Bajka o hlebu - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

širom zatvorenih očiju

Bajka o hlebu

Oceni ovaj blog
Psenicno je zrno zivelo u klasu.
U prijatnom drustvu pcenicnog zrnevlja osecalo se prihvaceno i zasticeno.
l zemlja i sunce i voda bili su ovde zbog njega.
Psenicno je zrno po svemu znalo da je zivot dobar i da mu se nista, bas nista lose ne moze dogoditi.
Istina, i do njega je doprla prica o sejacu koji je izasao da seje.
O zrnevlju koje je padalo uz put, pa su ga ptice pokljucale.
O zrnevlju koje je palo na kamen pa se, tek što je izniklo, osusilo.
O zrnevlju koje je palo u trnje i ugusilo se.
Ali to se sve ticalo nekog drugog zrnevlja.
Jer seme iz kojega je ono izniklo, palo je na dobru zemlju.
Doprlo je do njega da psenicno zrnevlje tek pavsi u zemlju, tek kad umre, donosi obilan rod.
Ali to se odnosilo na neko drugo zrnevlje.
Ne na njega.
Jednom je jedno zrno umrlo da bi ono zivelo.
Do njega je samo da bude obilan rod.
Jednog suncanog dana psenicno zrno ugleda coveka kako dolazi u polje.
U ruci mu je bio srp.
Psenicno zrno je bilo zadovoljno.
Napokon ce iz polja ukloniti kukolj, jedinog parazita koji je narusavao lepotu njegovog sveta.
Medutim, covek je poceo da zanje redom i psenicu i kukolj s jednog kraja polja prema drugom.
To nije moguce ! - zapanjeno je ponavljalo psenicno zrno.
Ponavljalo je sve dok covek nije zahvatio i njega.
Ovo je kraj - izusti tada bezglasno.
l dok je padalo, stiglo je tek da pomisli:
Zbog koga ce sada zemlja postojati?
Zbog koga sunce?
Zbog koga voda?
Psenicno se zrno naslo posred poznjevenog zita.
Dok su se mnogi klasovi oko njega rasuli, ono je jos uvek bilo u svom klasu.
No bilo je ocigledno da biti u klasu ne pruza sigurnost zauvek.
Ubrzo su ih pokupili i odvezli nekuda u nepoznat polumracan prostor.
l tu su se zadrzali tek nakratko.
U nekom drugom podjednako nepoznatom i podjednako polumracnom prostoru poceli su odvajati semenje od njihovih klasova.
Cinili su to vrlo grubo.


Semenje iz svih klasova sasuli su u istu posudu.
Uz njega je bilo jedva koje iz njegovog klasa.
Ostatke klasova, ostatke njihovih kuca jednostavno su bacili.
Potom su psenicno zrnevlje poceli da sipaju u nesto gde, jednostavno, nije bilo moguce zadrzati se na mestu.
Neka nepoznata sila neprestano ih je gonila da se krecu... da se krecu prema nekom kamenju koje se uporno okretalo...
Prema zrvnju.
Psenicno je zrno vec izdaleka videlo da se svako zrno koje dopadne pod zrvanj, drobi i rasipa u prah.
Htelo se oteti stihiji koja ga je zahvatila, ali nije moglo.
Ovo je kraj.
Ovo je zaista kraj ! -izusti zapanjeno.
Tek sto je to izustilo, kamen ga svom snagom pritisne, njegova se opna rasprsne i ono se rasu u prah.
Njegov se prah pridruzi prahu drugog psenicnog zrnevlja.
Neke ih bezglasne ruke ususe u vrece, svezase i otpremise u neki sledeci nepoznati prostor.
Psenicno je zrno, zdrobljeno u prah, neshvatljivo dugo vremena nepomicno i zaboravljeno lezalo u vreci.
Cemu sva ta stradanja?
Zar zbog zaborava?
Jedno jutro, jos pre nego sto je svanulo, neka nepoznata ruka dohvati vrecu, razveze je, podigne i sav sadrzaj isipa na neki stol.
Uz prah psenicnog zrnevlja, koje su ljudi iz nekog nepoznatog razloga nazivali brasnom, u jednoj je posudi bio razmucen kvasac.
Kvasac je besumno kipio, sirio se, cak toliko da se poceo prelivati preko ivice posude.
Necija ruka dohvati posudu i njen sadrzaj preli preko brasna.
Potom pocne mesati brasno s kvascem.
Mesao ih je sve dok ih nije umesio u testo.
Odjednom psenicno zrno, premda je bilo zdrobljeno u prah, oseti kako mu dusa raste, silno raste.
Oseti da bi svojom dusom moglo obuhvatiti sav svet.
Psenicno je zrno raslo, raslo, srastalo s dusama drugog psenicnog zrnevlja...
Vec je pomislilo da taj rast nece moci izdrzati, kad neka ruka dohvati testo, oblikova ga i smesti na jednu metalnu posudu.


A tada... ...a tada ruka otvori pecnicu sporeta.
Iz nje do psenicnog zrna dopre dah vrucine.
Psenicno je zrno nemo posmatralo sta se zbiva.
Ruka prihvati posudu sa oblikovanim testom i smesti ga u pecnicu.
Dok je ulazilo u pecnicu, psenicno je zrno znalo da je ovo kraj, kraj iza kojega vise nicega nema.
Bas nicega!
No nakon nekog vremena ruka posudu izvadi iz pecnice.
U posudi je umesto testa bio topli, mirisni hleb.
Psenicno se zrno,preobrazeno u hleb, pitalo sta ce se sada dogoditi.
Sta se jos moze dogoditi?
Ruka uze noz i zareze u hleb.
Psenicno zrno zatvori oci.
Ruka odreze komad hleba i dade ga jednom detetu.
Dete zagrize u njega...
Psenicno zrno nikada nije bilo tako toplo, mirisno i hranjivo.
Nikada nije bilo tako radosno.



NEPOZNAT AUTOR



Ps.HRISTOS VOSKRESE !

Pošalji "Bajka o hlebu" na Facebook Pošalji "Bajka o hlebu" na Google Pošalji "Bajka o hlebu" na My Yahoo! Pošalji "Bajka o hlebu" na Live Pošalji "Bajka o hlebu" na MySpace Pošalji "Bajka o hlebu" na Twitter Pošalji "Bajka o hlebu" na Digg Pošalji "Bajka o hlebu" na del.icio.us

Ažurirano 04.04.2010. u 07:27, autor: lejla.al.dbuni

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. gost 213376 (avatar)
    Verna slika zivota...
  2. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio variant
    Verna slika zivota...
    Veliki decaci i velike devojcice i dalje uzivaju u bajkama,zar ne Varijant?
  3. hakim bej (avatar)
    Nema ovde velikih. Mali smo i zato volimo bajke.
    iako to mnogi ne priznaju.
  4. spiholog (avatar)
    Vaistinu vaskrse!
    Divno je mila!Hocemo jos...
  5. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio hakim bej
    Nema ovde velikih. Mali smo i zato volimo bajke.
    iako to mnogi ne priznaju.
    Ima i onih koji su toliko "odrasli" da vise ne "umeju" da se "sete" kako je to biti dete.
    Zaboravili su na nesto najvaznije sto mogu da imaju..
  6. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio spiholog
    Vaistinu vaskrse!
    Divno je mila!Hocemo jos...
    Naravno,draga moja..vec sam se uzivela u ulogu Seherezade..ha,ha..