LIRIKA O VODI
Kad vode osete da prilazim
one postaju mirne,
izjednače se sa mnom
i ja postajem kao one.
(znam:to mi se tako samo učini..
ali to je duboko u meni,
toliko duboko da poverujem da je tako.)
Evo ih:sada imaju moje oči
i zamišljeno gledaju,
imaju moje ruke
i ne znaju šta će sa dubinama.
I moje noge imaju:
i stoje zapanjeno,
sa ohladnelim stopalima
ukočenim na dnu
gde raste mali kamen,zemlja,spirala trave
i dva okrugla sjaja
potonula iz mene.
Sad:idu mi u susret dve ribe
i belasaju snegom slabina
i baš kod prstiju se lome i grade
pravi ugao.
... meka je mahovina vode
i guta moj potiljak,
dok mirno otplovljujem
kao stablo tišine.
Jedan prst svetlosti,
pružen iz daljine sunca,
pokušava da mi obnaži oči
i pronađe gledanje.
Dole,ispod mene,
sad već nevidljive ribe
stvaraju geometriju
koja se za tren rastura.
STEVAN RAICKOVIC
Kad vode osete da prilazim
one postaju mirne,
izjednače se sa mnom
i ja postajem kao one.
(znam:to mi se tako samo učini..
ali to je duboko u meni,
toliko duboko da poverujem da je tako.)
Evo ih:sada imaju moje oči
i zamišljeno gledaju,
imaju moje ruke
i ne znaju šta će sa dubinama.
I moje noge imaju:
i stoje zapanjeno,
sa ohladnelim stopalima
ukočenim na dnu
gde raste mali kamen,zemlja,spirala trave
i dva okrugla sjaja
potonula iz mene.
Sad:idu mi u susret dve ribe
i belasaju snegom slabina
i baš kod prstiju se lome i grade
pravi ugao.
... meka je mahovina vode
i guta moj potiljak,
dok mirno otplovljujem
kao stablo tišine.
Jedan prst svetlosti,
pružen iz daljine sunca,
pokušava da mi obnaži oči
i pronađe gledanje.
Dole,ispod mene,
sad već nevidljive ribe
stvaraju geometriju
koja se za tren rastura.
STEVAN RAICKOVIC