DVE PARALELNE ŽICE
Jednog dana se dve paralelne žice zaljubiše jedna u drugu. Odlučiše da se venčaju. U školi su ih učili da je ljubav između dve paralelne žice nemoguća. Učitelj im je često govorio: "Ne budite tužne: nisu samo žice te koje mogu da budu paralelne. Planine su; ulje i vatra su paralelni. Pas i mačka su često paralelni. Postoje čak paralelni ljudi, kao što su revolucionar i reakcionar, militaristi i pacifisti, itd. Utešite se misleći da mnoga živa bića i stvari dele vašu sudbinu".
Noću, svaka u svom krevetu, dve paralelne žice su sanjale kako bi njihov život, i život mnogih drugih, bio divan da ljudi nisu izmislili definiciju paralelizma.
"Je li zaista zabranjeno dodirnuti se kad smo paralelne?", najzad upita, jednog dana, jedna žica.
"To je ono što nam je, u svakom slučaju, tvrdio učitelj", odgovori druga žica.
"A kada bismo prekršile zabranjeno, samo da bismo videle šta će se dogoditi...", nastavi prva, podižući se da bi se bacila u naručje svoje prijateljice.
"To je veoma rizično", reče druga žica. "Ako želimo da se venčamo, treba da nađemo neko drugo rešenje. Uostalom, upravo mi je jedna ideja pala na pamet".
Sutradan, dve paralelne žice odoše da se prokonsultuju sa jednim velikim vračem.
"Poštovani vrače, pomozite nam da se venčamo; mi se volimo do ludila. U školi smo učile da dve paralelne žice ne treba nikada da se dodirnu".
Veliki vrač otvori svoju veliku knjigu punu svih predviđanja svih vračeva sveta. Posle hiljadu dana istraživanja, zatvori je najzad sa izrazom trijumfa.
"Prijateljice moje, imam dobru vest za vas", reče on dvema paralelnim žicama. "Ne očajavajte više, jer sam upravo video da ćete se vi sutra venčati".
"Kad je to sutra?", upitaše dve zaljubljene paralele velikog vrača.
"Sutra, to je sutra...", odgovori, zbunjen, veliki vrač. "Znam samo da sutra nije danas".
Dve paralelne žice, razočarane, odoše da prokonsultuju velikog naučnika.
"Poštovani naučniče, pomozite nam da se venčamo. Mi se volimo do ludila, ali u školi su nas učili da dve paralelne žice ne smeju nikada da se dodirnu".
Veliki naučnik otvari svoju veliku knjigu punu svih nauka svih naučnika sveta. Posle hiljadu dana izračunavanja, on podiže glavu s izrazom trijumfa.
"Prijateljice moje, imam dobru vest za vas", reče on dvema paralelnim žicama. "Ne budite više očajne, jer po mojim izračunavanjima vi možete da se venčate u beskonačnosti".
"Šta je to beskonačnost?", upitaše dve zaljubljene paralele velikog naučnika.
"Ali, beskonačno, to je beskonačno...", odgovori zbunjeno veliki naučnik. "Ja ne znam gde se ono nalazi".
Dve paralelne žice, razočarane, odoše da prokonsultuju velikog proroka.
"Vaša svetosti, pomozite nam da se venčamo. Mi se ludo volimo, ali smo u školi naučile da se dve paralelne žice ne smeju nikada da dodirnu".
Veliki prorok otvori svoju veliku knigu punu svih obećanja svih proroka sveta. Posle hiljadu dana razmišljanja, on se najzad okrete ka dvema paralelnim
žicama s izrazom trijumfa.
"Prijateljice moje, ne budite više očajne, imam jednu dobru vest za vas. U raju ćete moći da se venčate".
"Gde je to, raj?", upitaše dve paralelne žice velikog proroka.
"Raj nije na ovom svetu", odgovori, zbunjen, veliki prorok.
Dve paralelne žice, razočarane, odoše da prokonsultuju dve železničke šine.
"Drugarice, pomozite nam da se venčamo. Mi se ludo volimo, ali smo u školi naučile da dve paralelne žice ne smeju nikada da se venčaju".
