Средњи систем по Николају Велимировићу - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Трећи Пут

Средњи систем по Николају Велимировићу

Oceni ovaj blog


Свети владика Николај сматрао је да се при решавању проблема социјалне правде, православни Срби морају угледати на своје претке, који су у тзв. "Средњем систему", где осим личне приватне својине постоји и колективна, успешно решили социјално питање, ослањајући се на породичне задруге, еснафска удружења и хришћански морал.
У таквом систему, на пример, еснафска имовина (у савременим условима место еснафа заузеле би струковне коморе) која опстаје и увећава се путем специјалних пореза и легата, служила би за збрињавање породице и образовање деце умрлог члана еснафа, или пак за потребе самог члана еснафа који би "пао на ниске гране".
Слична организација постојала би и на селу, са такозваним сеоским кошевима, као колективно својинским добрима. Владикина тежња за обновом тзв. Средњег система код Срба, полази од чињенице да оба економска екстрема – робовање човека држави (комунизам) и човека човеку (капитализам) – не могу остварити социјалну правду.
Ипак, како владика запажа, овакав систем, који је разрушен појавом духа непоштења и неповерења, није могуће обновити без претходног васпостављања хришћанског система вредности као гаранта националне солидарности.
Уосталом сама начела хришћанске аскезе и самосавлађивања подстицајно би деловала на рационално трошење оскудних економских ресурса и самим тим смањења социјалних тензија. Или како би владика рекао: «Храна која је могла бити довољна за тридесет лица кад се постило, данас је једва довољна за десет лица.
Ипак су оних тридесет били здравији и снажнији и задовољнији, него ових десет у наше време. Тако је Бог благосиљао наше претке због поста. А са нама који не постимо, бива оно што је речено Јеврејима: “Јешћете али се нећете наситити”.


Свети Владика Николај

О могућности обновљења средњег система


Питаш, Теодуле, да ли би се код Срба могао обновити Средњи систем? Камо среће да се обнови! Србија би у том случају била углед осталим земљама. Она је то требала да буде и сада сходно вековној традицији свога Средњег система и сходно својој херојској и хришћанској историји. Али су је уназадили њени рођени синови, школовани по народима екстремних економских теорија и пракса, које су владале у страним народима. А ти екстреми владали су тамо само зато, што код тих народа није било Средњег система. То нису схватили српски синови, школовани на страни о зноју или својих родитеља или свога нрода, да би му помогли а не одмогли. Међутим, они су при повратку у своју земљу одмогли а нису помогли, упропастили су, а нису сачували.

Подништили су веру и морал, то јест оне темеље на којима је народ српски спонтано, без револуција и насиља, изградио био свој економски и материјални систем живота. Да би постигли своје тренутне властољубиве и себичне циљеве они су у партијској заслепљености давали скупо за јевтино, и велико за мало и вековне народне творевине упропашћавали тако рећи за чанак сочива. Тако су они као главни кривци пред Богом и историјом, примили одговорност за пропаст колективне народне имовине и у селу и у граду, за заузеће и поделу утрина, за пад и пропаст еснафа, за исчезнуће кошевске хране и за расуло задружног живота код Срба. Гласај за мене па заузми колико хоћеш утрине". Или: Гласај за мене, не слушај старешину задруге". Тако су агитовали не марећи за пропаст ни утрине ни задруге.

Средњи систем код Срба, опробан вековима и освећен вером и традицијом, бранио је, и до сада одбранио, српски народ од два светска зла: од картелске плутократије и насилног комунизма, а то значи од два ропства од робовања човека човеку и од робовања човека држави. Од ова два робовања не зна се које је страшније и недостојније човека. Христос се понижава у оба случаја и личност човека гњечи се и уништава у оба случаја. При Српском средњем систему пак плутократија је била немогућа а насилан комунизам непотребан и безузрочан.

Ми као хришћани треба да верујемо у могућност сваког добра, па наравно и у могућност обнављања Средњег система код Срба. Потребна је само добра воља, широкогрудост и љубав према народу. Кад се ово има, лако је наћи начин, да се поред личне имовине сваког појединца установи и колективна имовина у селу и у граду. То може извести и државна власт помоћу општих државних средстава. Али би несравњено боље било кад би то учинили сами имућни људи својом иницијативом, слично оним имућнијим људима у Јерусалиму, који својом иницијативом и добром вољом приложише своја имања и ставише пред ноге апостолима, ради општег добра свих верних.

О ти картели богаташки! Картели за стицање, и неограниченост стицања личне имовине! Замисли, кад би се они обрнули у картеле за помоћ народу, за давање место узимања, за установљење заједничке имовине, за обновљење Средњег система. Учинили би добро не само своме народу него и себи и народу. Њихов безрадосни живот испунио би се радошћу од давања, од помагања и стварања. Њихова деца неби се развратила још у цвету младости од прекомерног богатства и пропала морално и здравствено, осрамотивши име својих трудољубивих родитеља.

