MIka Antić,rođen na današnji dan - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

aka973

MIka Antić,rođen na današnji dan

Oceni ovaj blog


Мирослав Мика Антић (рођен 14. марта 1932. у Мокрину - Кикинда — преминуо 24. јуна 1986) је српски песник. У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду.

Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - од водовода и канализације до луткарског позоришта. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и Змајевог „Невена“, а такође је био новинар Дневника. Умро је 24. јуна 1986. године.

Познатија дела су му:

* „Испричано за пролеће“,
* „Рождество твоје“
* „Плаво небо“
* „Насмејани свет“
* „Псовке нежности“
* „Концерт за 1001 бубањ“ (песме)
* „Мит о птици“
* „Шашава књига“
* „Издајство лирике“

За децу је написао:

* „Плави чуперак“
* „Хороскоп“ (песме у прози написане за сина Вука пред његов полазак у основну школу)
* „Прва љубав“ и
* „Гарави сокак“.

Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“ и др.

За сва та дела добио је многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, Награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, Награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.


AUTOBIOGRAFIJA

U običnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao,
bar sam pošteno kiriju platio,
na ovom svetu što sam živeo

možda sam nekome jad iscelio,
i nekom u zenice sjaj namamio,
i u komšiluk zvezde doselio,
u prozor svitanja uramio

ako mi život krila skrati,
i sneg u oku počne da veje,
znam, bar se neću pokajati
što sam umeo da se smejem

IN MEMORIAM

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
Miroslav Antić
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja
Odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moje
Rođene oči
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
Daleko u Lenjingradu

I taj Antić što me je upropastio i kao
Pisca i kao čoveka
Dakle taj koji će na kraju leći u moju
Sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro šta vam je boga mu
Čoveče
Izgledate mi nekako bolesni
A šta se izvinite za izraz baš njega tiče
Kako je meni
I dokle mi je

O meni se najlepše brinu oni koji me
Ostavljaju na miru
A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od
Mog ateljea

Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa
Mojim plavušama
Dere se u mojoj kući ogovara me svašta
Laže
Deca mi liče na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tušira pravi se da zna sve
O zenbudizmu
Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom
Sinu kupuje sladoled

Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
U Pariz
Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove
A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive
U nekom bednom hotelu
I vrati kući i rasplače me

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene
A ne njega
Više ga voli više mu veruje i on to još kako
Koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj
Ja dižem spomenik

On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem
Biografiju
Ovako popljuvan i sam i do krajnosti zgađen
Sto moram da mu javno pozajmim oči i dušu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske
Tvrđave
On je uskakao u đačke čitanke
Kad me je doktor Savić lečio od alkohola
On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam
Pristajao je na kompromise cerekao se na
Prijemima
Primao je moje nagrade mešao se u moje snove
Jedan licemer

Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću
Trpeti
I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene što pre jedini živeo

Pošalji "MIka Antić,rođen na današnji dan" na Facebook Pošalji "MIka Antić,rođen na današnji dan" na Google Pošalji "MIka Antić,rođen na današnji dan" na My Yahoo! Pošalji "MIka Antić,rođen na današnji dan" na Live Pošalji "MIka Antić,rođen na današnji dan" na MySpace Pošalji "MIka Antić,rođen na današnji dan" na Twitter Pošalji "MIka Antić,rođen na današnji dan" na Digg Pošalji "MIka Antić,rođen na današnji dan" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
  1. Emin@ (avatar)
    Cestitam na blogu Akice
  2. zeljena (avatar)
  3. aka973 (avatar)
    Citat Original postavio lelavi
    Cestitam na blogu Akice
  4. aka973 (avatar)
    Citat Original postavio zeljena
  5. DeathIsAMidnightRunner (avatar)
  6. aka973 (avatar)


    Nemoj slikati bojom,već slikaj svojim dahom.
    Prolazi kroz svoja platna kao da prolaziš kroz svetlost i kao kroz nevidljivo.
    Zamoči četku u ništa i isijavaj prozračno.
    Crtaj ljudima praznike.
    Naslikaj sebi jezero i skoči u njega i zaplivaj.
    Naslikaj duboke šume i diši miris borova.
    Put koji ima i reka koju prepoznaješ po tome kako je zoveš ne mogu trajati večno.
    Imaju kraj u prostoru.
    Ti slikaj beskraj u prostoru.
    Umnožavati sebe,to znači:stići na kraju da kažeš neizrecivo.
    To znači: prožimati a ne samo dodirnuti......
    Ažurirano 03.04.2010. u 20:47, autor: aka973
  7. aka973 (avatar)
    Citat Original postavio DeathIsAMidnightRunner
  8. gagili48 (avatar)
    Divan blog aka...Prelep...

