~Odabrana mudrost o roditeljstvu~
Nedavno sam od Stephena Glenna čuo priču o slavnom naučniku iz područja medicine.
Neki ga je novinar upitao zašto je on toliko kreativniji od prosečnih osoba.
Šta ga je to toliko uzdiglo u odnosu na sve druge?
Odgovorio je da je,po njegovome mišljenju,uzrok tome dogadaj u njegovoj drugoj godini.
Pokušavao je dohvatiti bocu mleka iz frižidera,ali je bila klizava,pa mu je ispala iz ruku.
Svo se mleko prolilo po podu.
Čitavo more mleka!
Kada je mama ušla u kuhinju,umesto da viče ili ga kazni,samo je rekla:
»Roberte,kakav si veliki i prekrasan nered napravio!
No, šteta je već učinjena.
Želiš li se poigrati u mleku pre no što ga počistimo?« To je i učinio.
Nakon nekoliko minuta mama je dodala:
»Znaš, Roberte,svaki put kada učiniš ovakav nered,moraš ga i počistiti i sve vratiti kako je i bilo.
Šta misliš da sada treba to da učinimo?
Uzećemo sunđer,peškir ili krpu.
Šta bi ti najviše voleo?«
On je odabrao sunđer,pa su zajedno počistili nered.
Mama je zatim rekla:
»Znaš,ovo što smo videli je propali pokušaj nošenja velike boce mleka dvema malenim ručicama.
Hajdemo sada u dvorište da napunimo bocu vodom i da vidimo možeš li da otkrijes način nošenja boce,ali bez prolivanja.«
Maleni je dečak naučio da je to moguće ukoliko obema rukama uhvati pri vrhu.
Kakva divna lekcija!
Naučnik je dodao da je u tom trenutku shvatio da se ne treba bojati pogrešaka.
Baš suprotno tome,naučio je da su pogreške samo dobra prilika za saznavanje nečega novoga.
To je bila i suština naučnih eksperimenata.
Jer,čak i ukoliko eksperiment »ne radi«,obično možemo naučiti nešto vredno iz njega.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lepa prica pred san,za sve one koji su roditelji ili koji to nameravaju da budu.
Njena poenta je vec naznacena u poslednjem citiranom pasusu.
Povod price je bio danasnji dogadjaj koji se zbio u Savetovalistu za roditelje,sastavnom delu moje profesionalne prakse.
Roditelji dovode svoje hiperaktivno dete,decaka sa smanjenom paznjom i niskom koncentracijom,koje se cesto oglusuje na njihove zahteve.
Desava im se da posezu i za fizickom kaznom,ako dete uporno odbija da ih poslusa,kada "druge kazne nemaju efekta"(citirana izjava)..
A malisan,prava "pametnica"!
Zivahan,radoznao,sa jasnim iskazima-recenicama koje govore o njegovoj nadprosecnoj (za uzrast) verbalnoj sposobnosti.
Bogatstvo leksickog fonda,vokabulara-"kolicina" reci koje dete koristi su najpouzdaniji pokazatelj njegovog intelektualnog statusa na ranom uzrastu.
Ovaj malisan je po svim merilima,opservacionim i testovnim,odgovarao tipu deteta nadprosecnih sposobnosti,poznatom kao "star-mali"...
Na pitanje roditelja"sta mu fali",odgovorila sam vispreno da"njemu nista ne fali,ima dosta toga viska"...
Nasmejali su se,ne shvatajuci u cemu je problem..
A problem je sto nikada(iz razgovora i mojih ciljanih podpitanja je to bilo jasno),"nisu" imali dovoljno vremena za svoje dete...da ga saslusaju,da saznaju na koji nacin ono razmislja i gleda svet oko sebe,da jednostavno imaju naviku (a i potrebu!) da razgovaraju sa svojim malisanom..
Proces socijalizacije nije nimalo lak,vec se moramo nauciti (surovim?) pravilima drustvenog zivota,
Ne odrastamo pod "staklenim zvonom",ali da li ce nasa deca imati vise ili manje bolno detinjstvo,zavisi od umesnosti njihovih rodtelja.
Najtezi posao na svetu je napraviti od deteta coveka..ali,to je i posao koji pruza najvece zadovoljstvo!
Oko 1h i 30 min je bilo ulozeno mog vremena u ovaj razgovor,sa prakticnim savetima-ponudjenim resenjima sta im valja ciniti u vaspitnom radu sa "Svojeglavim"..
Isprativsi ih,nisam odolela utisku (nazalost!) da ce se nesto u njima pokrenuti,da ce preispitati sebe,svoje postupke i nacine reagovanja na ponasanje deteta..
Oni su bili ono sto ja zovem (kolege znaju da je to moja crnohumorna kovanica)"neupotrebljivi roditelji"..
Zato mi je vecerasnja prica bila inspirativna..
Mislite o svojoj deci,uvazavajte njihove potrebe i postujte njihovu licnost.
Jer,ma koliko bili mali,oni imaju svoj identitet,svoje "ja".
"Dete je covek u odelu deteta"-rekao je Dusko Radovic.
Verovatno sada vase velike bebe spavaju.
Ujutru,kada se probude,zagrlite ih i poljubite.
Imajte uvek vremena da razgovarate sa njima.
Brzo odrastaju i taj vazan period koji propustite,necete moci da nadoknadite..
A nedostajace vam to vreme kada su bili mali i kad su bili samo vasi...verujte mi.
A vama,matorima,mirnu noc i lep san zelim...
