Neobicno o obicnim stvarima...
Svakog proleca,tokom mnogih godina,imao sam zadatak da napisem svoju licnu izjavu o tome u sta verujem: moj moto.
Kada sam bio mladji,taj dokument je imao mnogo stranica;trudio sam se da sve spomenem,pazio da mi nista ne promakne.
Dokument temeljan i opsiran kao presude Vrhovnog suda,kao da se recima mogu resiti svi egzistencijalni sukobi.
Poslednjih godina moj moto je postao kraci – ponekad je cinican,ponekad komican,ponekad obicno intoniran - ali pisem ga i dalje.
Nedavno sam pokusao da sustinu svojih uverenja sazmem na samo jednu stranicu i napisem jednostavnim recima,mada svestan da to podrazumeva vrlo naivni idealizam.
To nadahnuce,da budem sto sazetiji,doslo mi je na benzinskoj stanici.
Rezervoar starog automobila napunio sam do vrha visokooktanskim gorivom super de luks.
Moja stara krntija nije,medjutim,mogla da ga svari i dobila je napad – motor je neprekidno kasljucao i gasio se na raskrsnicama,podrigivao na nizbrdicama.
Shvatio sam.
I moja glava i moj um povremeno pokazuju iste simptome.
Progutam li previse visokosadrzajnih informacija,i ja cu dobiti napad,egzistencijalne vrste: kasljucati i gasiti se na raskrsnicama gde treba doneti zivotne odluke, jer uvek – ili znam previse ili premalo.
Zivot nije izlet.
Tada sam shvatio da vec znam vecinu onoga sto smatram vaznim za smisleni zivot – i da uopste nije komplikovano.
Ja znam.
I znam odavno. Medjutim,i ziveti tako – to je vec druga stvar.
Evo dakle, ovo je moj moto:
sve sto treba da znam o tome kako treba ziveti, sta raditi i kakav biti, naucio sam jos u vrticu.
Mudrost me nije cekala na vrhu planine,na kraju drugog uspona skolovanja,nego se krila u pesku decjeg igralista.
A evo sta sam tamo naucio:
Sve podeli sa drugima.
Igraj posteno.
Ne muci ljude.
Svaku stvar vrati gde si je nasao.
Pocisti za sobom.
Ne uzimaj ono sto nije tvoje.
Kada nekoga povredis, izvini mu se.
Peri ruke pre jela.
Pusti vodu u toaletu.
Topli keks i hladno mleko su zdravi.
Zivi uravnotezeno: malo uci,malo razmisljaj,crtaj, slikaj, pevaj i plesi,igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo.
Svakog poslepodneva odspavaj.
Kad izadjes u svet,budi oprezan u saobracaju,drzi se za ruke i ne udaljavaj se od svog druga.
Ne zaboravi da cudo postoji.
Seti se semenke u plasticnoj casici: koren je krenuo u dubinu,stabljika u visinu,niko ne zna zasto i kako,ali tako je sa svima nama.
Zlatne ribice, hrcci, beli misevi, cak i semenke iz plasticne casice – jednom moraju da umru.
I mi cemo.
A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reci koju smo naucili – najvece i najvaznije od svih reci – VIDI.
Sve sto treba da znate sadrzano je negde u ovom spisku.
I zlatno pravilo,i ljubav,i temeljna pravila higijene.
Ekologija i politika,ravnopravnost i zdrav zivot.
Uzmite bilo koje od tih pravila,dodajte mu teske, odrasle i zvucne reci i primenite na zivot svoje porodice,posao,drzavnu politiku,svet u kome zivimo – i videcete da ce pravilo ostati jasno,tacno i cvrsto.
Zamislite, koliko bi bolji bio nas svet kada bismo svi – citav svet – oko tri popodne pojeli malo keksa i napili se mleka i zatim prilegli da malo odspavamo.
Ili kad bi se sve drzave pridrzavale pravila da svaku stvar vrate tamo gde su je i nasle i da pociste nered za sobom.
Kao sto je istina,ma koliko smo vec odrasli,da je,kad izadjemo u svet, najbolje drzati se za ruke i ne udaljavati se od svog druga.
/odlomak/
ROBERT FALGAM "Sve sto treba da znam naucio sam jos u vrticu"
~~~~~~~~~~~~~~~~
Dobro vam jutro,veliki-mali moji !!
