Dan kao i svaki drugi. Kraj radnog vremena i muž odlazi kući. Umoran s posla. Kućna atmosvera uobičajena. Žena je već stigla kod kuće nešto ranije i privršavala instant ručak. Onaj što se da spremiti za petnaestak minuta. Par poljubaca su razmenili onako usput. Valjda je to deo jedne obične kućne svakodnevice. Za vreme ručka promenili su par reči, i priča o svakodnevnim problemima na poslu. Nakon ručka, oboje se udobno smestiše na trosed, nebi li posle ručka i umornog prepodneva, malo sebi dali oduške.
Kako je vreme prolazilo, oboje je uhvatio san. Iznenada neko je pozvonio na njihovim ulaznim vratima. Žena, onako bunovna, polu dremljiva i uplašena, rekla je:
-“Brzo kroz terasu i beži napolje!!! Dolazi mi muž !!!!.”
Suprug, takođe bunovan, skoči sa troseda i pravo kroz vrata balkona iziđe na terasu.
Ostaje mi samo jedno pitanje. Ko ovde koga vara? Ona njega ili on nju? Kakva porodična idila…
Kako je vreme prolazilo, oboje je uhvatio san. Iznenada neko je pozvonio na njihovim ulaznim vratima. Žena, onako bunovna, polu dremljiva i uplašena, rekla je:
-“Brzo kroz terasu i beži napolje!!! Dolazi mi muž !!!!.”
Suprug, takođe bunovan, skoči sa troseda i pravo kroz vrata balkona iziđe na terasu.
Ostaje mi samo jedno pitanje. Ko ovde koga vara? Ona njega ili on nju? Kakva porodična idila…
...zamisli da je stvarno bio kod švalerke. Šta fali što je iz predustrožnosti istrčao na balkon. E sad što ga je to odalo....
...to je život.
I tebi osmeh za dobro jutro. Svidaja mi se ovo... eee... tu sada vazi ..Ne zvoni.. Gadno je kada te neko naglo probudi, dok ne dodjes sebi, budes ono sto zapravo jesi. 