Nedavno sam od Stephena Glenna čuo priču o slavnom naučniku iz područja medicine.
Neki ga je novinar upitao zašto je on toliko kreativniji od prosečnih osoba.
Šta ga je to toliko uzdiglo u odnosu na sve druge?
Odgovorio je da je,po njegovome mišljenju,uzrok tome dogadaj u njegovoj drugoj godini.
Pokušavao je dohvatiti bocu mleka iz frižidera,ali je bila klizava,pa mu je ispala iz ruku.
Svo se mleko prolilo po podu.
Čitavo more mleka!
Kada je mama ušla u kuhinju,umesto da viče ili ga kazni,samo je rekla:
»Roberte,kakav si veliki i prekrasan nered napravio!
No, šteta je već učinjena.
Želiš li se poigrati u mleku pre no što ga počistimo?« To je i učinio.
Nakon nekoliko minuta mama je dodala:
»Znaš, Roberte,svaki put kada učiniš ovakav nered,moraš ga i počistiti i sve vratiti kako je i bilo.
Šta misliš da sada treba to da učinimo?
Uzećemo sunđer,peškir ili krpu.
Šta bi ti najviše voleo?«
On je odabrao sunđer,pa su zajedno počistili nered.
Mama je zatim rekla:
»Znaš,ovo što smo videli je propali pokušaj nošenja velike boce mleka dvema malenim ručicama.
Hajdemo sada u dvorište da napunimo bocu vodom i da vidimo možeš li da otkrijes način nošenja boce,ali bez prolivanja.«
Maleni je dečak naučio da je to moguće ukoliko obema rukama uhvati pri vrhu.
Kakva divna lekcija!
Naučnik je dodao da je u tom trenutku shvatio da se ne treba bojati pogrešaka.
Baš suprotno tome,naučio je da su pogreške samo dobra prilika za saznavanje nečega novoga.
To je bila i suština naučnih eksperimenata.
Jer,čak i ukoliko eksperiment »ne radi«,obično možemo naučiti nešto vredno iz njega.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lepa prica pred san,za sve one koji su roditelji ili koji to nameravaju da budu.
Njena poenta je vec naznacena u poslednjem citiranom pasusu.
Povod price je bio danasnji dogadjaj koji se zbio u Savetovalistu za roditelje,sastavnom delu moje profesionalne prakse.
Roditelji dovode svoje hiperaktivno dete,decaka sa smanjenom paznjom i niskom koncentracijom,koje se cesto oglusuje na njihove zahteve.
Desava im se da posezu i za fizickom kaznom,ako dete uporno odbija da ih poslusa,kada "druge kazne nemaju efekta"(citirana izjava)..
A malisan,prava "pametnica"!
Zivahan,radoznao,sa jasnim iskazima-recenicama koje govore o njegovoj nadprosecnoj (za uzrast) verbalnoj sposobnosti.
Bogatstvo leksickog fonda,vokabulara-"kolicina" reci koje dete koristi su najpouzdaniji pokazatelj njegovog intelektualnog statusa na ranom uzrastu.
Ovaj malisan je po svim merilima,opservacionim i testovnim,odgovarao tipu deteta nadprosecnih sposobnosti,poznatom kao "star-mali"...
Na pitanje roditelja"sta mu fali",odgovorila sam vispreno da"njemu nista ne fali,ima dosta toga viska"...
Nasmejali su se,ne shvatajuci u cemu je problem..
A problem je sto nikada(iz razgovora i mojih ciljanih podpitanja je to bilo jasno),"nisu" imali dovoljno vremena za svoje dete...da ga saslusaju,da saznaju na koji nacin ono razmislja i gleda svet oko sebe,da jednostavno imaju naviku (a i potrebu!) da razgovaraju sa svojim malisanom..
Proces socijalizacije nije nimalo lak,vec se moramo nauciti (surovim?) pravilima drustvenog zivota,
Ne odrastamo pod "staklenim zvonom",ali da li ce nasa deca imati vise ili manje bolno detinjstvo,zavisi od umesnosti njihovih rodtelja.
Najtezi posao na svetu je napraviti od deteta coveka..ali,to je i posao koji pruza najvece zadovoljstvo!
Oko 1h i 30 min je bilo ulozeno mog vremena u ovaj razgovor,sa prakticnim savetima-ponudjenim resenjima sta im valja ciniti u vaspitnom radu sa "Svojeglavim"..
Isprativsi ih,nisam odolela utisku (nazalost!) da ce se nesto u njima pokrenuti,da ce preispitati sebe,svoje postupke i nacine reagovanja na ponasanje deteta..
Oni su bili ono sto ja zovem (kolege znaju da je to moja crnohumorna kovanica)"neupotrebljivi roditelji"..
Zato mi je vecerasnja prica bila inspirativna..
Mislite o svojoj deci,uvazavajte njihove potrebe i postujte njihovu licnost.
Jer,ma koliko bili mali,oni imaju svoj identitet,svoje "ja".
"Dete je covek u odelu deteta"-rekao je Dusko Radovic.
Verovatno sada vase velike bebe spavaju.
Ujutru,kada se probude,zagrlite ih i poljubite.
Imajte uvek vremena da razgovarate sa njima.
Brzo odrastaju i taj vazan period koji propustite,necete moci da nadoknadite..
A nedostajace vam to vreme kada su bili mali i kad su bili samo vasi...verujte mi.
A vama,matorima,mirnu noc i lep san zelim...