Sve po Zakonu - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

Sve po Zakonu

Oceni ovaj blog
Ja znam da ja nisam sasvim normalna i znam da živim u bespravnoj državi, ali opet... opet me pogodi kad se ta dva nekako sretnu.
Posle dugog niza godina učenja i rada svega i svačega i bezuspešnog traganja za nekim "normalnim" i koliko toliko stabilnim poslom u periodu rušenja jednog sistema, krvavog raspada zemlje, ratova, inflacija, bombardovanja, revolucija, tranzicija... pokušam da nekako spojim svoja znanja i saznanja, zrelost svojih godina, radoznalost, entuzijazam i optimizam svog karaktera, uz uverenje da sama moram da se pobrinem za sebe - i rešim da započnem svoj sopstveni posao. Namestilo se da u isto vreme prestanem da budem sama i tako nas dvoje zajedno prionemo na posao.
Jesam li rekla da smo u trenutku donošenja odluke i zakupa lokala imali 250 evra? Toliko je iznosila i mesečna kirija.
Uz pomoć prijatelja, obezbedim kredit na "časnu reč", uskoči familija sa svojim skromnim ušteđevinama, opremu kupimo "na odloženo" ... i sve se nekako "nameštalo".
Plivali smo... tako što smo nas dvoje bili jedini zaposleni, tako što smo odlazili ujutro vraćali se kasno uveče, tako što smo svaki zarađeni dinar vraćali nazad u firmu. Tako se počinje, verovala sam. Naravno, od prvog dana sam plaćala porez i sve što treba, imala fiskalnu kasu i GPRS uređaj... i da ne nabrajam. Već drugog dana rada mi je bio inspektor... kao, "navratio".
Najpre je izbio problem sa lokalom: Gazda je sebi zidao kuću iznad lokala, uz sve "lepote" te radnje i bezobrazno izjavljivao da tako mora... Kad nam je zatvoren ulaz u lokal koji smo plaćali - rešili smo da se selimo.
I našli drugi prostor... preselili čitavu skalameriju (imali smo dečiju igraonicu sa kompletnom opremom, bezbednom, po svim normama i standardima), napravili nove troškove i 6 meseci rada "bacili u vetar" pa krenuli iz početka (nov prostor koji je tražio ulaganje, novo mesto, novi uslovi rada... prikupljanje novih gostiju...).
I opet smo nekako "zaplivali".
Onda je komšija iz susedne firme počeo najpre sa sitnim, a potom sa krupnim smicalicama.
Samo reklamnu tablu sam (u svom trošku) pravila tri puta, jednom je nađen i svedok koji je video i izjavio da mi je upravo on polomio i skinuo tablu, ali - niko ništa nije preduzeo da me zaštiti. Jedini način je bio privatna tužba koja je, u slučaju tog čoveka, bila besmislena. Znala sam bar njih 10 koji su čekali na izvršenje svojih presuda protiv dotičnog.
Ostalo da i ne pominjem: trpeli smo torturu i nekad indirektnu, nekad direktnu štetu od njegovih "delovanja".
Mnogo puta sam davala izjave policiji i odlazila kod sudije za prekršaje u svojstvu svedoka i okrivljenog za ne zna se šta. I već tad sam se pitala kako nam to funkcioniše sistem, gde ja to živim kad nemam način da se zaštitim od psihički bolesnog čoveka koji ne preza ni od čega... Uz sve konsultacije sa pravnicima, prijateljima, advokatima, policijom - rešenja nije bilo. Mogli smo samo da se iselimo, a to bi značio i kraj našeg posla.
Onda je, nekako zajedno sa krizom i komšijska firma zatvorena, a u isto vreme je u policiju, razne nadležne i nenadležne inspekcije stigla "grupna prijava" protiv mene i supruga. I sve na adresu kako regionalnih, tako i republičkih institucija.
Prijava je bila uredno potpisana sa deset imena, potpuno nepoznatih i svaka provera je ukazivala na to da ti ljudi ne postoje. Ali, niko nije htreo da mi zvanično da ta imena... sve je bilo "u četiri oka".
