Kruna cveta se nežno zaljula kada si sletela
sokovi najfinijeg mirisa po dodiru počeše da luče
ja, u senci skamenjen, videh lepe duge ti vitke nogice
ispod skriven sam vrebao sebi gladju plen,
mada znam da svilom i mrežom ne bih gladovao
al eto kvarno pod lepotom boja čučim,
vrebam a sve nešto muvasto i sitno zgrabim
ovog puta ti krupna sa neba si sletela
a nemogu se nagledati tvoje lepote,
znam da ti deca prave rupe u lišću
pa se ovako star nekad i postaknem
da stignem ispod te koršnje svoje
Gaziš lepo i ostaješ tu dosta opijena
i ako bi te spazile krilate ptice pre mene
Lepo je i meko a i ja pustih glas
izpuzah pa bacih mlaz da te zadržim
ne, neću da te ugrizem, niti upetljam
puštam zmaja dok se odupireš
mladiš krilima ka visini a
padaš u naboju slasti mom ubodu
koja nema smrt
samo nekad retko,
posmatrače.
