25.
Pevaj i kada Ti je najteze,
zaplaci i kada ti smeh obuzme lice,
Svojim plavetnilom gledaj kako beze,
crne ptice zloslutnice....
Stihovima sto ne blede
nesto zeleh da ti dadem
Saslusati ti ne hdede
Nit rec toplu ne saznade.
Puno od tad kisa pade
zavejanih staza bese
Osmeh dodje pa nestade
sa secanjem da zaplese.
ZK
26.
Suza kanu i dotace, izbrazdanu ruku moju
u trenutku jecaj pesme jednog milnog glasa
Zapevao ja bih sada, kad bih znao pesmu koju
sto ce znati duse nemir, snagom vecom da talasa.
ZK
27.
Ako se pojavi, a da nije bila medj stihove
urezanih bora
Imat ce pero nadahnuca krila u ognju cvata pesnickih gora.
Samo bdenje noci znade, kad stihove pisu bore
I ko tada pesmu dade sa dolaskom bele zore.
ZK
28.
Ko mi to pogacu slavsku na dva dela lomi,
a slava mi nije,
ko mi je nali grkim rumenilom, grozdje rodilo a buradi vina puna
Ko mi od ukucana ugasi slavsku svecu а nemustim pokretom je krije
i "ognjiste" djedova gasi,te da mi kuca
postane ruina.............?
Hteo vise no sto moze da skrnavi
osvestano sto je
gubavom "slobodom" razuzdanih htenja
U ocima mojim, vidi da znam ko je
i da se trajanjem, "pogaca" moja ne menja.
ZK
29.
Neka mi “krila” ostanu samo
telo kada podje lagano da vene
U zamahu svome, puta negde tamo
dusa ce sa letom beskraju da krene.
U cоsku zivota, koferi ce znati
dа privuku pogled neki na momente
Sadrzajem svojim oni cе me zvati
dok ka mojoj dusi lagano mi lete.
ZK
30.?
Prva
"srecu snije".............
Druga
"lazi krije"...............
Treca
“Pamet da popije”………….……………
ZK
31.
Идем да искушам
и усмерим лутања моја
Рeчи другога да не слушам
већ само питања у себи своја
Идем да скитам
те можда себе и нађем
И тада да се упитам
У истом : како да се снађем?.
ЗК
32.
Лепше је да “ћутимо”, док свако својим путем не крене........................
И све што је потребно умет ће да кажу, "очи неке снене"..........
Кофери пута, оковани погледима мојим
а у њима мисао и дело, које временом свене
Не знам часa поласка, ни пута: којим ?
кофера сат откуцат ће, када и којим да се крене.................
И опет када се сретнемо, док нас стазе тихо прате
ми ћeмо да “ћутимо”, јер очи су речи
по најбоље дате .
ЗК
33.
Ogledalo lik mu da
onom sto se istom preda
Al nе zeli da upozna
onaj odraz, sto ga gleda.............
Vec on vidi sto se zeli i to ono bas sto nije
Duse odraz lik je celi, jer ne moze da se skrije...........
ZK
34.
Да, жеснско јеси, можда, вероват је наме
али када ниси Жена примакнута себи,
"Горопад од мисли светлости и таме,
мушко си, што хода пребучно у теби".............
ЗK
35.
Iako je ne znam pojavom i likom
a poznajem kucu od stihova "snova"
Prepoznat je ne bih ni sa datom slikom
vec sto stvоri "glasom" -izatkanih slova-
I nestvarna "stvarnost" znade da zaplese
igrom verovanja, zamenjenih mesta
Sumnje se izgube, ne znanjem sta htese ?,
te "verovanje" takvo, poseta je cesta.
ZK
36.
Ono sto sam, to i jesam
pa iskreno to i dajem
U oku joj vidim gde sam
da sam sto nisam, ne pristajem.
Sve istine i bistrine, neko voli
da ih primi, ili sebe od njih sklаnja
Izmaglica zna da nudi prikrivenost -nade boli-,
dok se umnost ne upita, na sta li se to oslanja ?
