Još otac nije čestito otvorio vrata od stana a iz njega izleće bujica pogrdnih reči. Slušaj bre barabo, jel ti znaš odakle ja dolazim? Iz Komiteta, bre. A znaš zašto, zbog tebe, majku ti hebem mangupsku. Zašto pitam se, kakve ja imam veze sa Komitetom. Imaš, kako nemaš, da nije bilo te tvoje brade mene nikad ne bi zvali. Pitaju me, jel ti to sin postao četnik? Pričam im ja da si ti mlad, lud al' jok bre, kažu vidiš ga isti je "Kapetan" i on ima bradu a znaš Jovane ko je bio "Kapetan"?
Ma znam, on to samo tera neku modu. Kakvu modu, četnicku, a što on da bude prvi sa bradom i to baš tvoj sin. Idi kući i obrij ga, na silu ako neće sam ili će mo mi njega ko "Kapetana" u bajbok pa će da mu vešamo tegove na jaja a i ovaj stadion pored reke nije jos završen, neće da mu škodi malo da kopa, da oladi tu vruću krv...
Obrazi mi se užarili, uzvratio bih mu al' znam da ću samo još više da raspalim starog komunistu. Nego znaš šta ćale,odoh ja iz varoši, tamo negde bradatih ima na stotine i nikog nije briga za to. Malo kasnije već sam u autobusu...ostade varoš iza mene a mene nešto stislo u grudima... razmišljam šta bi se desilo da sam stvarno nešto uradio.
Čujem, neki mesec kasnije, pojavio se još jedan sa bradom pa se mislim da li će i njega da proteraju,možda će on imati hrabrosti da se vrati, ja nisam,nikada....
nije to nimalo tesko,bar ne ovde kod nas,ovde su kriterijumi ispod svakog minimuma i sveli su se samo na jedno...