Ono što je tu pisalo sam poprilično zaboravila, ali sećam se da smo označeni kao "leglo kriminala i nemorala", kao mesto na kome se deci toči alkohol, gde se razbijaju stakla (namerno) i puštaju deca da po tome hodaju bosa, da se na mestu gde se deca igraju nas dvoje sexamo uz urlike i krike (navedeno da smo "uhvaćeni na delu"), da nam je prostor prepun fekalija i raznog drugog đubreta... To što je tamo pisalo, normalan um nije mogao da smisli.
A policija, inspektori razne vrste su se ređali... i proveravali nas... zapravo mene, jer sam ja zvanični vlasnik radnje. U neformalnom razgovoru su svi prevrtali očima, ali zvanično su pisali prijave.
Najkonkretnije: U trenutku posete turističkog inspektora, komšija je još bio (nelegalno) zaključan u prostoru koji je koristila firma koja više nije bila njegova, ali se u istom tom prostoru nalazio i WC koji smo mi koristili za potrebe gostiju, tako da sam ja WC za osoblje (osoblje sam samo ja) preienovala u WC za goste. I to je trajalo 10-tak dana.
U šanku se nalazila jednodelna sudopera, inspektori su tvrdili da mora da bude dvodelna, bez obzira što su se čaše prale u mašini za pranje sudova!
I, nisam imala odgovarajuću tablu na ulazu u firmu... tačnije: komšija ju je ponovo polomio!
Nedostaci su "otklonjeni" za 10-tak dana, što je inspektor uredno konstatovao i ostavio me na miru. Ili sam bar ja tako mislila. Do dolaska poziva od sudije za prekršaje!
Za navedene prekršaje, dobila sam da platim kaznu u iznosu od 30 hiljada dinara.
Poređenja radi, zvaničan prihod moje firme, je tada bio oko 30 hiljada... na godišnjem nivou (inače je i manji, jer ulaganja su išla "iz džepa").
I sve bih to progutala... jer svi rade prema Zakonu... da rešenje o ovoj kazni nije primila moja majka u trenutku mog odsustva (bio je petak), a da ja nisam odmah sa puta otišla na posao, vratila se kući u ponedeljak popodne i zatekla majku kako se doslovce guši. Hitno smo je odvezli u Urgentni centar, zadržana je u bolnici, premeštena na Institut za kardiologiju u Novom Sadu, operisana i došla kući posle oko mesec dana. Naravno, da joj u tim okolnostima kazna i rešenje nisu bili ni na kraj pameti. Do danas ne znam gde je taj koverat završio.
Ja sam za njega saznala kad je, zajedno sa drugim sudskim rešenjem (ovaj put od sanitarnog inspektora, iznos je 70 hiljada dinara), stigao poziv za izdržavanje zatvorske kazne - pošto novčani iznos nije plaćen, a rešenje je postalo pravosnažno. U Sudu su pronašli dostavnicu na kojoj je potpis moje majke i tad sam i "spojila kockice" i shvatila šta se dogodilo. Sudija nije imala nameru ni da čuje moju priču, pa sam, po savetu drugog sudije, poznanice, napisala žalbu-zahtev za povraćaj predmeta u pređašnje stanje, uz pismenu izjavu svoje majke o tome da mi nije dostavila rešenje, nalaze lekara, otpusne liste iz bolnica sa dijagnozama... Za nekoliko dana sam dobila rešenje o tome kako je zahtev odbijen, iz kojeg se vidi da sudija čak nije pažljivo ni pročitala predata dokumenta! Imala sam pravo žalbe... i napisala sam je.
Danas, u mojoj odsutnosti, sudski dostavljaš je pokušao mami da uruči novo rešenje i ona je, poučena ranijim iskustvom, svesna da se može desiti da zaboravi da mi ga uruči, odbila da rešenje primi. Večeras smo ga našli u poštanskom sandučetu!
