МЈЕСЕЧЕВА КЋИ
Можда ће траг звијезде што дрхтури
по споредном небу које се тек слути,
наћи пут за лађу у орканској бури
дјевичанске ноћи у којој све ћути..
или ће пак мјесец у крви Врбаса
да направи змаја од древне свјетлости,
на језичку ваге без иједног таса
што у сну врбака двије сјенке мости.
Куда ћемо ноћас Мјесечева кћери
јер под овом мрежом звијезда и неона,
као да нас вјечно закида док мјери
небески судија уз бруј вјечних звона.
Мрак што све зацрни у оку не спава
јер оно се пуни сјенком другог лица,
труном плавог свјетла изван заборава
кад сунце надјача фитиљ једног свица.
U ноћ се не иде наоружан тугом
у ноћ се одлази са најдражом сликом,
у возу од жеља бесконачном пругом
дужина се пута мјери сапутником.
Куда ћемо ноћас Мјесечева кћери
све би било лакше кад би вријеме стало,
да у земљу тајни у земљу без звијери
макар посрћући уђемо бар мало.
Нек ноћ траје вјечно јер кад се раздани
к'о зрела наранxа пашће чаролија
остаће сјећање које душу храни
Витлејемска звијезда која вјечно сија..
и остаће Врбас између два моста
што унатраг тече кроз бит Млијечног пута,
кроз сан срећног кловна-непознатог госта
да више по небу постанка не лута.
Куда ћемо ноћас Мјесечева кћери
док крпица снијега под ногама плаче,
у даљини бљеште странци - небодери
у сребро се звијезде растанка облаче.
MILADIN BERIC
Ps.Pored Mike i Djoleta,Bera je moj omiljeni pesnik.
Jos jedna pesma za antologiju,prava poema...
Можда ће траг звијезде што дрхтури
по споредном небу које се тек слути,
наћи пут за лађу у орканској бури
дјевичанске ноћи у којој све ћути..
или ће пак мјесец у крви Врбаса
да направи змаја од древне свјетлости,
на језичку ваге без иједног таса
што у сну врбака двије сјенке мости.
Куда ћемо ноћас Мјесечева кћери
јер под овом мрежом звијезда и неона,
као да нас вјечно закида док мјери
небески судија уз бруј вјечних звона.
Мрак што све зацрни у оку не спава
јер оно се пуни сјенком другог лица,
труном плавог свјетла изван заборава
кад сунце надјача фитиљ једног свица.
U ноћ се не иде наоружан тугом
у ноћ се одлази са најдражом сликом,
у возу од жеља бесконачном пругом
дужина се пута мјери сапутником.
Куда ћемо ноћас Мјесечева кћери
све би било лакше кад би вријеме стало,
да у земљу тајни у земљу без звијери
макар посрћући уђемо бар мало.
Нек ноћ траје вјечно јер кад се раздани
к'о зрела наранxа пашће чаролија
остаће сјећање које душу храни
Витлејемска звијезда која вјечно сија..
и остаће Врбас између два моста
што унатраг тече кроз бит Млијечног пута,
кроз сан срећног кловна-непознатог госта
да више по небу постанка не лута.
Куда ћемо ноћас Мјесечева кћери
док крпица снијега под ногама плаче,
у даљини бљеште странци - небодери
у сребро се звијезде растанка облаче.
MILADIN BERIC
Ps.Pored Mike i Djoleta,Bera je moj omiljeni pesnik.
Jos jedna pesma za antologiju,prava poema...