Dve šine pustiše najpre da prođe jedan voz, natovaren kricima radosti. Posle hiljadu dana potresa, mogle su najzad da budu čujene.
"Ne očajavajte više, zaljubljene: mi smo nešto malo kao vi. Mi se oduvek volimo. U utrobi zemlje, mi se nećemo nikada odvojiti. Kad su ljudi došli, oni su nas uzeli i postavili nas jednu pored druge, zabranjujući nam da se dodirnemo. To je veoma teško za nas da nastavimo da ovako živimo, naročito u vreme vrućina, jer nas ti trenuci toliko podsećaju na naše prošle zagrljaje u središtu zemlje. Ali, mi govorimo same sebi da ne treba da mrzimo ljude zato što su nas stvorili paralelne: oni nisu nikada imali prilike, kao mi, na početku vremena, da se svi zagrle; rođeni su paralelni i mi mislimo da će jednoga dana, zahvaljujući nama, oni moći svi da se sretnu. Idite kod neke jadne domaćice da biste joj pomogle da odnese veš da se suši: kada se vraća, ona će vas uvek ostaviti da živite jedna pored druge. Ne zaboravite nikada da su to ljudi, koji komanduju na ovome svetu. Ne tražite, pošto poto, da se dodirnete, pre nego što oni budu sasvim spremni da se zagrle. Inače, vi ćete jedno drugom naneti zlo, kao i drugima. Kod nas, na primer, i najmanje približavanje može da izazove katastrofu.
"Vi nam govorite sve to, jer vam ljudi dozvoljavaju da živite skupa na Horizontu", uzvratiše dve paralelne žice. "Ako zaista želite da nam pomognete, pokažite nam sredstva, kako da i mi dosegnemo horizont".
"Ako vam je stalo, pratite nas", zadovoljiše se da odgovore šine.
I oni odoše svi skupa. Hodali su hiljadu dana.
"Je li to još daleko?", upitaše dve paralelne žice.
"Ali, ne! Uostalom, možete odavde da vidite horizont", odgovoriše dve šine. Još jedan napor".
I nastaviše svoj hod. Hodali su još hiljadu nedelja.
"Je li to još daleko?", upitaše dve paralelne žice.
"Ali, ne! Uostalom, možete odavde da vidite horizont", odgovoriše dve šine, "Još jedan napor, zaljubljene".
Dve paralelne žice shvatiše da im se šine podsmevaju: sedoše i proplakaše čitavu noć. U zoru, jedna magla, koja je prolazila, ču ih gde plaču.
"Šta vam je, deco?", upita mala magla. "Nije dobro započeti dan suzama".
"Mi se ludo volimo i želimo da se venčamo. Na nesreću, mi smo paralelne", jecahu dve zaljubljene. "Pitale smo sve da nam pomognu, ali niko nije mogao da to učini. Jedan veliki vrač nam je rekao da čekamo sutra, jedan veliki naučnik nam je savetovao da tražimo beskonačnost, jedan veliki prorok da idemo u raj. Ali ni jedna od tih stvari nije nam pristupačna. Čak smo se obratili dvema šinama, jer su i one paralelne kao mi. One su nam ispričale da naš brak ne bi dao ništa dobro, sve dok ljudi koji nam komanduju ne prihvate da se svi sretnu. Zatim, izrugivali su nam se godinama. Ne znamo više šta da radimo".
I dve paralelne žice počeše ponovo da plaču. Mala magla se toliko sažali na njih da im reče:
"Osušite svoje suze, deco moja. U meni se ujedinjavaju sve zabranjene ljubavi. Približite se da vas ja venčam".
I mala magla ih sakri da bi ih venčala. Mala magla ih sjedini u jedno lepo i solidno uže.
Sunce se podiže i otera maglu. Voerster koji je prolazio, pokupi lepo i solidno uže da bi obesio jednog crnca i jednu belkinju - paralele koje su odlučile da se dodirnu.
