Secas li se,Olovni vojnice moj,naseg prvog susreta na talasima ovog broda?
Na njemu smo prispeli,kao posle brodoloma-vec nasukani,nakon sto smo prošli Sedam gora i Sedam mora.
I sada smo tu gde jesmo,negde na beskrajnoj pucini,u delu sveta sto se nalazi izmedju Neba i Zemlje.
Tacnije,izmedju Jave i Sna..
Pisem ti ovo pismo jer se stalno susrecemo na palubi "Krstarice",onako usput,u prolazu,kao slucajno.
A namerno se trazimo,ne priznavajuci to.
I dotaknemo se pogledom ili srcem,pa zurno odlazimo svako na svoju stranu.
Ti jurisas kroz svoje ratove,jer je to sudbina viteza.
Ja bezim u svet bajki,jer je to namenjeno izgubljenim princezama..
Ovde boravimo cesto,jer samo ovde Pravda pobedjuje Zlo i Zivot uvek ima svoj srecni zavrsetak.
Ponekad pozelim Olovni moj,da ti kazem kako vise nisi decak i da bi morao da znas da mi je cesto tesno u ovim staklenim cipelicama.
...i da je ponoc vec odavno prosla,a sa njom i carolija-kocija se pretvorila u bundevu.
...i ja moram da obrisem pepeo sa svoje bezbojne haljine i da metlom pocistim ostatke pocepanih snova.
Ti vise nisi decak Olovni moj,ali si izgleda pomesao sve bajke koje sam ti ispricala..
U mojoj kuci od slame i blata,jos uvek se plasim Onog sa velikim ocima,velikim usima i velikim ustima.
Cesto sam ga sretala iduci nepreglednom sumom,a svoj strah sam ponekad kupovala od njega,poklanjajuci mu svoju crvenu kapu..
U mom zaboravljenom kraljevstvu spavam u gvozdenom krevetu,ispod cijeg duseka si potajno ubacio zrno graska.
Spavam stogodisnjim snom Uspavane,spavam cvrsto kao zagrcnuta jabukom..
Dolazilo je njih Sedam,odraslih a malenih-decje duse,da mi pomognu..ali uzalud,niko nije znao kako da me probudi.
A onda je dosao Onaj na belom konju i poljupcem me izveo iz sna.
Bajka je trajala kratko,jer je stalno bio opsednut kraljevstvom..a nije umeo ni pesme da pise.
Cekajuci na tvoj dolazak Olovni,jedne veceri sam zaplesala sa drugim Jednim,Zacaranim.
I odjednom,svi su oko nas iznenadjeni bili:"Lepotica i zver?!..O,ne ide to"!
I nije islo...Zver je u rukama nezne Princeze bila pripitomljena i groteksno izgubila svu onu snagu koja ju je cinila posebnom,mocnom.
I shvatila sam istinu:da zver moze biti autenticna u svojoj lepoti jedino ako ostane to sto jeste-zver.
Jos uvek cekajuci na tvoj dolazak,upoznala sam jednog Drvenog.
Bio je to cudan,stidljiv,neodlucan decak kojem bi se uvek lice izduzilo i nos porastao,kad god bi rekao da me voli.
Ostavila sam ga na obali Sinjeg mora da ga zbog lazi proguta ogromna Riba zaborava...
A ja,Mala sa perajima,sam jos dublje zaronila u more moje usamljenosti.
Zelela sam (o,kako sam zelela!) da svoja nestabilna peraja zamenim za noge sa kojima bih mogla cvrsto da stojim na tlu.
Ni tada nisam pitala za cenu te nerazumne zelje,kako nikada i nisam umela da racunam,nego ronila sve dublje i dublje...
I ronila toliko duboko,dok nisam izronila sa druge strane...ogledala.
Jedan Plavi,imao je sat oko vrata i stalno je nekud zurio,opominjuci me:"Alisa..!..pozurimo,vidi koliko je sati..Ti vecito kasnis..!"
A ja nisam bila njegova Alisa..samo u Zemlji sa druge strane ogledala su neverovatne stvari moguce.
Popila sam svoj gorki caj iz polomljene soljice i kako nisam volela da da me pozuruju..izbacila sam ga iz ogledala--
nije mi bilo zao,jer ni on nije umeo pesme da mi pise.
I evo me tu gde jesam,Olovni vojnice moj...
U carstvu samoce,sa druge strane ogledala.
Cekam da me uzmes za ruku i da zajedno prodjemo ispod Duge,koja nas ceka nakon ove nepregledne sume.
Njoj se od od magle i snovidjenja ne nazire kraj.
A tamo je i nasa kucica od cokolade.
I znam da ces u njoj pobediti onu Zlu,koja leti na metli..
Uvek sam se pitala da li je ona personifikacija mog straha od zivota..
Delujes nezgrapno,hladno,nepopustljivo,neprobojno,Hrabri moj...
Znam da je samo slika varljivog opazaja,to tvoje olovno telo.
A u njemu kuca veliko,meko i toplo srce...
Kad god ti napisem pesmu,ja osetim njegove otkucaje kada se susretnemo na palubi ovog broda.
Cekacu te i dalje,Olovni vojnice,svake noci na ulasku u Vasionu-na prvoj Svemirskoj kapiji Mlecnog puta..
Jos se nismo upoznali,ali prepoznaces me po osmehu u ocima...
Tvoja usamljena Princeza..