Svakog proleca,tokom mnogih godina,imao sam zadatak da napisem svoju licnu izjavu o tome u sta verujem: moj moto.
Kada sam bio mladji,taj dokument je imao mnogo stranica;trudio sam se da sve spomenem,pazio da mi nista ne promakne.
Dokument temeljan i opsiran kao presude Vrhovnog suda,kao da se recima mogu resiti svi egzistencijalni sukobi.
Poslednjih godina moj moto je postao kraci – ponekad je cinican,ponekad komican,ponekad obicno intoniran - ali pisem ga i dalje.
Nedavno sam pokusao da sustinu svojih uverenja sazmem na samo jednu stranicu i napisem jednostavnim recima,mada svestan da to podrazumeva vrlo naivni idealizam.
To nadahnuce,da budem sto sazetiji,doslo mi je na benzinskoj stanici.
Rezervoar starog automobila napunio sam do vrha visokooktanskim gorivom super de luks.
Moja stara krntija nije,medjutim,mogla da ga svari i dobila je napad – motor je neprekidno kasljucao i gasio se na raskrsnicama,podrigivao na nizbrdicama.
Shvatio sam.
I moja glava i moj um povremeno pokazuju iste simptome.
Progutam li previse visokosadrzajnih informacija,i ja cu dobiti napad,egzistencijalne vrste: kasljucati i gasiti se na raskrsnicama gde treba doneti zivotne odluke, jer uvek – ili znam previse ili premalo.
Zivot nije izlet.
Tada sam shvatio da vec znam vecinu onoga sto smatram vaznim za smisleni zivot – i da uopste nije komplikovano.
Ja znam.
I znam odavno. Medjutim,i ziveti tako – to je vec druga stvar.
Evo dakle, ovo je moj moto:
sve sto treba da znam o tome kako treba ziveti, sta raditi i kakav biti, naucio sam jos u vrticu.
Mudrost me nije cekala na vrhu planine,na kraju drugog uspona skolovanja,nego se krila u pesku decjeg igralista.
A evo sta sam tamo naucio:
Sve podeli sa drugima.
Igraj posteno.
Ne muci ljude.
Svaku stvar vrati gde si je nasao.
Pocisti za sobom.
Ne uzimaj ono sto nije tvoje.
Kada nekoga povredis, izvini mu se.
Peri ruke pre jela.
Pusti vodu u toaletu.
Topli keks i hladno mleko su zdravi.
Zivi uravnotezeno: malo uci,malo razmisljaj,crtaj, slikaj, pevaj i plesi,igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo.
Svakog poslepodneva odspavaj.
Kad izadjes u svet,budi oprezan u saobracaju,drzi se za ruke i ne udaljavaj se od svog druga.
Ne zaboravi da cudo postoji.
Seti se semenke u plasticnoj casici: koren je krenuo u dubinu,stabljika u visinu,niko ne zna zasto i kako,ali tako je sa svima nama.
Zlatne ribice, hrcci, beli misevi, cak i semenke iz plasticne casice – jednom moraju da umru.
I mi cemo.
A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reci koju smo naucili – najvece i najvaznije od svih reci – VIDI.
Sve sto treba da znate sadrzano je negde u ovom spisku.
I zlatno pravilo,i ljubav,i temeljna pravila higijene.
Ekologija i politika,ravnopravnost i zdrav zivot.
Uzmite bilo koje od tih pravila,dodajte mu teske, odrasle i zvucne reci i primenite na zivot svoje porodice,posao,drzavnu politiku,svet u kome zivimo – i videcete da ce pravilo ostati jasno,tacno i cvrsto.
Zamislite, koliko bi bolji bio nas svet kada bismo svi – citav svet – oko tri popodne pojeli malo keksa i napili se mleka i zatim prilegli da malo odspavamo.
Ili kad bi se sve drzave pridrzavale pravila da svaku stvar vrate tamo gde su je i nasle i da pociste nered za sobom.
Kao sto je istina,ma koliko smo vec odrasli,da je,kad izadjemo u svet, najbolje drzati se za ruke i ne udaljavati se od svog druga.
/odlomak/
ROBERT FALGAM "Sve sto treba da znam naucio sam jos u vrticu"
~~~~~~~~~~~~~~~~
Dobro vam jutro,veliki-mali moji !!
