Pesma sa posvetom...

OPET SE PITAM GDE MI JE MESTO


Opet se pitam gde mi je mesto
u svetu strašnih priviđenja,
po kojem stalno tražim nešto
-čega možda uopšte nema.

Gde ću sa okom - kud ću sa nogom
dok mi se nebo kruni na rame,
sve mi je malo - sve mi je mnogo
-okružuju me teskobe same.

Među ljudima nema ni pedlja
neograđene čiste širine,
sve što je moje moram u nedra
-da sakrijem od okoline

Pretvaram se kako sam ovde
bez nespokoja i bez dilema,
odazivam se na tuđe ime
-da ne primete kako me nema.

Sve znam šta nije - ne znam šta jeste
meta u koju životom ciljam,
možda su trave moje sestre
-a ne govorim jezikom bilja.

Bratimim se s bradatim brestom
klatim se kao besciljno klatno,
opet se pitam gde mi je mesto
-zalutala sam nepovratno.


~Ljiljana Ninkovic-Mrgic~


Ps.Za moje dve velike dame..Spihologa i Valkyriur.

 

[gost 198065]

Da postoje reči kojima bih ti na ovo zahvalila; ja opet ne bih pronašla dovoljno jake.

Mnogo ti hvala na suzama.

 

[lejla.al.dbuni]

Da postoje reči kojima bih ti na ovo zahvalila; ja opet ne bih pronašla dovoljno jake.

Mnogo ti hvala na suzama.

"Suze su OK"
Mirjana Bobic-Mojsilovic

Poljubim..da prodje!

 

[mislioc]

Sve znam šta nije - ne znam šta jeste
meta u koju životom ciljam,
možda su trave moje sestre
-a ne govorim jezikom bilja.

 

[lejla.al.dbuni]

Sve znam šta nije - ne znam šta jeste
meta u koju životom ciljam,
možda su trave moje sestre
-a ne govorim jezikom bilja.

Rekoh ja vec da si pravo srce...zato zaista verujem da razumes i jezik biljaka.