I koferi zadnjeg puta
Znaju doci svome “ rodu”
Mozda neki i zaluta
izmaglicom kada odu.
ZK
37.
Pesmom da upitam, jer ista ce znati
tonovima stiha da otkrije tajne
Koracima reci, mogu prepoznati
dal od pesme oci postatјu mi sjajne..............
U pesmi mе ima, iznova mе radja
zavrsetkom svojim od pocetka data
Kad zapeva srce i dusa je “mladja”
jer sa onim proslim, ume da prihvata..........
Darivana rec, znade da me prati
stihovima svojim ко necujna svita
Slusajuci pesmu, um lagano shvati
da sa istom moze, lepo da se“skita”............
ZK
38.
Оно што бих хтео рећи
погледом се може дати
И он може у реч прећи
кад се даде препознати.
А погледа пуно беше у песме се слише они
Да потсете и утеше кад са јавом плове снови.
Од кофера оста један
садржајем од трајања
Нит је богат а нит “бедан”
са опремом свих надања.
ЗК
39.
Био некад на висини
осећаји беху празни
Сад је негде у низини
развлаче га разноразни ..................
Од чега се вешто крио
показујућ "мудрост" свима
никад није ни уснио
оно што је, то сад прима................
Па ми буде, можда жао
што прогледа мало касно
Јер и онда он је знао
моћ кад прође,крешу страсно.............................
ЗК
40.
Кавез ми је наменио
од кавеза што се боји
Ја бих места променио
у кавезу он да стоји........................
Да се чуду ја начудим
кад заблудом другом суди
Ајде да му и понудим
у кавезу да се буди................
Јер њему је право дато
правду другом да искроји
Па и није чудо за то
од кавеза што се боји................
Кад би кавез себи дао
и посете имо честе
Тад би можда и сазнао
да на правом месту јесте....................
ЗК
41.
Ma jel stvarno to moguce
da mi odmor bude "kazna"?
Moga "lika" tren tonuce
za sva lica raznorazna.
I, ako bi tako bilo
dase tome "verovati"?
Ali ono sto se krilo
nece kofer prepoznati.
I kakvog ce lika biti
u prevari "verovanja" ?
Moj otisak vec otkriti
stazom vecnom od trajanja...................
ZK
42.
Zaigrale iskre, vatre cudnog sjaja
sa plamenom sto maha hvata
Da dusu zimsku toplinom obasja
i lazi које srce "zeli" da prihvata..............
Osecaj srca svu istinu znade
traje ko iskra dok plama ima
I mesec ume da mi se prikrade
sa pogledom zore u mojim ocima.
ZK
43.
Zaboravnost izrecenog
u smisljenom delu "dela"
Dal je razvoj dorecenog
"razum" srca um saplela..........
Al se pamte i vole se osecaji duse prelja
Da trajanjem isprose se uspavane nade zelja.
ZK
44.
Sve cu boje sagledati
u “nestanku” zivot vrela
Al cu dvije razumeti
jedna crna druga bela..................
Crna, bela, zna da prate sve pocetke kad na kraju
Budu jasno prepoznate jer nestankom i nastaju.
Nevidljive boje mogu da najbolje oslikaju
dozivljeno i vidjeno na platnima -zivot kroja-
U stvaranju svojih slika crno belu preslikaju
te potraju na trenutak sa otiskom zarkih boja.
ZK
45.
Ja ti ime ne saznadoh
mada htedoh, da znam zvati
Pa izmislih i dodadoh
zov "imena" sto ce ime prepoznati........
Jer i ime use nosi tajne skrite svoga lika
Sa imenom da isprosi zov "imena" zivot slika.
ZK
46.
Ako jedino traje trenutak ovaj
u kome vreme lagano "vara"
Da li sam niko ? ili sam onaj
sto postojanjem, postojanje stvara.
