Pred zoru je sa njine strane obično muk...
pod velom magle zvecka osmi kozački puk
o svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest..
U inat ću i ovo pismo poslati...
Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta
kakvu dobru vest...
I tek da znaš...
Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije,
al` mira ni čas..sve živo pali na nas!
Fotograf jedini metkove špara,
"Oberst" kao lud olovo rasipa,
fotograf jedva katkad okine sa nasipa.
Na nadošloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli..daleko.
U sumrak je sa njine strane obično žal,
zatuži "ađinokaja" ko ranjeni ždral,
al` postane krotka kad drmne je votka
onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare,
u snu mi pleteš beli šal za maškare...
Sva se pobrka k`o pređa,kad te obgrlim s leđa
k`o violončelo...
I tek da znaš..
Mesec u žici je,dok zvone na večernje,zvona Galicije.
I neka mi to ne uzme nebo za zlo,
al` ti si jedino čemu se molim..
Brinuću već ja..nemoj ti brinuti!
Ma,da sam hteo već sam stoput` mogao ginuti,
dok otiče Visla..natraške,van smisla..
..i kreću jata pokisla,negde daleko...
~Nepoznat autor~
Ps.Pesmu sam davno nasla na nekom od sajtova,sada se vise ne secam kojem
(bez naslova,ja sam joj dala ime).
Slike rata,koji se odvija negde u Galiciji (vidjen ocima vojnika) podsetio me je na ratni front na cuvenom Galipolju,koje je postalo epopeja I.svetskog rata.
Istoimeni film "Galipolje"po meni je najvelicanstveniji film iz ratne tematike.
Prikazao je neponovljivim kadrovima svu besmislenost rata,ocaj,beznadje i tragediju ljudskog zivljenja..
pod velom magle zvecka osmi kozački puk
o svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest..
U inat ću i ovo pismo poslati...
Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta
kakvu dobru vest...
I tek da znaš...
Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije,
al` mira ni čas..sve živo pali na nas!
Fotograf jedini metkove špara,
"Oberst" kao lud olovo rasipa,
fotograf jedva katkad okine sa nasipa.
Na nadošloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli..daleko.
U sumrak je sa njine strane obično žal,
zatuži "ađinokaja" ko ranjeni ždral,
al` postane krotka kad drmne je votka
onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare,
u snu mi pleteš beli šal za maškare...
Sva se pobrka k`o pređa,kad te obgrlim s leđa
k`o violončelo...
I tek da znaš..
Mesec u žici je,dok zvone na večernje,zvona Galicije.
I neka mi to ne uzme nebo za zlo,
al` ti si jedino čemu se molim..
Brinuću već ja..nemoj ti brinuti!
Ma,da sam hteo već sam stoput` mogao ginuti,
dok otiče Visla..natraške,van smisla..
..i kreću jata pokisla,negde daleko...
~Nepoznat autor~
Ps.Pesmu sam davno nasla na nekom od sajtova,sada se vise ne secam kojem
(bez naslova,ja sam joj dala ime).
Slike rata,koji se odvija negde u Galiciji (vidjen ocima vojnika) podsetio me je na ratni front na cuvenom Galipolju,koje je postalo epopeja I.svetskog rata.
Istoimeni film "Galipolje"po meni je najvelicanstveniji film iz ratne tematike.
Prikazao je neponovljivim kadrovima svu besmislenost rata,ocaj,beznadje i tragediju ljudskog zivljenja..
