacijama nepodudarnosti izmedju vidjenog i misljenog, izmedju razuma i uma, um izvuce kao gubitnik, to dovodi do radosti, jer kao sto kaze Sopenhauer :
Zato nam je drago kada vidimo kako je ta stroga guvernanta, taj nas um, uhvacen u gresci. Otud je isto tako, izraz lica pri smehu vrlo slican izrazu radosti.
Jedan primer

Karikatura je veoma dobar primer objasnjenja sustine smeha koja se sastoji u nepodudarnosti vidjenog i misljenog.
To sto su nam majmuni smesni, jeste iz razloga sto su oni prirodna karikatura coveka. Lice na coveka, i u mislima, kada ih pogledamo, javljaju se pojmovi vezani za coveka, ali u opazanju vidimo majmuna, karikaturu, i ta nesaglasnost izmedju vidjenog i misljenog dovodi do smeha.
Ovo je najbolji primer za to:


Drugi primer -Madjionicarstvo

Princip je isti. Recimo, u ovom triku svi misle da je nemoguce da ruka tek tako prodje kroz necije telo.
Kada se to sto je u mislima nemoguce, opazajno ipak desi, prvo nastaje zbunjenost (provera da nema opasnosti) a kada volja sa te strane bude umirena onda tek razum jasno uvidja nepodudarnost ranije misljenog i upravo vidjenog i to dovodi do smeha.
Obrati paznju na nasmejana lica ove gomile kada trik bude izveden.

https://www.youtube.com/watch?v=YEB1z-RKleM
Uzgred, steta sto se u doba interneta svaki madjionicarski trik moze razotkriti pri cemu on totalno gubi svoju magicnost. Cudi me da taj zanat jos uvek postoji, i da moze da zabavi i nasmeje ljude ?

Treci primer - Vic

Stavljanje pod pojam neke osobine ili dogadjaja koji nije u saglasnosti sa bilo cime sto je tim pojmom vec misljeno. To je princip humora i on nema izuzetaka.
Uzecu nasumicno bilo koji vic sa www.vicevi.rs

Jedu Mujo i Fata škampe, Fata se isprska po haljini i kaže:
• Juuu, izgledam k'o svinja!
Mujo je pogleda i kaže:
• A još si se i isflekala!
Ono sto svi mislimo kada vidimo taj dogadjaj jeste da izgleda kao svinja zbog fleke, a ono sto Mujo misli jeste da ona stvarno izgleda kao svinja a fleka je samo dodata tome.
Nepodudarnost naseg vidjenog i njegovog misljenog dovodi do smeha.

Pošalji "O teoriji smešnog" na Facebook Pošalji "O teoriji smešnog" na Google Pošalji "O teoriji smešnog" na My Yahoo! Pošalji "O teoriji smešnog" na Live Pošalji "O teoriji smešnog" na MySpace Pošalji "O teoriji smešnog" na Twitter Pošalji "O teoriji smešnog" na Digg Pošalji "O teoriji smešnog" na del.icio.us

Ažurirano 16.07.2016. u 17:29, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Ne mogu da kažem koliko mi je zadovoljstvo što navodiš i popularišeš A.Š.jer on to apsolutno i zaslužuje.Neverovatan je otpor i predrasuda kod ljudi(izuzimam poznavaoce koji ne mogu a da mu se ne dive) kad je on u pitanju a on je baš tako jasno objasnio skoro sve segmente života da svako tu,ko traži,može da nadje zadovoljavajuće rešenje za bilo koji problem.Ali ,izgleda ,da malo ljudi uopšte postavlja pitanja i traži razjašnjenja.
    Još jednom ,čestitam ti od srca,na izboru i prezentaciji.
  2. vesnavrindavan (avatar)
    sjajno!!!!
  3. lejla.al.dbuni (avatar)
    Odličan blog,Oziman!
  4. oziman (avatar)
  5. oziman (avatar)
    Пошто је Шопенхaуeр све рекао о смеху у својој филозофији био сам скептичан када сам узео Бергсоново дело "О смеху" у руке. Јер шта је Бергсон могао томе додати? Међутим, итекако је додао указавши да је смех у друштву нека врста казне, прекора према свима онима који се дрзну да одступе од уобичајених навика и мишљења тог друштва. Тако, узмимо неки банални пример. Ако је обичај у друштву да мушкарци носе панталоне, онај ко обуче хаљину биће смешан... и припадници друштва казниће га смехом због тог кршења уобичајених мишљења када је облачење у питању. А ако обуче то исто у Шкотској, смеха неће бити јер сe обичаји друштва не супростављају томе.

