Dunjo Moja
Kažeš da kisleo bi me osvežila,
da posle jurnjave naše kroz voćnjake
smeh tvoj i izazovi su samo prolaznost,
moje biće, niko i ništa a mamiš me
i zahtevaš da jurnjavi ti dam šansu
dajem ti je naravno, a i zgrabih te
Jer nema ništa lepše u mojem naručhju
nema čela i kose svilenije
iznad najpametnijeg tog tvog oka,
Tuga mi je da ćeš ikada pomisliti,
Da ne trebam da ti budem još jedan u muci
svojoj budućoj, tvom telu sledbenik samo
a duh me tvoj dirka perom Andjela.
Čuvam te, ne brini, na tavanu svom
ne zbog izgleda već mirisa
ko da godina je samo groždju bitna
ko da tvoj dodir je kora nevariva
nikako lepa a moja samo si,
u nekim trenucima.
Will Budić