Ako je zivot jedan samo ?
i da su drugi nevazno skriti.........
Sta je sa zivotom iza nas, tamo
i zivotom koji ce tek biti.
Zivot nije samo jedan
trenutak u kome vreme stoji.........
Postojanja zivot meni je vredan
a kome nije, neka se zivota boji.
ZK
47.
"Nestalo" mi sve sto nemam
"a ja srecan i izmiren"?
Kad kofere zalud spremam
i u prazne kada virnem.
Kad se "gubi" sto se nema, svo bogastvo use nadjem
Novi kofer sad se sprema, puta novog dok pronаdjem.
Bas je "lepo izgubiti" sto ne bejah gazda tome
Sanak novi poljubiti, pa lagano prici svome.................
ZK
48.
Hodao sам, i imadоh noc nesna i noc more
blizeci se zori nesan mi i suvise stvaran bese
A sandzije nesna kao urezane bore
mir mi sa nemirom, jutrom donese.............
Hodao sам mislju sto nije daleka
da "budjenje" svako novo ce mi biti
I моја je noc , zvezdana reka
da sa zorom novom moze "otploviti"....................
ZK
49.
Eh............ da je gluma samo deo
igre sto budno drema negde u nama
Da li bi "glumac" sa igrom smeo
da stvara stazu do ''tudjih" drama.
Zato sa igrom ne varati druge
sto u istoj nadju deo svoga neba
Istine i lazi........od zivota sluge
iz potaje oko njihovo nas vreba...............
ZK
50.
Ima li nekog bez mesta
i bez reda i redosleda ?
Ili je nada pritajeno cesta
kao vid ne dozivljenih pogleda......
Ipak su mesta u napred data
usudovim perom upisana broja
Podeseno zvono zivotnoga sata
i redosled reda odlazeceg stroja.
ZK
P.S.
Nastavak sa kraja nastavljam na pocetku..........
Za kljucara sopstvene izbe:
"neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaista uzasne zivote oni vode"
Bukovski
Pevaj i kada Ti je najteze,
zaplaci i kada ti smeh obuzme lice,
Svojim plavetnilom gledaj kako beze,
crne ptice zloslutnice....
Stihovima sto ne blede
nesto zeleh da ti dadem
Saslusati ti ne hdede
Nit rec toplu ne saznade.
Puno od tad kisa pade
zavejanih staza bese
Osmeh dodje pa nestade
sa secanjem da zaplese.
ZK
26.
Suza kanu i dotace, izbrazdanu ruku moju
u trenutku jecaj pesme jednog milnog glasa
Zapevao ja bih sada, kad bih znao pesmu koju
sto ce znati duse nemir, snagom vecom da talasa.
ZK
27.
Ako se pojavi, a da nije bila medj stihove
urezanih bora
Imat ce pero nadahnuca krila u ognju cvata pesnickih gora.
Samo bdenje noci znade, kad stihove pisu bore
I ko tada pesmu dade sa dolaskom bele zore.
ZK
28.
Ko mi to pogacu slavsku na dva dela lomi,
a slava mi nije,
ko mi je nali grkim rumenilom, grozdje rodilo a buradi vina puna
Ko mi od ukucana ugasi slavsku svecu а nemustim pokretom je krije
i "ognjiste" djedova gasi,te da mi kuca
postane ruina.............?
Hteo vise no sto moze da skrnavi
osvestano sto je
gubavom "slobodom" razuzdanih htenja
U ocima mojim, vidi da znam ko je
i da se trajanjem, "pogaca" moja ne menja.
ZK
29.
Neka mi “krila” ostanu samo
telo kada podje lagano da vene
U zamahu svome, puta negde tamo
dusa ce sa letom beskraju da krene.
U cоsku zivota, koferi ce znati
dа privuku pogled neki na momente
Sadrzajem svojim oni cе me zvati
dok ka mojoj dusi lagano mi lete.
ZK
30.?
Prva
"srecu snije".............