Naravno, moj zahtev za povraćaj predmeta u pređašnje stanje, odnosno žalba je odbijena i tako mi se nalaže da platim tih 30 hiljada dinara kazn, bez prava na žalbu i ako sudsko rešenje sa obrazloženjem nikad nisam primila! Istina je da je predsednik suda službenici sa kojom sam razgovarala, odobrio da mi da pismeno rešenje, ali nezvanično, bez pečata i potpisa!
Najcrnje od svega je što je to tako i po Zakonu!
Odnosno, Zakon kaže da se smatra da je rešenje uručeno okrivljenom čak i ako je dostavnicu potpisao "član domaćinstva" što je vrlo diskutabilna kategorija! Moja majka je, ne daj Bože, mogla umreti od dana kad je primila rešenje za mene do trenutka kad se ja vratim sa puta. I ja, takođe ne bih rešenje ni videla. I sud bi me isto ovako osudio, jer je rešenje uredno dostavljeno mojoj majci. Ili... Moja majka ima 71 godinu, bolesna je, ne bi bilo ništa neobično da je zaboravna, izgubljena, pati od Alchmajnove bolesti... I da je primila rešenje, pošto je punoletna - smatralo bi se da je meni uredno uručeno! Ili... suprug primi rešenje za suprugu... u svađi su i namerno joj ga ne dostavi. I ona će izgubiti pravo na žalbu, završiti u zatvoru jer je rešenje dostavljeno po zakonu - bez obzira što ga nikad nije ni videla! Ili... punoletni adolescent primi rešenje za oca. I ne dostavi mu ga. Namerno ga uništi... I da ne nabrajam slučajeve. Ali zakon je totalno nebulozan, onemogućuje okrivljenog da ostvari svoje ustavno pravo na odbranu i žalbu!
Inače, firma je odavno zatvorena... jer je opština, koja nije ni znala da raspolaže prostorom koji smo koristili (mi smo to iščačkali i ubeđivali nadležne da je tako sa željom da napravimo ugovor i plaćamo zakupninu), odnosno njeni čelnici, odlučila da taj prostor izda "putem neposredne pogodbe" i tako ga je dodelila jednoj političkoj stranci! Inače, u mojoj opštini, političke stranke plaćaju 5% od dogovorene ili ekonomske cene zakupnine... Pa sad neka mi neko kaže da li je za grad/opštinu bolje da dobija pun iznos i da se u tom prostoru odvija neka privredna delatnost ( bar jedan nezaposleni manje, jedan porez i doprinosi više u budžetu) ili da dobija 5% od zakupnine, a da se unutra nalazi politička stranka?
To je već druga (bolna) tema... dosta sam večeras pisala... ali sad se i ja, inače prilično optimistična, pitam u kakvom mi to sistemu živimo i sve više verujem da mi je mesto negde drugo...
A samo sam htela da puno radim i zaradim sebi egzistenciju... legalno i regularno.
Više nemam takvih ambicija.

Pošalji "Sve po Zakonu" na Facebook Pošalji "Sve po Zakonu" na Google Pošalji "Sve po Zakonu" na My Yahoo! Pošalji "Sve po Zakonu" na Live Pošalji "Sve po Zakonu" na MySpace Pošalji "Sve po Zakonu" na Twitter Pošalji "Sve po Zakonu" na Digg Pošalji "Sve po Zakonu" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Gotika (avatar)
    Ovo nisu 90-e.Tvoja priča je ista kao priče mnogih koji su počeli privatan posao.Jednostavno ne dopuštaju ti da radiš kao čovek.Mnogi uspešni privatnici iz predhodne decenije su propali od kako su uvedene fiskalne kase i anonimno prijavljivanje radnika na crno.Ne kažem da je to loše ali na zapadu postoje olakšice i saveti za otvaranje priv.biz.Kod nas je sve divlje.Ja sam lično propala u tom biznisu i ne usuđujem se da bilo šta započnem.Ti si optimista ,a ja osećam da smo svi mi u KLOPCI.Puno sreće u daljem životu iradu.
  2. mislioc (avatar)
    Baš zeznuto.
    Vremenom ćeš i to pregurati,samo se ne predaj-guraj napred.