    И ту имамо дакле неподураност виђеног и мишљеног али је Бергсон указао на један извор смеха који потиче из статичног друштва, као особину оних који следе инертности и мртвилу а не животности елан витала. Који су затворени у одређене навике, мишљења, догме, и којима смех служи да све оне који се усуде прекршити те догме спусте у свој глиб. Да све оне који покушају да разбију окове инертности, да крену даље путем животности елан витала казне због тога. Смех је особина људи везаних у пећини који не желе да се ослободе ланаца. Тако да свако онај ко се усуди да те ланце кида изазива смех.

    Све ово може бити одговор и на питање zašto neki ljudi imaju a neki nemaju smisla za humor i koji je to činilac koji pravi razliku. Јер показује да су многи који су склони хумору заправо у својој суштини особе заглибљене у догме и друштвена правила чији су својеврсни "чувари".
    Ažurirano 16.07.2016. u 17:37, autor: oziman
  6. oziman (avatar)
    Овај Бергсонов цитат нарочито јасно појашњава ту особина смеха као средства намењеног очувању статичности друштва тј. намењеном осуди свега онога што се усуди да прекине то "вртложно кретање у месту" да прекине обичаје које већина следе и самим тим очекују да их следе сви. Тако да дрзнике који се усуде да прекрше утврђена правила која следи већина... кажњавају се смехом.

    "Jedna tragična ličnost neće ništa promeniti u svom ponašanju, ако zna kako je mi sudimo; ona može čak u tome ustrajati, sa punom svešću o tome šta je, sa vrlo jasnim osećanjem strahote kojom nas ispunjava.
    Ali, jedna smešna mana, čim se oseti smešnom, traži da se popravi barem spolja. Kad bi Arpagon video da se smejemo njegovoj škrtosti, ne kažem da bi se popravio, ali bi nam je manje pokazivao, ili bi nam je pokazivao drukčije. Istaknimo to odmah da naročito u tom smislu smeh "kažnjava ponašanje". On čini da mi odmah nastojimo da izgledamo onakvi kakvi bi trebalo da budemo."
    Бергсон "О смеху"
  7. rabindrant123 (avatar)
    Zanimljiva analiza mada cini mi se da je nepotpuna i prosta. Sta na primer sa vicevima koji ismejavaju neke stereotipe npr Bosanci su glupi, Crnogorci su lenji, Skotlandjani su skrti itd. Kod takvih viceva je situacija upravo suprotna od teorije u ovom blogu. Jer smeh izaziva upravo potvrda neke predrasude, nekog misljenja a ne nepodudaranje izmedju misljenja i fakta.

    Ovaj npr. "potvrdjuje" dve predrasude- Utrkivali se Crnogorac i Bosanac na 100 m. Crnogorac odusta, a Bosanac se izgubio.
  8. oziman (avatar)
    Citat Original postavio rabindrant123
    Zanimljiva analiza mada cini mi se da je nepotpuna i prosta. Sta na primer sa vicevima koji ismejavaju neke stereotipe npr Bosanci su glupi, Crnogorci su lenji, Skotlandjani su skrti itd. Kod takvih viceva je situacija upravo suprotna od teorije u ovom blogu. Jer smeh izaziva upravo potvrda neke predrasude, nekog misljenja a ne nepodudaranje izmedju misljenja i fakta.

    Ovaj npr. "potvrdjuje" dve predrasude- Utrkivali se Crnogorac i Bosanac na 100 m. Crnogorac odusta, a Bosanac se izgubio.
    Као што рекох да цитирам:

    Covek hodajuci po jakoj kisi kaze: "Danas je bas lepo vreme ".

    Ovde je nesaglasnost izmedju vidjenog i misljenog velika i to dovodi do smeha. Ali na ovo se mogu nasmejati samo deca i ljudi ogranicenog uma. Sto je um razvijeniji to i sale moraju biti suptilnije. Ali sema ove najprostije sale moze se preneti na bilo koji humor ili vic i videcemo da je nepodudarnost izmedju vidjenog i misljenog, izmedju razuma i uma ,izmedju opazaja i pojma ono sto dovodi do smeha.
    Ова основна шема ако је овако огољена није смешна одраслом човеку. Она мора наступити заобилазним , скривеним путевима, тако изазивајући смех, али она мора бити присутна у основи.

    Тако, у тим вицевима које ти кажеш потврђују нечије предрасуде, а ипак су смешни. Смешни су управо зато јер потврђују предрасуде.

    Предрасуда није исто што и мишљење. Нико није изводио експерименте па на основу њих из датих премиса закључио да су Црногорци лењи и слично. Те приче се не узимају као продукти мишљења већ предрасуде као вицеви сами по себи. Дакле, човек не узима те приче као да су оне истините.

    Сада, када се у тим вицевима покаже да јесу истините то доводи до смеха, управо због неподударностуи виђеног (у вицу приказаног) и мишљеног. Јер смо мислили да су то само предрасуде а у вицу се показује да је то истина. Одатле смех.