OSTANI LUCKAST! 2/2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Re:evolucija

OSTANI LUCKAST! 2/2

Oceni ovaj blog
...
Moja treća priča je o smrti. Kada sam imao 17 godina pročitao sam citat koji je glasio otprilike ovako: „Ako živite svoj život kao da vam je svaki dan posljednji, jednog dana ćete sigurno biti u pravu.” Taj citat me je impresionirao i od tad, sljedeće 33 godine, gledao sam u ogledalo svako jutro i pitao se, „Ako bi danas bio zadnji dan mog života, da li bih želio da uradim ono što ću da uradim danas.”. I kada god bi odgovor bio „ne” za previše dana u nizu, znao sam da moram nešto da promijenim. Podsjećanje na to da ću biti uskoro mrtav je najvažnija stvar na koju sam ikad mogao računati da mi pomogne da napravim velike izbore u životu, jer skoro sve, sva vanjska očekivanja, sav ponos, sav strah od poniženja ili neuspjeha, sve ove stvari se samo raspu pred licem smrti, ostavljajući samo ono što je stvarno bitno. Pomisao da ćeš umrijeti je najbolji način, za koji ja znam, da izbjegnete zamku razmišljanja da imate šta da izgubite. Već ste goli. Nema razloga da ne pratite svoje srce.

Prije otprilike godinu dana dijagnostifikovan mi je rak. Imao sam pregled u 7 i 30 ujutro i jasno mi je pokazan tumor na pankreasu. Nisam do tada ni znao šta je pankreas. Doktori su mi rekli da je to skoro sigurno tip raka koji je neizlječiv i da ne mogu očekivati više od tri do šest mjeseci života. Doktor mi je savjetovao da idem kući i da sredim poslove, što je doktorska šifra za ”pripremi se da umreš”. To, zapravo, znači da pokušate da u samo nekoliko mjeseci svojoj djeci kažete sve za šta ste mislili da ćete imati narednih deset godina da im kažete. To znači da je sve ‘pod konac’ tako da bude što je moguće lakše vašoj familiji. To znači da kažete – zbogom.

Živio sam sa tom dijagnozom čitav dan. Kasnije, te večeri, uradili su mi biopsiju tako što su mi gurnuli endoskop kroz grlo pa kroz stomak u crijeva, stavili iglu u moj pankreas i izvadili nekoliko ćelija iz tumora. Ja sam bio pod sedativima ali moja žena koja je bila prisutna, rekla mi je da su doktori, kada su vidjeli ćelije pod mikroskopima, počeli plakati jer se ispostavilo da imam veoma rijetku formu raka pankreasa koja je izlječiva operacijom. Operacija je obavljena i ja sam na sreću dobro.
Ovo je bio moj najbliži susret sa smrću i nadam se da će tako i ostati još nekoliko decenija. Nakon što sam to proživio mogu sada reći sa malo više sigurnosti nego kada mi je smrt bila koristan, ali ipak samo intelektualni koncept, niko ne želi da umre, čak ni ljudi koji žele da odu u raj ne žele da umru da bi otišli tamo. Pa ipak, smrt je destinacija koja nam je svima zajednička. Niko je nikada nije izbjegao. Tako i treba biti, jer smrt je najvjerovatnije najbolji pojedinačni izum života. Ona je životni agent promjena. Čisti staro da bi napravila put novom. Ovoga trenutka novo ste vi. Ali, jednog dana, ne tako daleko od danas, vi ćete postepeno postati staro i bićete počišćeni. Žao mi je što sam tako dramatičan, ali to je istina. Vaše vrijeme je ograničeno i zato ga ne rasipajte živeći nečije tuđe živote. Ne dozvolite da budete zarobljeni u zamke dogmi tj. ne živite u skladu sa rezultatima razmišljanja drugih. Ne dopustite da buka tuđih mišljenja nadglasa vaš unutrašnji glas, srce i intuiciju. Oni već nekako znaju šta zaista želite postati. Sve ostalo je drugorazredno.
Kada sam bio mlad postojala je nevjerovatna publikacija koja se zvala Katalog čitave Zemlje (The Whole Earth Catalogue) i bila je jedna od biblija moje generacije. Kreirao ju je momak po imenu Stjuart Brend, nedaleko odavde u Menlo Park-u i udahnuo joj život svojim pjesničkim darom. Ovo se desilo kasnih 60-tih, prije PC i kompjuterskog izdavaštva, tako da je sve rađeno pisaćim mašinama, makazama i polaroid kamerama. To je bilo nešto kao ‘Google’ u papirnom obliku 35 godina prije Google-a. Bio sam idealista, obuzet finim alatkama i sjajnim uređajima. Stjuart i njegov tim su napravili nekoliko izdanja Kataloga, a na kraju, kada mu je prošao vijek trajanja, i posljednje izdanje. Bile su to sedamdesete i bio sam vaših godina.
Na poleđini poslednjeg izdanja bila je fotografija seoskog puta u zoru, onakvog na kakvom biste se mogli naći kako stopirate, ako ste avanturističkog duha. Ispod fotografije bilo je napisano:

„Ostani gladan, ostani luckast.” (Stay hungry, stay foolish)

To je bio njihov oproštaj. Ostani gladan, ostani luckast.
I ja sam uvijek želio to sebi, i sada, kad diplomirate i počinjete iznova, to želim i vama. Ostanite gladni, ostanite luckasti.

Hvala vam mnogo svima!

/preuzeto sa interneta/

[IMG]http://abelgalois.files.wordpress.com/2009/01/steve-jobs-stanford-2005.jpg[/IMG]

Pošalji "OSTANI LUCKAST! 2/2" na Facebook Pošalji "OSTANI LUCKAST! 2/2" na Google Pošalji "OSTANI LUCKAST! 2/2" na My Yahoo! Pošalji "OSTANI LUCKAST! 2/2" na Live Pošalji "OSTANI LUCKAST! 2/2" na MySpace Pošalji "OSTANI LUCKAST! 2/2" na Twitter Pošalji "OSTANI LUCKAST! 2/2" na Digg Pošalji "OSTANI LUCKAST! 2/2" na del.icio.us

Oznake: re:evolucija
Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. lejla.al.dbuni (avatar)
    Ovo je ispovest..pravi,realni zivot.
    Nosi divnu,mudru poruku.

    Veoma lepo napisano,kao opomena sta nam valja ciniti i sta treba da nam je u zivotu vazno..

    Zahvaljujem Zl...,odlican izbor!