Druga
"lazi krije"...............
Treca
“Pamet da popije”………….……………
ZK
31.
Идем да искушам
и усмерим лутања моја
Рeчи другога да не слушам
већ само питања у себи своја
Идем да скитам
те можда себе и нађем
И тада да се упитам
У истом : како да се снађем?.
ЗК
32.
Лепше је да “ћутимо”, док свако својим путем не крене........................
И све што је потребно умет ће да кажу, "очи неке снене"..........
Кофери пута, оковани погледима мојим
а у њима мисао и дело, које временом свене
Не знам часa поласка, ни пута: којим ?
кофера сат откуцат ће, када и којим да се крене.................
И опет када се сретнемо, док нас стазе тихо прате
ми ћeмо да “ћутимо”, јер очи су речи
по најбоље дате .
ЗК
33.
Ogledalo lik mu da
onom sto se istom preda
Al nе zeli da upozna
onaj odraz, sto ga gleda.............
Vec on vidi sto se zeli i to ono bas sto nije
Duse odraz lik je celi, jer ne moze da se skrije...........
ZK
34.
Да, жеснско јеси, можда, вероват је наме
али када ниси Жена примакнута себи,
"Горопад од мисли светлости и таме,
мушко си, што хода пребучно у теби".............
ЗK
35.
Iako je ne znam pojavom i likom
a poznajem kucu od stihova "snova"
Prepoznat je ne bih ni sa datom slikom
vec sto stvоri "glasom" -izatkanih slova-
I nestvarna "stvarnost" znade da zaplese
igrom verovanja, zamenjenih mesta
Sumnje se izgube, ne znanjem sta htese ?,
te "verovanje" takvo, poseta je cesta.
ZK
36.
Ono sto sam, to i jesam
pa iskreno to i dajem
U oku joj vidim gde sam
da sam sto nisam, ne pristajem.
Sve istine i bistrine, neko voli
da ih primi, ili sebe od njih sklаnja
Izmaglica zna da nudi prikrivenost -nade boli-,
dok se umnost ne upita, na sta li se to oslanja ?
I koferi zadnjeg puta
Znaju doci svome “ rodu”
Mozda neki i zaluta
izmaglicom kada odu.
ZK
37.
Pesmom da upitam, jer ista ce znati
tonovima stiha da otkrije tajne
Koracima reci, mogu prepoznati
dal od pesme oci postatјu mi sjajne..............
U pesmi mе ima, iznova mе radja
zavrsetkom svojim od pocetka data
Kad zapeva srce i dusa je “mladja”
jer sa onim proslim, ume da prihvata..........
Darivana rec, znade da me prati
stihovima svojim ко necujna svita
Slusajuci pesmu, um lagano shvati
da sa istom moze, lepo da se“skita”............
ZK
38.
Оно што бих хтео рећи
погледом се може дати
И он може у реч прећи
кад се даде препознати.
А погледа пуно беше у песме се слише они
Да потсете и утеше кад са јавом плове снови.
Од кофера оста један
садржајем од трајања
Нит је богат а нит “бедан”
са опремом свих надања.
ЗК
39.
Био некад на висини
осећаји беху празни
Сад је негде у низини
развлаче га разноразни ..................
Од чега се вешто крио
показујућ "мудрост" свима
никад није ни уснио
оно што је, то сад прима................
Па ми буде, можда жао
што прогледа мало касно
Јер и онда он је знао
моћ кад прође,крешу страсно.............................
ЗК
40.
Кавез ми је наменио
од кавеза што се боји
Ја бих места променио
у кавезу он да стоји........................
Да се чуду ја начудим
кад заблудом другом суди
Ајде да му и понудим
у кавезу да се буди................
Јер њему је право дато
правду другом да искроји
Па и није чудо за то
од кавеза што се боји................
Кад би кавез себи дао
и посете имо честе
Тад би можда и сазнао
да на правом месту јесте....................
ЗК
41.