Vilijam Sasin (Gvineja)
Antologija kratke priče Afrike
Jednog dana se dve paralelne žice zaljubiše jedna u drugu. Odlučiše da se venčaju. U školi su ih učili da je ljubav između dve paralelne žice nemoguća. Učitelj im je često govorio: "Ne budite tužne: nisu samo žice te koje mogu da budu paralelne. Planine su; ulje i vatra su paralelni. Pas i mačka su često paralelni. Postoje čak paralelni ljudi, kao što su revolucionar i reakcionar, militaristi i pacifisti, itd. Utešite se misleći da mnoga živa bića i stvari dele vašu sudbinu".
Noću, svaka u svom krevetu, dve paralelne žice su sanjale kako bi njihov život, i život mnogih drugih, bio divan da ljudi nisu izmislili definiciju paralelizma.
"Je li zaista zabranjeno dodirnuti se kad smo paralelne?", najzad upita, jednog dana, jedna žica.
"To je ono što nam je, u svakom slučaju, tvrdio učitelj", odgovori druga žica.
"A kada bismo prekršile zabranjeno, samo da bismo videle šta će se dogoditi...", nastavi prva, podižući se da bi se bacila u naručje svoje prijateljice.
"To je veoma rizično", reče druga žica. "Ako želimo da se venčamo, treba da nađemo neko drugo rešenje. Uostalom, upravo mi je jedna ideja pala na pamet".
Sutradan, dve paralelne žice odoše da se prokonsultuju sa jednim velikim vračem.
"Poštovani vrače, pomozite nam da se venčamo; mi se volimo do ludila. U školi smo učile da dve paralelne žice ne treba nikada da se dodirnu".
Veliki vrač otvori svoju veliku knjigu punu svih predviđanja svih vračeva sveta. Posle hiljadu dana istraživanja, zatvori je najzad sa izrazom trijumfa.
"Prijateljice moje, imam dobru vest za vas", reče on dvema paralelnim žicama. "Ne očajavajte više, jer sam upravo video da ćete se vi sutra venčati".
"Kad je to sutra?", upitaše dve zaljubljene paralele velikog vrača.
"Sutra, to je sutra...", odgovori, zbunjen, veliki vrač. "Znam samo da sutra nije danas".
Dve paralelne žice, razočarane, odoše da prokonsultuju velikog naučnika.
"Poštovani naučniče, pomozite nam da se venčamo. Mi se volimo do ludila, ali u školi su nas učili da dve paralelne žice ne smeju nikada da se dodirnu".
Veliki naučnik otvari svoju veliku knjigu punu svih nauka svih naučnika sveta. Posle hiljadu dana izračunavanja, on podiže glavu s izrazom trijumfa.
"Prijateljice moje, imam dobru vest za vas", reče on dvema paralelnim žicama. "Ne budite više očajne, jer po mojim izračunavanjima vi možete da se venčate u beskonačnosti".
"Šta je to beskonačnost?", upitaše dve zaljubljene paralele velikog naučnika.
"Ali, beskonačno, to je beskonačno...", odgovori zbunjeno veliki naučnik. "Ja ne znam gde se ono nalazi".
Dve paralelne žice, razočarane, odoše da prokonsultuju velikog proroka.
"Vaša svetosti, pomozite nam da se venčamo. Mi se ludo volimo, ali smo u školi naučile da se dve paralelne žice ne smeju nikada da dodirnu".
Veliki prorok otvori svoju veliku knigu punu svih obećanja svih proroka sveta. Posle hiljadu dana razmišljanja, on se najzad okrete ka dvema paralelnim
žicama s izrazom trijumfa.
"Prijateljice moje, ne budite više očajne, imam jednu dobru vest za vas. U raju ćete moći da se venčate".
"Gde je to, raj?", upitaše dve paralelne žice velikog proroka.
"Raj nije na ovom svetu", odgovori, zbunjen, veliki prorok.
Dve paralelne žice, razočarane, odoše da prokonsultuju dve železničke šine.
"Drugarice, pomozite nam da se venčamo. Mi se ludo volimo, ali smo u školi naučile da dve paralelne žice ne smeju nikada da se venčaju".