До јуче, тако рећи, Срби нису могли замислити човека без личне имовине. Али исто тако нису могли замислити ни једно село или град, или сталеж или еснаф без заједничке имовине. Код нас су и јавне установе имале своју имовину: и цркве, и школе, и болнице, па чак и касарне. Тим се изражава домаћински дух српскога народа. Код Срба је и јавна установа правна личност, што није случај, рецимо код Американаца. Чим је "личност" установа треба да има и своју имовину. Тешко је Србину замислити личност без имовине.

Ја споменух домаћински дух код Срба. Могу ти рећи да је непокварен Србин најбољи домаћин у свету. Он је конструктиван, домаћинског духа не само у погледу својих кућа и своје имовине то би било мало, него и у погледу заједничке куће и опште имовине. Тај домаћински дух ми смо наследили од Светога Саве Немањића. Ај, тај наш Свети Сава! Три пута га треба посветити а не једанпут. Таквога домаћина у свету није било. Домаћински он је уређивао и манастир Хилендар, домаћински помагао Свету Гору, домаћински бринуо се о Бугарској и Руској цркви, домаћински уређивао српску државу, и просветио и село и град, и сваки приватни дом у који је улазио. Легенде о његовој домаћинској делатности свуда по народу, и међу сељацима и у градским еснафима, ни мало нису претеране. Многа села моле му се и сада за стоку, што показује, да је и о стоци мислио. Многи занатски еснафи и до данас славе га као свога заштитника, што сведочи, да је домаћински бринуо и о еснафима.

Средњи систем код Срба моћно је био помогнут српским верским обичајима. Слично агапијама првог хришћанског века. Срби постављају трпезу о крштењу, о венчању, о слави и преслави, о сеоским заветинама, о литијама и мотлитвама, о еснафским и друштвеним славама, и када дају многа подушја за умрле. За трпезу се ставља сваки гост, знан или незнан, и сваки се дочекује са поштовањем и угошћује са љубављу. Дају се дарови, дели се милостиња и пуне се торбе оних који су најсиромашнији. А као најсиромашнији важили су у главном Цигани. Постала је узречица: "У Циганке црн образ, али пуна торба". Никад у Србији ни Циганин није умро гладан.

Ови стари и прави хришћански обичаји служили су у Српском народу Средњем систему као свежа братска атмосфера, коју су људи дисали и осећали се браћом. То нису неки обичаји случајни и безначајни, него су то најлепши изрази најдубљег смисла Христове вере у свима важнијим моментима људског живота, од рођења до смрти, па чак и после смрти. Они који руше и кваре те српске обичаје, равни су онима, који руше и кваре Српски Средњи систем и трују атмосферу братства међу људима. Ови непријатељи српског народа заборављају или никад нису ни знали јединствени феномен у српској историји, на име, да у њој није било ни сељачких ни економских, ни аграрних ратова, нигде и никада. док су ти ратови сатирали западне зароде, који су живели крајностима и који нису знали за Средњи систем.

О Теодуле, кад би Срби хтели слушати тебе и мене, ми би им могли пружити овај савет и завет: Срби, историја ваша славнија је од историје многих народа бројно већих. Но та ваша историја није славна само због огромног броја јунака, светитеља и мученика за крст часни и слободу златну, нити је славна једино због многих мегдана у одбрани Балкана, Европе и Хришћанства. Не, него је она славна и због многих јединствених одлика правде и човечности у погледу унутарњих односа човека према човеку. Запамтите, Срби, да вам Средњи систем у погледу имовинском и економском краси вашу историју не мање него слава Косовска и слава Карађорђевог Устанка. Зато се равнајте према томе, и не обзирите се лево и десно. Јер ћете се узалуд обзирати. Нећете наћи народа ни на близу ни на далеко, који је разумније уредио био свој живот у сваком погледу, па и у овом материјалном. У неколико си, српски народе, као заваран и обманут одступио од овога сопственог система, од Средњег система. Враћај се што пре дому. Твоја будућност, твој спас и твоја слава међу народима Божјим на земљи, зависи од тога, да ли ћеш се ти у побожном духу својих предака вратити своме Средњем систему. Нека ти је Бог на помоћи, и Свеци твоји које славиш. И нека те Господ Бог благослови.

( Одломак из књиге " Средњи систем " )

Pošalji "Средњи систем по Николају Велимировићу" na Facebook Pošalji "Средњи систем по Николају Велимировићу" na Google Pošalji "Средњи систем по Николају Велимировићу" na My Yahoo! Pošalji "Средњи систем по Николају Велимировићу" na Live Pošalji "Средњи систем по Николају Велимировићу" na MySpace Pošalji "Средњи систем по Николају Велимировићу" na Twitter Pošalji "Средњи систем по Николају Велимировићу" na Digg Pošalji "Средњи систем по Николају Велимировићу" na del.icio.us

Ažurirano 17.09.2010. u 22:21, autor: Svecovek

Kategorije
Nekategorizovano