Sam...

Otrovan mojim pogledima,ti,
ukotvljen kao brodić u mirnoj luci,
ti sediš,čekaš,
da bog prestane davati dane,
da nam noći postanu boje,
ti,izujedan mojim rečima,
smeješ se a smeh ti je pustinja...
Ne možeš daleko, sve dok sam tu negde,
u zubima,medju noktima...
Ispečen mojim poljupcima,ti,
ganjaš misli kao da su ovce,
maleno stado što nosi moje ime,
moje ime,dugačko i teško,
na tvom jastuku dok spavaš,moje ime...
Lišće na zemlji,snovi u meni,senke u prolazu...
U čemu si izgubljen...
Jednom dodirnut,nikad ozdravljen...
Zgnječen vremenom što ide,ti,
živiš u vrelini,goriš od želja,
a dosada bocka iglicama...
Ti ne umeš dalje,ti si samo tu,
pustio si ruku što te vodila,
spustio si jedra...
Prebledeo bez ljubavi,ti,
jadniče dragi,
koga si noćas kasapio očima,
koja ti je dala malo šećera na gorke rane...
 
Kliknite za proširenje...
Uzivanje u saznanju da neko pati je pokvareno, ne ulazeci u razloge uzivanja.Sve pohvale za ikrenost osecanja i prenosenja istog citaocu.Propustio sam da kazem da mi se svidja pesma i da me je iznenadila iskrenoscu.Molim te da prethodni komentar ne shvatis negativno jer zbog iznenadjenja nisam napisao sve sto mislim.:worth::D
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top