IZ DAVNIH PREDELA LETA
Gde si mi sad,
narandžo leta
u šumi,na grančicama?
(jao boli! )
I ja te prenosim
i nastavljamo u travi!
Baka tvoja bela,
bakica tvoja bela!
Princeza bela u kući beloj
zapršku meša i razmišlja
brižno:
Bože,čime li se taj bavi?
seljak nije,odelo mu je novo..
A ni gospodin nije..
pokreti su mu nekako..grubi.
Tja..,
mora da je neki đavo čim ga moja lutkica...
Bako,bela fantastična,najlepša bako!
tvoja lutkica bela ima plikove na koži!
Pssst...o mladežima ni reči
- nije to za baku !
Razgovor o najmedenijem medu
više bi zanimao dedu!
A deda,neobrijan,čvornovat,
sed:
U Albaniji devesto petnaeste
jeli smo led..
Pa te trke,
kad prvi put videsmo Grke!
Fijuče metak kroz beznađe belo -
da ne bi propao metak
vojnik podmetne čelo..
A jedan iz naše čete,
neki Cvetozar,rođen u Banatu
podmetnu trbuh pod granatu...
Dosta deda!
Znaš da se baki gadi..
Znamo!
Znamo i to da si pojeo generala
da ne bi umro od gladi. . .
Znamo,dođavola,
sve o ratu,sve o leševima
sve o stravi..
Pričaj ti nama dedice,
pričaj ti nama,
pričaj ti nama o..ljubavi !
Na vreme nismo obratili pažnju,
počinje kiša..
Kiša..šta to beše kiša?
Ti se oblačiš,češljaš
skidaš mi travke s leđa,
uvuci košulju - kažeš
vidi šta si uradio -kažeš
poznaje li mi se -pitaš,
Oh..,
strašno nevreme preti,
zemlja od neba beži..
Žao mi je što nisam pesnik
pa da svaki tvoj pokret
i svaku reč
i sve detalje
u večnost ubeležim!
Sad kao mala deca
trčimo prema domu,
jer ko zna šta može pasti
na pamet nekom gromu.
Pred samom kapijom tebi je misao pukla:
jao..ja sam zaboravila..nisam obukla..!
E pa,ako i nisi,
šta ja tu mogu..?
Neka to bude od nas dvoje
poklon velikom Bogu!
Uzletesmo u bakin dvorac
kao cvetovi,kao komete
baš kad je bakica pomislila:
gde li je taj,
po ovom nevremenu
odvede dete?
I držeći se za ruke,
i trčeći kroz kišu
mi-putnici zvezdanog puta
doživeli smo čitav život
za tih nekoliko minuta...
BRANISLAV BRANA PETROVIC
Ps.Prošla oluja koja je Beogradom na kratko prikazala svoj strastveni ples,podsetila me je na ove Branine vanvremenske stihove..
Zato,deco,hrabro u još jedan novi dan..
"All we need is love"..samo nam je ljubav potrebna !
Gde si mi sad,
narandžo leta
u šumi,na grančicama?
(jao boli! )
I ja te prenosim
i nastavljamo u travi!
Baka tvoja bela,
bakica tvoja bela!
Princeza bela u kući beloj
zapršku meša i razmišlja
brižno:
Bože,čime li se taj bavi?
seljak nije,odelo mu je novo..
A ni gospodin nije..
pokreti su mu nekako..grubi.
Tja..,
mora da je neki đavo čim ga moja lutkica...
Bako,bela fantastična,najlepša bako!
tvoja lutkica bela ima plikove na koži!
Pssst...o mladežima ni reči
- nije to za baku !
Razgovor o najmedenijem medu
više bi zanimao dedu!
A deda,neobrijan,čvornovat,
sed:
U Albaniji devesto petnaeste
jeli smo led..
Pa te trke,
kad prvi put videsmo Grke!
Fijuče metak kroz beznađe belo -
da ne bi propao metak
vojnik podmetne čelo..
A jedan iz naše čete,
neki Cvetozar,rođen u Banatu
podmetnu trbuh pod granatu...
Dosta deda!
Znaš da se baki gadi..
Znamo!
Znamo i to da si pojeo generala
da ne bi umro od gladi. . .
Znamo,dođavola,
sve o ratu,sve o leševima
sve o stravi..
Pričaj ti nama dedice,
pričaj ti nama,
pričaj ti nama o..ljubavi !
Na vreme nismo obratili pažnju,
počinje kiša..
Kiša..šta to beše kiša?
Ti se oblačiš,češljaš
skidaš mi travke s leđa,
uvuci košulju - kažeš
vidi šta si uradio -kažeš
poznaje li mi se -pitaš,
Oh..,
strašno nevreme preti,
zemlja od neba beži..
Žao mi je što nisam pesnik
pa da svaki tvoj pokret
i svaku reč
i sve detalje
u večnost ubeležim!
Sad kao mala deca
trčimo prema domu,
jer ko zna šta može pasti
na pamet nekom gromu.
Pred samom kapijom tebi je misao pukla:
jao..ja sam zaboravila..nisam obukla..!
E pa,ako i nisi,
šta ja tu mogu..?
Neka to bude od nas dvoje
poklon velikom Bogu!
Uzletesmo u bakin dvorac
kao cvetovi,kao komete
baš kad je bakica pomislila:
gde li je taj,
po ovom nevremenu
odvede dete?
I držeći se za ruke,
i trčeći kroz kišu
mi-putnici zvezdanog puta
doživeli smo čitav život
za tih nekoliko minuta...
BRANISLAV BRANA PETROVIC
Ps.Prošla oluja koja je Beogradom na kratko prikazala svoj strastveni ples,podsetila me je na ove Branine vanvremenske stihove..
Zato,deco,hrabro u još jedan novi dan..
"All we need is love"..samo nam je ljubav potrebna !
