Rekli smo

Rekli smo
nećemo više nijednu
tužnu pesmu napisati
pa nek tuga svisne

nijednu više oblačnu
ni mračnu
ispunjenu tugom
besom i stresom

Moramo mislima sivim
na put stati

a ti se ponekad javi
makar essemesom
kad tuga pritisne

jer nije uvek lako
napade tuge izdržati
i uspravan ostati
a podršku nemati

Milan Višnjić

 

[zeljena]

Pa pisacemo mi i dalje...ali samo za sebe..

 

[pely]

``Љубав нам се догађа,
први
твој додир ми се свиђа,
Тај први пут памтићу вечно
Осмех, твој дах,
први крик
нежности коју
само поделили скупа.
Наше тренутке, памтићу
додир твоје косе
на мојм лицу.
Никада не престај да ме волиш, тако
очима пуним звезда
од жеља изатканих...
Спавај анђеле,
сањај бајку наше
среће и надања.``

У име сећања привих искри љубави кое се памте.
Великом песнику ...

 

[Corto M]

 

[gagili48]

Eh miwka...rekli smo..pa porekli...ali ok, ajde da pokusamo..

 

[LJILJA MMM]

O kojoj podršci ti pričaš?
Pišite ljudi kako vam naidje......važno je pisati. Nekad je veselo, nekad tužno ali to smo mi i to je život. Reč je mrtva ako ne prati osećaj....kakav god on bio. Za tugu, tu smo kao lekari a za veselje....pa, opet smo tu kao kda briga nikakvih nemamo.
Samo ispisujte sebe....normalno nemoj da preterujemo