Nema nas na spisku evropskih država i imena matematičara koji evidentno postoje i postojali su...
http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/BirthplaceMaps/Europe.html
Ne treba gorčinu u duši prihvatiti. To nije do nas. To govori o njima a ne o nama.
Ne prihvataju nas, ne priznaju postojanje nas, naših predaka.
Hteli ili ne mi znamo da je to samo pokušaj malih ljudi da nametne važnost sebi, da ušićari dok zbunjeno tražimo uzrok. Maleni, ne sposobni vole da pređu crtu i na bilo koji način uvećaju svoju malenkost, ostvarenje svoje želje...
Ni manje ni više, svakom svoje a mi znamo šta jeste a šta nije i koliko je. Neumoljiva istina svoje mesto ima i ona ima snagu dokle mi ne počnemo sumnjati u nju.
Ruđer Josip Bošković (18. maj 1711—13. februar 1787.), najveći matematičar i astronom Dubrovnika, jedan od najznačajnijih naučnika svoga vremena, uvršćen među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Bio je profesor univerziteta, osnivač Milanske opservatorije i direktor Optičkog instituta Francuske mornarice.
Bio je univerzalan stvaralac: filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, pedagog, geolog, arhitekta, arheolog, konstruktor, optičar, diplomata, putopisac, profesor, pobožan, najbolji pesnik na latinskom jeziku osamnaestog veka i prevodilac-poliglota.
Rođen je 18. maja 1711. godine kao sedmo dete trgovca Nikole Boškovića (Srbina iz Orahova Dola kod Trebinja u Hercegovini) i majke Pavle (italijanskog porekla, iz porodice Bara Betere, poznatog dubrovačkog pesnika). Ceo radni vek proveo je u tuđini, gde je stekao i svetsku slavu, a samo jednom svratio u svoj zavičajni Dubrovnik, 1747. godine.
Svoje otadžbinsko poreklo nikada nije krio – ostao je Slovinac, kako su se tada nazivali Južni Sloveni. Umro je i sahranjen 13. februara 1787. godine, a srce mu je preneto u zavičaj.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3a/Croatian_dinar_100a.jpg
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Mihailo Petrović Alas (1868-1943), matematičar, profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije i alas.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Jovan Karamata (Zagreb 1. februar 1903. – Ženeva 14. avgust 1967) je jedan od najvećih srpskih matematičara 20. veka.Tvorac je škole teorije realnih funkcija. Autor je teorije pravilno promenljivih funkcija, koja je značajna u savremenoj teoriji verovatnoće. Napisao je i niz radova koji i danas, posle nekoliko decenija od njihovog objavljivanja služe kao polazišta u matematičkim istraživanjima.
~~~~~~~~~~~~~~
Đuro Kurepa se rodio 16. avgusta 1907. u Majskim Poljanama kod Gline u Srpskoj Krajini kao četrnaesto i poslednje dete Radeta i Anđelije Kurepa.
U matematiku je uveo operaciju levog faktorijela. Postavio je takozvanu Kurepinu hipotezu, ali za ovo tvrđenje nije mogao da pronađe dokaz. Tek 11 godina posle njegove smrti, dva francuska matematičara su pronašla dokaz Kurepine hipoteze.
O Đuri, velikom ćoveku, matematičaru: http://elib.matf.bg.ac.yu:8080/virlib/template.jsp?mypage=biografije/kurepa_d/bioKurepaD.jsp
Bio je bio srpski matematičar, profesor univerziteta i akademik SANU.
.
.
Mladost i pamet pristiže
Srpski matematičari zablistali na Olimpijadi
http://studentskisvet.com/info/20080725/srpski-matematicari-zablistali-na-olimpijadi-mladi-matematicari
http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/BirthplaceMaps/Europe.html
Ne treba gorčinu u duši prihvatiti. To nije do nas. To govori o njima a ne o nama.
Ne prihvataju nas, ne priznaju postojanje nas, naših predaka.
Hteli ili ne mi znamo da je to samo pokušaj malih ljudi da nametne važnost sebi, da ušićari dok zbunjeno tražimo uzrok. Maleni, ne sposobni vole da pređu crtu i na bilo koji način uvećaju svoju malenkost, ostvarenje svoje želje...
Ni manje ni više, svakom svoje a mi znamo šta jeste a šta nije i koliko je. Neumoljiva istina svoje mesto ima i ona ima snagu dokle mi ne počnemo sumnjati u nju.
Ruđer Josip Bošković (18. maj 1711—13. februar 1787.), najveći matematičar i astronom Dubrovnika, jedan od najznačajnijih naučnika svoga vremena, uvršćen među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Bio je profesor univerziteta, osnivač Milanske opservatorije i direktor Optičkog instituta Francuske mornarice.
Bio je univerzalan stvaralac: filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, pedagog, geolog, arhitekta, arheolog, konstruktor, optičar, diplomata, putopisac, profesor, pobožan, najbolji pesnik na latinskom jeziku osamnaestog veka i prevodilac-poliglota.
Rođen je 18. maja 1711. godine kao sedmo dete trgovca Nikole Boškovića (Srbina iz Orahova Dola kod Trebinja u Hercegovini) i majke Pavle (italijanskog porekla, iz porodice Bara Betere, poznatog dubrovačkog pesnika). Ceo radni vek proveo je u tuđini, gde je stekao i svetsku slavu, a samo jednom svratio u svoj zavičajni Dubrovnik, 1747. godine.
Svoje otadžbinsko poreklo nikada nije krio – ostao je Slovinac, kako su se tada nazivali Južni Sloveni. Umro je i sahranjen 13. februara 1787. godine, a srce mu je preneto u zavičaj.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3a/Croatian_dinar_100a.jpg
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Mihailo Petrović Alas (1868-1943), matematičar, profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije i alas.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Jovan Karamata (Zagreb 1. februar 1903. – Ženeva 14. avgust 1967) je jedan od najvećih srpskih matematičara 20. veka.Tvorac je škole teorije realnih funkcija. Autor je teorije pravilno promenljivih funkcija, koja je značajna u savremenoj teoriji verovatnoće. Napisao je i niz radova koji i danas, posle nekoliko decenija od njihovog objavljivanja služe kao polazišta u matematičkim istraživanjima.
~~~~~~~~~~~~~~
Đuro Kurepa se rodio 16. avgusta 1907. u Majskim Poljanama kod Gline u Srpskoj Krajini kao četrnaesto i poslednje dete Radeta i Anđelije Kurepa.
U matematiku je uveo operaciju levog faktorijela. Postavio je takozvanu Kurepinu hipotezu, ali za ovo tvrđenje nije mogao da pronađe dokaz. Tek 11 godina posle njegove smrti, dva francuska matematičara su pronašla dokaz Kurepine hipoteze.
O Đuri, velikom ćoveku, matematičaru: http://elib.matf.bg.ac.yu:8080/virlib/template.jsp?mypage=biografije/kurepa_d/bioKurepaD.jsp
Bio je bio srpski matematičar, profesor univerziteta i akademik SANU.
.
.
Mladost i pamet pristiže
Srpski matematičari zablistali na Olimpijadi
http://studentskisvet.com/info/20080725/srpski-matematicari-zablistali-na-olimpijadi-mladi-matematicari
