Kafka - Metamorfoza - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Kafka - Metamorfoza

Oceni ovaj blog
Velicina Kafkinog dela je neprocenjiva. Danas je Kafka jedan od najcenjenijih pisaca covecanstva. Ipak, takav duh je celog zivota bio skucen u maloj kancelariji nagnut nad birokratskim pisarskim poslovima. On je na svojoj kozi osetio vrednosti tkz. "savremenog sveta". Vrednosti gde se pod plastom apsurda materijalizma i pozitivizma, a koji se ljudima namece od detinjstva kao nekada crkvene dogme, covek zapravo polako pretvara u broj, u masinu, u automat na fabrickoj traci.
Medjutim, ovde zelim da ukazem da Kafkin genije nije dodirnuo samo banalne povrsnosti dekadentnih drustvenih vrednosti savremenog sveta, vec je svojim delima dodirnuo i u duboka filozofska pitanja.

Covek jednog jutra pokusavajuci da ustane iz kreveta radi odlaska na posao, shvati da se pretvorio u veliku bubu.



Citajuci pripovetku "Metamorfoze" kao da sam citao Bergsonovu "Stvaralacku evoluciju". Opis borbe slobode i nuznosti. Sukob Elan vitala (zivotne sile) i inertnosti materije. Buba je zarobljena u oklop i predstavlja "zarobljeni elan vital" ili potpadanje slobode pod teret nuznosti.

Ova iz dve recenice sastavljena parafraza Bergsonove filozofije odnosi se na metafizicka desavanja, na transcendentnu osnovu izvan pojave ali to je dovoljno da naslutimo ono sto Kafkina metamorfoza nosi u sebi. Nosi misticnu slutnju vecne transcendentne borbe izvan opazajnog sveta. Odraz te borbe mozemo primetiti i u sopstvenim individualnostima. Covek se krece od slobode ka nuznosti. Napor popusta, snaga slabi a polet mladosti polako ustupa mesto inertnosti starosti. Svaki dan sticu se navike koje se pretvaraju u automatizovane reakcije na nadrazaje. Svaki dan vezujemo sami sebe u okove automatizma sve dok jednog jutra ne shvatimo da smo se pretvorili u bubu...u simbol okovanosti.

Naša sloboda, samim pokretima kojima se potvrdjuje, zacinje navike koje bi je ugušile kad se ne bi obnavljala jednim stalnim naporom: automatizam je vreba. Naša najživlja misao mrzne se u formuli koja je izražava. Rec se okrece protiv ideje. Slovo ubija duh. I naše najvatrenije oduševljenje, kad prelazi u akciju, steže se katkad tako prirodno u hladnu racunicu interesa i sujete, jedno uzima tako lako oblik drugog da bismo ih mogli zameniti jedno s drugim, sumnjati u svoju sopstvenu iskrenost, poricati dobrotu i ljubav, kad ne bismo znali da mrtvi cuva još neko vreme crte živog.

Bergson iz Stvaralacke evolucije
Dekadentno drustvo danasnjice je samo jedan pokazatelj necega sto potice sa mnogo dubljeg nivoa, iz same sustine svega.

Pošalji "Kafka - Metamorfoza" na Facebook Pošalji "Kafka - Metamorfoza" na Google Pošalji "Kafka - Metamorfoza" na My Yahoo! Pošalji "Kafka - Metamorfoza" na Live Pošalji "Kafka - Metamorfoza" na MySpace Pošalji "Kafka - Metamorfoza" na Twitter Pošalji "Kafka - Metamorfoza" na Digg Pošalji "Kafka - Metamorfoza" na del.icio.us

Ažurirano 31.07.2016. u 20:18, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
    Citao sam ovih dana Kafkino "Pismo ocu". Radi se o pravom opisu formiranja covekove licnosti prepustene na milost i nemilost vaspitanju roditelja. Nismo ni svesni koliko vaspitanje iz ranog detinjstva, kao i iz detinjstva uopste, utice na ceo kasniji zivot. Mehanizmi koje telo stvara u susretu sa entropijom ovoga sveta formiraju se celog zivota, ali sam njihov temelj je u detinjstvu a oni koji ga oblikuju jesu pre svega roditelji. Ne mozemo mnogo uticati na stvaranje tih mehanizama pa samim tim ni birati vrstu bube koja cemo postati. Jedino nam ostaje da vucemo tu bubu sa sobom sve dok konacno poput Gregora Samse toga ne postanemo svesni. Neko je doduse imao srece pa moze tada shvatiti da je zivot od njega formirao leptira a neko opet uvidece da se pretvorio u rovca.

    Uzgred.. Kafkini opisi tog doba ili odnosa izmedju tadasnjih ljudi, njega i njegovog oca , njegovih sestara, osecanja izneta na videlo svom snagom genija a koja su delovala u vremenu koje vise ne postoji, i medju ljudima kojih vise nema, sve to deluje nekako neopisivo... slicno osecanju prilikom posmtranja starih fotografija. Zato sam se zainteresovao i raspitao o sudbini tih ljudi, pre svega Kafkinih sestara. I ono sto sam primetio jeste da su sve njegove tri sestre Eli,Vali i Otla umrle za vreme drugog svetskog rata. Sta mislite zbog cega?
    Koncetracioni logori.!!!
    Upravo tako. Otla je zavrsila u gasnoj komori sa pedesetak dece kojima je pomagala kao volonter.

    Sta reci na ovo?? Da Kafka nije umro od tuberkuloze verovatno bi i on zavrsio u gasnoj komori.
    Toliko je jak uticaj jos jedne prepreke ovoga sveta ili vladavine tupavih rezima i debilnih vladara. Kada vidim slike Hitlera ili pre svega Staljina, ne mogi da se nacudim da su milioni njih klicali tim kreaturama kao bozanstvima. Pogled na Staljina cini da se osecam iznervirano.

    Ako nista barem su se na recima, ako ne na delima, ljudi danas oslobodili tog mehanizma koji nas takodje oblikuje u bubu, ili klanjati se nekoj kreaturi na vlasti kao i vladarima uopste. Nikada vise. Cetiri godine na vlasti i mars iz fotelje! To je jedno od velikih dostignuca demokratije nezavisno od svih njenih slabosti u koje necu da ulazim.

    Ako se nekom treba klanjati to nisu politicari vec ljudi poput Kafke ..njima i njihovom znanju.