  3. mari47 (avatar)
    Takvih i sličnih priča sam čula sijaset! Umesto da stimulišu ljude koji se odluče za privatni biznis , nerazumnim zakonskim regulativima prosto ih odvraćaju ...Neznam ima li još koja zemlja gde se jedan zakon može tumačiti na više načina? Obećavaju bolje dane...budi strpljiva !!!!
  4. LJILJA MMM (avatar)
  5. smeh (avatar)
    Znam i da nisu devedesete... i da su vremena za preduzetništvo i mali posao teška, da su teška za sve... ali ona težina u grudima ne potiče ni odatle, ni od propalog posla... potiče od nemoći, tupog osećaja nepravde... kao kad sam kao dete dobijala kazne za nešto za šta nisam kriva. I nisu imali strpljenje da saslušaju moju priču.
  6. Maha-maja (avatar)
    uh, ovo me je podsetilo na slicni hohor koji sam ja prezivela u istom pokusaju da radim po zakonu tj prijavim firmu ...
    Navescu samo jedan primer totalnog ......idiotizma, paradoxa koji kod nas vlada u svetu propisa i zakona :
    Pizzerija na NBg... ljudi takodje porodicno istresli sve sto su imali, prodali, pozajmili i ulozili u porodicni posao, zakup lokala unapred, oprema , sve...
    I isti pakao raznih inspekcija, posete 1 nedejlno, stalno im nesto nadju, svaki dan neke kazne, cista ucena...
    Ali, lepo ljudi rade, vredni, ne staju, ne odustaju. U jednom trenutku, primete da ima opadaju narudzbine za kucnu dostavu , bas primetno
    Sasvim slucajno, sretne gazda jednu musteriju koja je bas bila redovna u narucivanju i onako, uzgred ga priupita sto ga nema , jel nesto nije bilo po P.S.
    Covek se zacudi, i odgovori da on dan danas bar 3 puta nedeljno narucuje od njega na ovaj ''novi broj'' , i tu izvadi flajer na kome je pisalo ime doticne pizzerije i NEPOZNATI broj telefona
    Komsije se dosetile, u nekom podrumu ( bez ikakvih uslova, ma bez cesme za pranje ruku , na jednoj radnoj dasci i polovnoj peci, bez ikakvih poreza, doprinosa, taxi ...i inspekcija ''radili'' i zaradili
    Naravno, cim su otkriveni, peci o oprema se premesta negde na drugo mesto...
    Mislim , ispada da ovde samo lood , mlad i naivan radi po propisu
  7. Tol (avatar)
    uzas! KAKO ziveti u ovoj mafijshkoj zemlji..gde ako ne placash kurti i murti 'penale' nema teorije da prezivish..gde ne postoji pravo coveka na rad...pa i zivot...
  8. zeljena (avatar)
    Ovo je horor prica...nadam se da nema nastavak
  9. smeh (avatar)
    Citat Original postavio zeljena
    Ovo je horor prica...nadam se da nema nastavak
    Samo se ti nadaj...
    Bila prijava i od sanitarnog inspektora.
    Kazna 70 hiljada dinara.
    Zbog nemanja potvrde o kontroli kvaliteta namirnica koje se "pripremaju i poslužuju" u lokalu.
    Inspektori bili tri puta: niti su zatekli pripremu, niti prodaju. Uredno sačinili zapisnike o nađenim namirnicama: 1kg brašna, 1kg šećera, 2 margarina, 4 putera, pola litre ulja, 1kg krompira, načeta tegla pekmeza, komad kolača...
  10. bela rada (avatar)
    MIslim da je sve manji broj ljudi koji se odlucuje za privatni biznis pouceni losim iskustvima drugih.
    Ziv covek svasta pregura
  11. smeh (avatar)
    Citat Original postavio bela rada
    MIslim da je sve manji broj ljudi koji se odlucuje za privatni biznis pouceni losim iskustvima drugih.
    Ziv covek svasta pregura
    Ma da...
    U najgorem slučaju doći će da me vode u zatvor... pa ću bar pola odraditi.
    A možda me i zaborave. kažu da su zatvori puni.