Mali brod se zaustavio uz obalu jednog malog meksičkog sela.
Američki turista je rekao jednom meksičkom ribaru da je riba jako kvalitetna i pitao ga koliko mu dugo treba da je ulovi.
«Ne dugo», rekao je Meksikanac.
«Ali onda zašto ne ostaneš duže i uloviš više?!»
Ribar mu je objasnio da mu je to što ulovi sasvim dovoljno da podmiri potrebe svoje porodice.
Amerikanac ga na to upita:»Šta onda radiš sa ostatkom svog slobodnog vremena?»
«Puno spavam, malo pecam, igram se sa svojom djecom, pričam sa ženom. Naveče idem u selo da vidim prijatelje, popijem par tekila, sviram gitaru i pjevam. Vrijeme mi je ispunjeno.», odvrati meksički ribar.
Amerikanac mu na to reče:»Ja imam diplomu sa Harvarda i mogu ti pomoći…Trebao bi duže pecati svaki dan. Tada bi mogao ribu i prodavati. Sa zarađenim novcem mogao bi kupiti novi čamac. Poslije toga bi po istom principu mogao kupiti i drugi čamac, pa treći itd. i imao bi cijelu flotu ribarskih čamaca. Onda bi mogao umjesto da prodaješ nekom ribu, napraviti svoju fabriku da ljudi dolaze od tebe da kupuju. I mogao bi se iz ovog malog sela preseliti u npr. Meskiko siti, Los Anđeles ili čak Njujork. Od tamo bi mogao voditi svoje poslove.
«Koliko bi to dugo trajalo?», upita ga Meksikanac.
«Oko 20-25 godina.», odgovori Amerikanac.
«I šta poslije toga?», znatiželjno ga upita Meksikanac.
«Poslije toga bi postalo jako interesantno. Kada bi tvoj biznis postao vrlo velik,
mogao bi početi prodavati akcije i praviti milione.»
«Dobro, i šta poslije toga?!»
«Pa poslije toga bi se mogao povući u neko malo selo, spavati do kasno, igrati se sa djecom,
pecati ribu, pričati sa ženom, a naveče piti tekilu, svirati i pjevati sa svojim prijateljima. Prosto uživati.»
/preuzeto sa interneta/
Američki turista je rekao jednom meksičkom ribaru da je riba jako kvalitetna i pitao ga koliko mu dugo treba da je ulovi.
«Ne dugo», rekao je Meksikanac.
«Ali onda zašto ne ostaneš duže i uloviš više?!»
Ribar mu je objasnio da mu je to što ulovi sasvim dovoljno da podmiri potrebe svoje porodice.
Amerikanac ga na to upita:»Šta onda radiš sa ostatkom svog slobodnog vremena?»
«Puno spavam, malo pecam, igram se sa svojom djecom, pričam sa ženom. Naveče idem u selo da vidim prijatelje, popijem par tekila, sviram gitaru i pjevam. Vrijeme mi je ispunjeno.», odvrati meksički ribar.
Amerikanac mu na to reče:»Ja imam diplomu sa Harvarda i mogu ti pomoći…Trebao bi duže pecati svaki dan. Tada bi mogao ribu i prodavati. Sa zarađenim novcem mogao bi kupiti novi čamac. Poslije toga bi po istom principu mogao kupiti i drugi čamac, pa treći itd. i imao bi cijelu flotu ribarskih čamaca. Onda bi mogao umjesto da prodaješ nekom ribu, napraviti svoju fabriku da ljudi dolaze od tebe da kupuju. I mogao bi se iz ovog malog sela preseliti u npr. Meskiko siti, Los Anđeles ili čak Njujork. Od tamo bi mogao voditi svoje poslove.
«Koliko bi to dugo trajalo?», upita ga Meksikanac.
«Oko 20-25 godina.», odgovori Amerikanac.
«I šta poslije toga?», znatiželjno ga upita Meksikanac.
«Poslije toga bi postalo jako interesantno. Kada bi tvoj biznis postao vrlo velik,
mogao bi početi prodavati akcije i praviti milione.»
«Dobro, i šta poslije toga?!»
«Pa poslije toga bi se mogao povući u neko malo selo, spavati do kasno, igrati se sa djecom,
pecati ribu, pričati sa ženom, a naveče piti tekilu, svirati i pjevati sa svojim prijateljima. Prosto uživati.»
/preuzeto sa interneta/
