KUTIJA POLJUBACA
Početak priče pocinje daleko u prošlost kada je otac kaznio svoju petogodišnju kćerkicu,jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar.
Novca je u tom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Božić i kako to obicaj nalaze,bilo je vreme za darovanje poklona.
Rano ujutru djevojčica donela mali poklon,upakovan u sarenu hartiju i pruzila ga ocu: "Tata,ovo je za tebe."
Ocu je bilo vrlo neprijatno,ali je uzeo poklon.
Kada je odmotao sarenu hartiju,ukazala se mala kutija.
Otvorio je kutiju i sa iznenadjenjem video da unutra nema ničega.
Osetio se uvredjenim..jako se naljutio.
Kćerkicu je prekorio recima: "Zar ne znaš da ako nešto pokloniš u kutiji,da se očekuje se da se u njoj nešto i nađe?"
Djevojčica ga je žalosno pogledala i suznim očima rekla: "Tata...ali,ona nije prazna...do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe."
Otac je bio zatecen i nije bio u stanju ni rec da progovori.
Kleknuo je pred kćerkicu,jako je zagrlio i na zamolio ju je da mu oprosti.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored svog kreveta.
Uvek kada se osećao izgubljeno i očajno,otvorio je poklopac kutije i iz nje uzeo jedan nevidjivi poljubac.
Kutija ga je podsecala na ljubav koju mu je kćerka spremila unutra...za sva vremena.
/prica preuzeta sa Net-a /
Ps.Ponekad umemo da budemo grubi prema ljudima koje volimo,jer ne primecujemo njihove sitne znakove ljubavi.
Neka nas ova prica podseti na to.
Laku noc moji veliki-mali,spavajte nocas snom pravednika-snom deteta...
Početak priče pocinje daleko u prošlost kada je otac kaznio svoju petogodišnju kćerkicu,jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar.
Novca je u tom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Božić i kako to obicaj nalaze,bilo je vreme za darovanje poklona.
Rano ujutru djevojčica donela mali poklon,upakovan u sarenu hartiju i pruzila ga ocu: "Tata,ovo je za tebe."
Ocu je bilo vrlo neprijatno,ali je uzeo poklon.
Kada je odmotao sarenu hartiju,ukazala se mala kutija.
Otvorio je kutiju i sa iznenadjenjem video da unutra nema ničega.
Osetio se uvredjenim..jako se naljutio.
Kćerkicu je prekorio recima: "Zar ne znaš da ako nešto pokloniš u kutiji,da se očekuje se da se u njoj nešto i nađe?"
Djevojčica ga je žalosno pogledala i suznim očima rekla: "Tata...ali,ona nije prazna...do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe."
Otac je bio zatecen i nije bio u stanju ni rec da progovori.
Kleknuo je pred kćerkicu,jako je zagrlio i na zamolio ju je da mu oprosti.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored svog kreveta.
Uvek kada se osećao izgubljeno i očajno,otvorio je poklopac kutije i iz nje uzeo jedan nevidjivi poljubac.
Kutija ga je podsecala na ljubav koju mu je kćerka spremila unutra...za sva vremena.
/prica preuzeta sa Net-a /
Ps.Ponekad umemo da budemo grubi prema ljudima koje volimo,jer ne primecujemo njihove sitne znakove ljubavi.
Neka nas ova prica podseti na to.
Laku noc moji veliki-mali,spavajte nocas snom pravednika-snom deteta...
