Ничеова симболична прича о лудаку - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Трећи Пут

Ничеова симболична прича о лудаку

Oceni ovaj blog
Фридрих Ниче, својом причом "Лудак" као да даје застрашујући опис нашег безбожног времена и као да дефинише искуство данашње атеистичке омладине:



"Да ли сте чули за лудака који - у ране јутарње часове - пали светиљку и одлази на трг, непрекидно вичући: "Тражим Бога, тражим Бога!". Будући да на тргу увек има много оних који у Бога не верују, масом убрзо почиње да се шири смех. "Зашто Га тражиш? Да ли зато што се изгубио?", пита га један. " Да ли је Он залутао као дете?", пита га други." Или се можда крије? Можда се плаши од нас? Можда је отишао на пут? Или је можда емигрирао?, добацују му са подсмехом. Лудак тада утрчава међу њих и почиње да их стреља погледом.
"Где је Бог?", крикну лудак. "Ја ћу вам рећи. Ми смо га убили - ви и ја. Сви ми смо ми богоубице. Али, како учи-нисмо то? Како бесмо у стању да испијемо море? Ко нам даде сунђер да обришемо читав хоризонт? Шта учинисмо када ову земљу ослободисмо њеног сунца? Где се то сунце сада налази? Куда ми сада идемо? Удаљавамо ли се то ми од свих сунаца? Зар се ми уствари непрестано не суновраћујемо? Тамо-амо, унапред-уназад, у свим правцима? Има ли ичега горе и ичега доле? Зар не пропадамо као кроз бескрајно ништа? Зар не осећамо дисање празних простора? Није ли све хладније и хладније? Није ли око нас ноћ и не пада ли непрестано све већа и већа ноћ? Зашто онда да изјутра не палимо светиљке? Зар не чујемо буку коју дижу гробари, сахрањујући Бога? Зар не осећамо већ задах Божијега распадања? И богови се распадају, зар не? Бог је мртав. И ми смо ти који смо га убили. И како ћемо се ми, убице над убицама, утешити? Оно најсветије и најмоћније што је свет икада имао, искрварило је сада под нашим ножевима. Ко ће спрати ту крв са нас? Има ли воде која нас може опрати? Које службе искупљења и које свете обреде да измислимо? Није ли величина нашега дела превелика за нас? Зар не морамо и ми сами постати богови да бисмо постали достојни величине тог дела? Јер, никада на земљи не беше већега дела, и ко год се после нас роди, захваљујући том делу, биће учесник више историје него што је сва историја пре тога дела". Ту лудак заћута и погледа у оне који су га слушали. И они стајаху без гласа, гледајући га запањено. Он, коначно, баци светиљку на земљу, разби је и оде..."

Данашња омладина, такође, готово лудачки трага за Богом, али се овај свет подсмева невиности њене младости, говорећи: "Зашто Га тражите? Да ли зато што се изгубио?". И млади бацају светиљку своје чежње на земљу и одлазе...

Pošalji "Ничеова симболична прича о лудаку" na Facebook Pošalji "Ничеова симболична прича о лудаку" na Google Pošalji "Ничеова симболична прича о лудаку" na My Yahoo! Pošalji "Ничеова симболична прича о лудаку" na Live Pošalji "Ничеова симболична прича о лудаку" na MySpace Pošalji "Ничеова симболична прича о лудаку" na Twitter Pošalji "Ничеова симболична прича о лудаку" na Digg Pošalji "Ничеова симболична прича о лудаку" na del.icio.us

Ažurirano 16.09.2010. u 13:32, autor: Svecovek

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari