Перје на ветру
Једна млада жена је једног дана рекла нешто чиме је увредила своју најбољу пријатељицу.
И,зажаливши у тренутку,осетила је спремност да учини било шта само да повуче своје речи назад.
Изрекла их је импулсивно,у моменту непажње,ни не промисливши унапред какав би учинак оне могле произвести.
У настојању да оповргне оно што је урадила,отишла је код једне старе мудре жене.
Објашњавајући ситуацију,упитала ју је за савет.
Стара мудра жена слушала је стрпљиво,трудећи се да одреди њену искреност и у њој спремност да исправи учињено.
Старица је рекла:
" Мораш да урадиш две ствари,да би могла да исправиш учињено..
Једна од њих је изузетно тешка.
Вечерас,узми своје најбоље јастуке од перја и у сваком од њих начини мале рупе.
Затим,пре изласка сунца,мораш поред сваког прага у градићу ставити по једно перо.
Када завршиш са тим,врати се опет мени и рећи ћу ти која је друга ствар!.
Млада жена се вратила кући,да се припреми за свој тежак посао.
Целу ноћ је провела идући с прага на праг.
Прсти су јој се мрзнули,јер је ветар био много оштар.
Међутим,она је неуморно ишла даље тамним улицама...
Након изласка сунца,млада жена се вратила код старе жене.
Била је исцрпљена,али је осећала извесно олакшање,надајући се да ће њен труд бити награђен.
"Моји јастуци су празни.
Остављала сам испред сваког кућног прага по једно перо"-.рече она.
"Сада,иди назад и врати пера у јастуке,тако да све буде као и раније." – рече јој старица.
Млада жена је погледа с неверицом:
"Aли..ти знаш да је то немогуће!
Ветар је засигурно одувао перје са прагова!
Ако је ово твој други захтев,онда ствари неће никад бити исте.
-"Истину збориш".
"Никад не заборави:свака твоја реч је попут пера у ваздуху.
Једном казано,никакав покушај,ма колико био искрен,неће вратити речи у твоја уста.
Увек мотри на себе док изабираш речи и пази на њих кад си у друштву оних које волиш"– рече јој старица...
~~~~~~~~~~~~~~~
Koliko smo puta bili u prilici da kažemo nešto što može da povredi druge?
Svesno ili nesvesno,svejedno..učinjeno je nešto što može da se izvinjenjem prihvati,ali bez mogućnosti da se izbriše kao da nije postojalo.
Propuštena prilika,kamen bačen u vazduh i reč koju izgovorimo ne mogu se vratiti nazad -pročitala sam to jednom,negde.
Postoji "Ubi me prejaka reč"..ali,i "Lepa reč i gvozdena vrata otvara".
Reči mogu da budu poput mača,ali i poput štita.
Reči mogu da budu zidovi,ali i prozori.
Reči mogu da sagrade most,ali i da od njega naprave provaliju..
Živimo u teškom vremenu.
Dajte blagost,ljubav i lepotu svojim rečima.
Vratiće vam se,ako ne odmah,posle izvesnog vremena svakako ćete čuti njihov eho..
Jedina smo životinjska vrsta kojoj je Tvorac podario moć govora..
Da li ste se nekada zapitali,zašto je On to uradio ?
Laku noć,devojčice i dečaci,dobri i pametni moji..
Једна млада жена је једног дана рекла нешто чиме је увредила своју најбољу пријатељицу.
И,зажаливши у тренутку,осетила је спремност да учини било шта само да повуче своје речи назад.
Изрекла их је импулсивно,у моменту непажње,ни не промисливши унапред какав би учинак оне могле произвести.
У настојању да оповргне оно што је урадила,отишла је код једне старе мудре жене.
Објашњавајући ситуацију,упитала ју је за савет.
Стара мудра жена слушала је стрпљиво,трудећи се да одреди њену искреност и у њој спремност да исправи учињено.
Старица је рекла:
" Мораш да урадиш две ствари,да би могла да исправиш учињено..
Једна од њих је изузетно тешка.
Вечерас,узми своје најбоље јастуке од перја и у сваком од њих начини мале рупе.
Затим,пре изласка сунца,мораш поред сваког прага у градићу ставити по једно перо.
Када завршиш са тим,врати се опет мени и рећи ћу ти која је друга ствар!.
Млада жена се вратила кући,да се припреми за свој тежак посао.
Целу ноћ је провела идући с прага на праг.
Прсти су јој се мрзнули,јер је ветар био много оштар.
Међутим,она је неуморно ишла даље тамним улицама...
Након изласка сунца,млада жена се вратила код старе жене.
Била је исцрпљена,али је осећала извесно олакшање,надајући се да ће њен труд бити награђен.
"Моји јастуци су празни.
Остављала сам испред сваког кућног прага по једно перо"-.рече она.
"Сада,иди назад и врати пера у јастуке,тако да све буде као и раније." – рече јој старица.
Млада жена је погледа с неверицом:
"Aли..ти знаш да је то немогуће!
Ветар је засигурно одувао перје са прагова!
Ако је ово твој други захтев,онда ствари неће никад бити исте.
-"Истину збориш".
"Никад не заборави:свака твоја реч је попут пера у ваздуху.
Једном казано,никакав покушај,ма колико био искрен,неће вратити речи у твоја уста.
Увек мотри на себе док изабираш речи и пази на њих кад си у друштву оних које волиш"– рече јој старица...
~~~~~~~~~~~~~~~
Koliko smo puta bili u prilici da kažemo nešto što može da povredi druge?
Svesno ili nesvesno,svejedno..učinjeno je nešto što može da se izvinjenjem prihvati,ali bez mogućnosti da se izbriše kao da nije postojalo.
Propuštena prilika,kamen bačen u vazduh i reč koju izgovorimo ne mogu se vratiti nazad -pročitala sam to jednom,negde.
Postoji "Ubi me prejaka reč"..ali,i "Lepa reč i gvozdena vrata otvara".
Reči mogu da budu poput mača,ali i poput štita.
Reči mogu da budu zidovi,ali i prozori.
Reči mogu da sagrade most,ali i da od njega naprave provaliju..
Živimo u teškom vremenu.
Dajte blagost,ljubav i lepotu svojim rečima.
Vratiće vam se,ako ne odmah,posle izvesnog vremena svakako ćete čuti njihov eho..
Jedina smo životinjska vrsta kojoj je Tvorac podario moć govora..
Da li ste se nekada zapitali,zašto je On to uradio ?
Laku noć,devojčice i dečaci,dobri i pametni moji..
