Sačuvati vedrinu u sumornoj i prekomerno odgovornoj stvari nije mala veština: pa ipak, šta bi
bilo nužnije od vedrog raspoloženja? Nijedna stvar neće uspeti ukoliko u njoj žar nema udela.
Suvišnost snage samo je dokaz snage. – Prevrednovanje svih vrednosti, taj upitnik tako crn,
tako gorostasan da baca senku na onoga koji ga stavlja – takav sudbonosni zadatak primorava
nas da svakog trenutka istrčimo na sunce, kako bismo sa sebe stresli tešku, suviše teškom
postalu ozbiljnost. Za to je dobro svako sredstvo, a svaki "slučaj" srećan slučaj. Pre svega, rat.
Rat je uvek bio velika razboritost umova, koji su se suviše povukli u sebe i postali suviše
duboki; čak i zadobijena rana sadrži u sebi isceljujuću moć. Izreka, čije poreklo skrivam od
učene radoznalosti, bila je odavno moje omiljeno geslo: Increscunt animi, virescit volnere
virtus .
Drugo ozdravljenje, u ovim oklonostima još poželjnije za mene, jeste istražiti idole... Na
svetu ima više idola nego realiteta: to je moj "zao pogled" na taj svet, to je takođe i moje "zlo
uho" ... Postavljati ovde pitanja čekićem i, možda, kao odgovor čuti onaj čuveni mukli ton,
koji govori o naduvenoj utrobi – kakvo ushićenje za čoveka koji ima uši i iza ušiju – za mene
starog psihologa i lovca na pacove, pred kojim se mora razglasiti upravo ono što bi se želelo
da ostane u tajnosti... Takođe i ovo delo – sam naslov to otkriva – pre svega je okrepljenje,
sunčana pega, skok u stranu, u dokolicu jednog psihologa. A možda i novi rat? I da li će se
tragati za novim idolima?.. Ovo malo delo je velika objava rata; a što se tiče istraživanja
idola, ovog puta to nisu prolazni idoli, već večni idoli, kojih se ovde dotičem čekićem, kao
zvučnom viljuškom – nema starijih, osvedočenijih, nadmenijih idola.. A takođe ni praznijih...
To ne sprečava da se u njih najviše veruje; a i kaže se, naročito u najuzvišenijim slučajevima,
nikako idol...
Fridrih Niče
bilo nužnije od vedrog raspoloženja? Nijedna stvar neće uspeti ukoliko u njoj žar nema udela.
Suvišnost snage samo je dokaz snage. – Prevrednovanje svih vrednosti, taj upitnik tako crn,
tako gorostasan da baca senku na onoga koji ga stavlja – takav sudbonosni zadatak primorava
nas da svakog trenutka istrčimo na sunce, kako bismo sa sebe stresli tešku, suviše teškom
postalu ozbiljnost. Za to je dobro svako sredstvo, a svaki "slučaj" srećan slučaj. Pre svega, rat.
Rat je uvek bio velika razboritost umova, koji su se suviše povukli u sebe i postali suviše
duboki; čak i zadobijena rana sadrži u sebi isceljujuću moć. Izreka, čije poreklo skrivam od
učene radoznalosti, bila je odavno moje omiljeno geslo: Increscunt animi, virescit volnere
virtus .
Drugo ozdravljenje, u ovim oklonostima još poželjnije za mene, jeste istražiti idole... Na
svetu ima više idola nego realiteta: to je moj "zao pogled" na taj svet, to je takođe i moje "zlo
uho" ... Postavljati ovde pitanja čekićem i, možda, kao odgovor čuti onaj čuveni mukli ton,
koji govori o naduvenoj utrobi – kakvo ushićenje za čoveka koji ima uši i iza ušiju – za mene
starog psihologa i lovca na pacove, pred kojim se mora razglasiti upravo ono što bi se želelo
da ostane u tajnosti... Takođe i ovo delo – sam naslov to otkriva – pre svega je okrepljenje,
sunčana pega, skok u stranu, u dokolicu jednog psihologa. A možda i novi rat? I da li će se
tragati za novim idolima?.. Ovo malo delo je velika objava rata; a što se tiče istraživanja
idola, ovog puta to nisu prolazni idoli, već večni idoli, kojih se ovde dotičem čekićem, kao
zvučnom viljuškom – nema starijih, osvedočenijih, nadmenijih idola.. A takođe ni praznijih...
To ne sprečava da se u njih najviše veruje; a i kaže se, naročito u najuzvišenijim slučajevima,
nikako idol...
Fridrih Niče