Zaista cesto zalim sto nemam slikarski talenat jer ljepotu nedodirljivog rijeci samo mogu da ostete, a slikarstvo je umjetnost koja ima tu srecu da moze da odcuti. Nazalost, cetkica u mojim rukama stvara samo skrabotine, a cak i rijeci, koje su mi jedino oruzje i orudje, vrlo rijetko hoce da me poslusaju. Cim izadju iz glave postanu nesto drugo i ne daju mi da sliku sacuvam i opet uzivam u njoj kad pozelim.
Welocome vas doceka kad ulazite u moju kucu. A koliko puta se ne obradujem gostima jer mi je haos u stanu ili zato sto nemam nista pogodno za pocastiti.
Kupila sam skoro policu za knjige, naredjala sve koje su mogle stati i danima je s ponosom pogledam, ko zna koliko puta dnevno. Jos samo jedna mi treba! Napravila sam plan, ali realizacija ce morati pricekati da kriza prodje.
Dagi je kupio kompjuter, ne znam koliko piksela, ne znam koja rezolucija, ne znam koja konfiguracija i glanca ga redovno, kao kucnog ljubimca. Jos da kupi Sony 3 i smirice se, kaze.
Nervozni i uzurbani smo izletjeli iz kuce, ostavili haos za sobom, utrcali u skupo auto koje trosi vise nego sto nam je trenutno podnosljivo, a onda morali usporiti da bi pustili njih da prodju,
Welcome, leprsa na otiracu za noge prikacenom na zadnjem dijelu njihovog kabrija, ofarbanom juce ili mozda bas jutros, u crveno-bijelo! Garderoba nabacana na gomilu, limarija uredno naslozena, sve sija, a privezak ponosno okacen bocno, samo jedan, da bi bilo sa stilom. Daske su nove, a konj u odlicnom stanju. Ne zure jer im je nemoguce zakasniti, cerga i buvljak nisu zahtjevni. Zapalili su po cigaretu, nije im zagusljivo, i odvezose se nekud beskrajno ponosni, beskrajno srecni, beskrajno slobodni i spokojni.
Welcome, slijepci, welcome.
Welocome vas doceka kad ulazite u moju kucu. A koliko puta se ne obradujem gostima jer mi je haos u stanu ili zato sto nemam nista pogodno za pocastiti.
Kupila sam skoro policu za knjige, naredjala sve koje su mogle stati i danima je s ponosom pogledam, ko zna koliko puta dnevno. Jos samo jedna mi treba! Napravila sam plan, ali realizacija ce morati pricekati da kriza prodje.
Dagi je kupio kompjuter, ne znam koliko piksela, ne znam koja rezolucija, ne znam koja konfiguracija i glanca ga redovno, kao kucnog ljubimca. Jos da kupi Sony 3 i smirice se, kaze.
Nervozni i uzurbani smo izletjeli iz kuce, ostavili haos za sobom, utrcali u skupo auto koje trosi vise nego sto nam je trenutno podnosljivo, a onda morali usporiti da bi pustili njih da prodju,
Welcome, leprsa na otiracu za noge prikacenom na zadnjem dijelu njihovog kabrija, ofarbanom juce ili mozda bas jutros, u crveno-bijelo! Garderoba nabacana na gomilu, limarija uredno naslozena, sve sija, a privezak ponosno okacen bocno, samo jedan, da bi bilo sa stilom. Daske su nove, a konj u odlicnom stanju. Ne zure jer im je nemoguce zakasniti, cerga i buvljak nisu zahtjevni. Zapalili su po cigaretu, nije im zagusljivo, i odvezose se nekud beskrajno ponosni, beskrajno srecni, beskrajno slobodni i spokojni.
Welcome, slijepci, welcome.
za moje prijatelje!