Ma jel stvarno to moguce
da mi odmor bude "kazna"?
Moga "lika" tren tonuce
za sva lica raznorazna.
I, ako bi tako bilo
dase tome "verovati"?
Ali ono sto se krilo
nece kofer prepoznati.
I kakvog ce lika biti
u prevari "verovanja" ?
Moj otisak vec otkriti
stazom vecnom od trajanja...................
ZK
42.
Zaigrale iskre, vatre cudnog sjaja
sa plamenom sto maha hvata
Da dusu zimsku toplinom obasja
i lazi које srce "zeli" da prihvata..............
Osecaj srca svu istinu znade
traje ko iskra dok plama ima
I mesec ume da mi se prikrade
sa pogledom zore u mojim ocima.
ZK
43.
Zaboravnost izrecenog
u smisljenom delu "dela"
Dal je razvoj dorecenog
"razum" srca um saplela..........
Al se pamte i vole se osecaji duse prelja
Da trajanjem isprose se uspavane nade zelja.
ZK
44.
Sve cu boje sagledati
u “nestanku” zivot vrela
Al cu dvije razumeti
jedna crna druga bela..................
Crna, bela, zna da prate sve pocetke kad na kraju
Budu jasno prepoznate jer nestankom i nastaju.
Nevidljive boje mogu da najbolje oslikaju
dozivljeno i vidjeno na platnima -zivot kroja-
U stvaranju svojih slika crno belu preslikaju
te potraju na trenutak sa otiskom zarkih boja.
ZK
45.
Ja ti ime ne saznadoh
mada htedoh, da znam zvati
Pa izmislih i dodadoh
zov "imena" sto ce ime prepoznati........
Jer i ime use nosi tajne skrite svoga lika
Sa imenom da isprosi zov "imena" zivot slika.
ZK
46.
Ako jedino traje trenutak ovaj
u kome vreme lagano "vara"
Da li sam niko ? ili sam onaj
sto postojanjem, postojanje stvara.
Ako je zivot jedan samo ?
i da su drugi nevazno skriti.........
Sta je sa zivotom iza nas, tamo
i zivotom koji ce tek biti.
Zivot nije samo jedan
trenutak u kome vreme stoji.........
Postojanja zivot meni je vredan
a kome nije, neka se zivota boji.
ZK
47.
"Nestalo" mi sve sto nemam
"a ja srecan i izmiren"?
Kad kofere zalud spremam
i u prazne kada virnem.
Kad se "gubi" sto se nema, svo bogastvo use nadjem
Novi kofer sad se sprema, puta novog dok pronаdjem.
Bas je "lepo izgubiti" sto ne bejah gazda tome
Sanak novi poljubiti, pa lagano prici svome.................
ZK
48.
Hodao sам, i imadоh noc nesna i noc more
blizeci se zori nesan mi i suvise stvaran bese
A sandzije nesna kao urezane bore
mir mi sa nemirom, jutrom donese.............
Hodao sам mislju sto nije daleka
da "budjenje" svako novo ce mi biti
I моја je noc , zvezdana reka
da sa zorom novom moze "otploviti"....................
ZK
49.
Eh............ da je gluma samo deo
igre sto budno drema negde u nama
Da li bi "glumac" sa igrom smeo
da stvara stazu do ''tudjih" drama.
Zato sa igrom ne varati druge
sto u istoj nadju deo svoga neba
Istine i lazi........od zivota sluge
iz potaje oko njihovo nas vreba...............
ZK
50.
Ima li nekog bez mesta
i bez reda i redosleda ?
Ili je nada pritajeno cesta
kao vid ne dozivljenih pogleda......
Ipak su mesta u napred data
usudovim perom upisana broja
Podeseno zvono zivotnoga sata
i redosled reda odlazeceg stroja.
ZK
P.S.
Nastavak sa kraja nastavljam na pocetku..........
Za kljucara sopstvene izbe:
"neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaista uzasne zivote oni vode"
Bukovski