u 03.10.2007. 09:47 (1100 pregleda)
Био једном један камен.
Не велики и посебан, али камен. У њега се заљуби кап кише. Наиме та кап је падала свуда по свету, испаравала и у облак се поново дизала.
Камен је био непомичан и остављен сам себи.
када је капљица први пут угледала камен, заљубила се у њега. Одлучила је да на њега капље од сада и занавек. Само на њега.
Камен је једном упита, Зашто си тако досадна, зашто си мене изабрала, има толико пропланака и ливада, зашто н капнеш неки пут у пстињу Сахаре и учиниш добро дело?
- Зато што сам заљубљена у тебе, не интересују ме добра дела. Капаћу на тебе годинама, деценијама, столећима, и то увек на исто место док не дођем до твог срца. Тамо ћу онда да останем заувек.
П.С.
Ова прича више није моја, поклонио сам је једној веома драгој особи