Dve šine pustiše najpre da prođe jedan voz, natovaren kricima radosti. Posle hiljadu dana potresa, mogle su najzad da budu čujene.
"Ne očajavajte više, zaljubljene: mi smo nešto malo kao vi. Mi se oduvek volimo. U utrobi zemlje, mi se nećemo nikada odvojiti. Kad su ljudi došli, oni su nas uzeli i postavili nas jednu pored druge, zabranjujući nam da se dodirnemo. To je veoma teško za nas da nastavimo da ovako živimo, naročito u vreme vrućina, jer nas ti trenuci toliko podsećaju na naše prošle zagrljaje u središtu zemlje. Ali, mi govorimo same sebi da ne treba da mrzimo ljude zato što su nas stvorili paralelne: oni nisu nikada imali prilike, kao mi, na početku vremena, da se svi zagrle; rođeni su paralelni i mi mislimo da će jednoga dana, zahvaljujući nama, oni moći svi da se sretnu. Idite kod neke jadne domaćice da biste joj pomogle da odnese veš da se suši: kada se vraća, ona će vas uvek ostaviti da živite jedna pored druge. Ne zaboravite nikada da su to ljudi, koji komanduju na ovome svetu. Ne tražite, pošto poto, da se dodirnete, pre nego što oni budu sasvim spremni da se zagrle. Inače, vi ćete jedno drugom naneti zlo, kao i drugima. Kod nas, na primer, i najmanje približavanje može da izazove katastrofu.
"Vi nam govorite sve to, jer vam ljudi dozvoljavaju da živite skupa na Horizontu", uzvratiše dve paralelne žice. "Ako zaista želite da nam pomognete, pokažite nam sredstva, kako da i mi dosegnemo horizont".
"Ako vam je stalo, pratite nas", zadovoljiše se da odgovore šine.
I oni odoše svi skupa. Hodali su hiljadu dana.
"Je li to još daleko?", upitaše dve paralelne žice.
"Ali, ne! Uostalom, možete odavde da vidite horizont", odgovoriše dve šine. Još jedan napor".
I nastaviše svoj hod. Hodali su još hiljadu nedelja.
"Je li to još daleko?", upitaše dve paralelne žice.
"Ali, ne! Uostalom, možete odavde da vidite horizont", odgovoriše dve šine, "Još jedan napor, zaljubljene".
Dve paralelne žice shvatiše da im se šine podsmevaju: sedoše i proplakaše čitavu noć. U zoru, jedna magla, koja je prolazila, ču ih gde plaču.
"Šta vam je, deco?", upita mala magla. "Nije dobro započeti dan suzama".
"Mi se ludo volimo i želimo da se venčamo. Na nesreću, mi smo paralelne", jecahu dve zaljubljene. "Pitale smo sve da nam pomognu, ali niko nije mogao da to učini. Jedan veliki vrač nam je rekao da čekamo sutra, jedan veliki naučnik nam je savetovao da tražimo beskonačnost, jedan veliki prorok da idemo u raj. Ali ni jedna od tih stvari nije nam pristupačna. Čak smo se obratili dvema šinama, jer su i one paralelne kao mi. One su nam ispričale da naš brak ne bi dao ništa dobro, sve dok ljudi koji nam komanduju ne prihvate da se svi sretnu. Zatim, izrugivali su nam se godinama. Ne znamo više šta da radimo".
I dve paralelne žice počeše ponovo da plaču. Mala magla se toliko sažali na njih da im reče:
"Osušite svoje suze, deco moja. U meni se ujedinjavaju sve zabranjene ljubavi. Približite se da vas ja venčam".
I mala magla ih sakri da bi ih venčala. Mala magla ih sjedini u jedno lepo i solidno uže.
Sunce se podiže i otera maglu. Voerster koji je prolazio, pokupi lepo i solidno uže da bi obesio jednog crnca i jednu belkinju - paralele koje su odlučile da se dodirnu.
Vilijam Sasin (Gvineja)
Antologija kratke priče Afrike