Ps.Za Mirnog Coveka..
Na njemu smo prispeli,kao posle brodoloma-vec nasukani,nakon sto smo prošli Sedam gora i Sedam mora.
I sada smo tu gde jesmo,negde na beskrajnoj pucini,u delu sveta sto se nalazi izmedju Neba i Zemlje.
Tacnije,izmedju Jave i Sna..
Pisem ti ovo pismo jer se stalno susrecemo na palubi "Krstarice",onako usput,u prolazu,kao slucajno.
A namerno se trazimo,ne priznavajuci to.
I dotaknemo se pogledom ili srcem,pa zurno odlazimo svako na svoju stranu.
Ti jurisas kroz svoje ratove,jer je to sudbina viteza.
Ja bezim u svet bajki,jer je to namenjeno izgubljenim princezama..
Ovde boravimo cesto,jer samo ovde Pravda pobedjuje Zlo i Zivot uvek ima svoj srecni zavrsetak.
Ponekad pozelim Olovni moj,da ti kazem kako vise nisi decak i da bi morao da znas da mi je cesto tesno u ovim staklenim cipelicama.
...i da je ponoc vec odavno prosla,a sa njom i carolija-kocija se pretvorila u bundevu.
...i ja moram da obrisem pepeo sa svoje bezbojne haljine i da metlom pocistim ostatke pocepanih snova.
Ti vise nisi decak Olovni moj,ali si izgleda pomesao sve bajke koje sam ti ispricala..
U mojoj kuci od slame i blata,jos uvek se plasim Onog sa velikim ocima,velikim usima i velikim ustima.
Cesto sam ga sretala iduci nepreglednom sumom,a svoj strah sam ponekad kupovala od njega,poklanjajuci mu svoju crvenu kapu..
U mom zaboravljenom kraljevstvu spavam u gvozdenom krevetu,ispod cijeg duseka si potajno ubacio zrno graska.
Spavam stogodisnjim snom Uspavane,spavam cvrsto kao zagrcnuta jabukom..
Dolazilo je njih Sedam,odraslih a malenih-decje duse,da mi pomognu..ali uzalud,niko nije znao kako da me probudi.
A onda je dosao Onaj na belom konju i poljupcem me izveo iz sna.
Bajka je trajala kratko,jer je stalno bio opsednut kraljevstvom..a nije umeo ni pesme da pise.
Cekajuci na tvoj dolazak Olovni,jedne veceri sam zaplesala sa drugim Jednim,Zacaranim.
I odjednom,svi su oko nas iznenadjeni bili:"Lepotica i zver?!..O,ne ide to"!
I nije islo...Zver je u rukama nezne Princeze bila pripitomljena i groteksno izgubila svu onu snagu koja ju je cinila posebnom,mocnom.
I shvatila sam istinu:da zver moze biti autenticna u svojoj lepoti jedino ako ostane to sto jeste-zver.
Jos uvek cekajuci na tvoj dolazak,upoznala sam jednog Drvenog.
Bio je to cudan,stidljiv,neodlucan decak kojem bi se uvek lice izduzilo i nos porastao,kad god bi rekao da me voli.
Ostavila sam ga na obali Sinjeg mora da ga zbog lazi proguta ogromna Riba zaborava...
A ja,Mala sa perajima,sam jos dublje zaronila u more moje usamljenosti.
Zelela sam (o,kako sam zelela!) da svoja nestabilna peraja zamenim za noge sa kojima bih mogla cvrsto da stojim na tlu.
Ni tada nisam pitala za cenu te nerazumne zelje,kako nikada i nisam umela da racunam,nego ronila sve dublje i dublje...
I ronila toliko duboko,dok nisam izronila sa druge strane...ogledala.
Jedan Plavi,imao je sat oko vrata i stalno je nekud zurio,opominjuci me:"Alisa..!..pozurimo,vidi koliko je sati..Ti vecito kasnis..!"
A ja nisam bila njegova Alisa..samo u Zemlji sa druge strane ogledala su neverovatne stvari moguce.
Popila sam svoj gorki caj iz polomljene soljice i kako nisam volela da da me pozuruju..izbacila sam ga iz ogledala--
nije mi bilo zao,jer ni on nije umeo pesme da mi pise.
I evo me tu gde jesam,Olovni vojnice moj...
U carstvu samoce,sa druge strane ogledala.
Cekam da me uzmes za ruku i da zajedno prodjemo ispod Duge,koja nas ceka nakon ove nepregledne sume.
Njoj se od od magle i snovidjenja ne nazire kraj.
A tamo je i nasa kucica od cokolade.
I znam da ces u njoj pobediti onu Zlu,koja leti na metli..
Uvek sam se pitala da li je ona personifikacija mog straha od zivota..
Delujes nezgrapno,hladno,nepopustljivo,neprobojno,Hrabri moj...
Znam da je samo slika varljivog opazaja,to tvoje olovno telo.
A u njemu kuca veliko,meko i toplo srce...
Kad god ti napisem pesmu,ja osetim njegove otkucaje kada se susretnemo na palubi ovog broda.
Cekacu te i dalje,Olovni vojnice,svake noci na ulasku u Vasionu-na prvoj Svemirskoj kapiji Mlecnog puta..
Jos se nismo upoznali,ali prepoznaces me po osmehu u ocima...
Tvoja usamljena Princeza..
Ps.Za Mirnog Coveka..
