Vetar u rukama

Када дуне кошава
подигнем руку високо
и остеим како ми твоја косе
клизи кроз прсте.
Јер једино онда
осећам
да си ту,
крај мене.
А ја сам овисник
коме је потребна доза,
да преживи још један дан
без тебе
док при првом пролећном сунцу
приносим усне
грани пуној белих цветића.
Када пољубим нај бељи,
кунем се,
оесетим твоје усне.

Сале