    Ažurirano 14.03.2010. u 15:57, autor: gagili48
  9. ^UP^ (avatar)
    Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
    U Pariz
    Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove
    A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive
    U nekom bednom hotelu
    I vrati kući i rasplače me


  10. pely (avatar)


    Poklonila bi ti reci koje bi te opevale;
    sve reci si cvecem u pesme upleo.

    Poklonila bi ti moje postovanje i ljubav i divljenje;
    avaj, sve si ti u nenadmasnu ljubav:
    prema zivotu, coveku, dotakao...

    Zahvanost mi jedino ostaje,
    za dela koja si tvorio,
    slamke za koje sam se
    u nemirne dane hvatala...
    za utehu
    i slad duse ,

    Pesnice, covece,
    u treptaj zvezda pretvoren
    nizes mnudrost,
    reci u ljubav pretaces
    dok nas sa neba s osmehom darujes...
    pely
  11. Neponovljiva Gracija (avatar)
    Prelep blog draga.Moj mali doprinos...
  12. aka973 (avatar)
    Citat Original postavio gagili48
    Divan blog aka...Prelep...





    SENKA



    Zbog svega što smo najlepše hteli
    hoću da uz mene noćas kreneš.

    Ma bili svetovi crni,
    ili beli,
    ma bili putevi hladni,
    ili vreli,
    nemoj da žališ ako sveneš.

    Hoću da drziš moju ruku,
    da se ne bojiš vetra
    i mraka,
    uspravna i kad kiše tuku,
    jednako krhka,
    jednako jaka.

    Hoću uz mene da se sviješ,
    korake moje da uhvatiš,
    pa sa mnom bol
    i smeh da piješ
    i da ne želiš da se vratiš.

    Da sa mnom
    ispod crnog neba
    pronađeš hleba komadić beli,
    pronađeš sunca komadić vreli,
    pronađeš života komadić zreli.

    Ili crkneš,
    ako crći treba
    zbog svega što smo najlepse hteli.
  13. aka973 (avatar)
    Citat Original postavio ^UP^
    Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
    U Pariz
    Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove
    A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive
    U nekom bednom hotelu
    I vrati kući i rasplače me







    SAVRŠENSTVO VATRE

    Znam da ja nisam u svemu samo čovek.
    I sad sam upotrebljen tek uz put.

    Nevolje je u tome šo ne znam kako da prepoznam
    gde sam udešen tako neverovatno nesrećno

    da upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnost
    i svemu pristajem da sam posuda,

    da sam ram koji obmanjuju da je ikona,
    da sam ikona koju varaju da je boja,

    da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,
    i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se šta je.

    Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno,
    što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?



    Ako te uprlja blato i otruje gorčina
    oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.

    Moralni zakon vode je: da udavi.
    A vatre: da sagori sve što joj je u zagrljaju.

    Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća.
    Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.

    Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
    Sve ima etiku sopstvene prirode.

    Tvoje je s kim si, kud prolaziš i šta gutaš.
    I zato, sve što ti je strano posmatraj

    blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje,
    Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.
  14. aka973 (avatar)
    Citat Original postavio pely


    Poklonila bi ti reci koje bi te opevale;
    sve reci si cvecem u pesme upleo.

    Poklonila bi ti moje postovanje i ljubav i divljenje;
    avaj, sve si ti u nenadmasnu ljubav:
    prema zivotu, coveku, dotakao...

    Zahvanost mi jedino ostaje,
    za dela koja si tvorio,
    slamke za koje sam se
    u nemirne dane hvatala...
    za utehu
    i slad duse ,

    Pesnice, covece,
    u treptaj zvezda pretvoren
    nizes mnudrost,
    reci u ljubav pretaces
    dok nas sa neba s osmehom darujes...
    pely
    prelepo Pely.. od


    SERENADA

    Mesec je tupom krivom kamom
    zaklao jedno veče žuto.
    Oprosti, bio sam skitnica samo,
    pa sam u tvoje oči zaluto.

    I sasvim nespretno prosuo se
    kao lopata vrelog snega,
    nasmejan, izgužvane kose,
    od ptica ranjav, od cveta pegav.

    Oprosti, uvek moram da odem.
    Vetrove žute jesen već plače.
    Jezera - oči. Što kvase vode
    obale niske za skitačem.

    Uvek se biva lep na početku.
    Pomalo dobar. Pomalo tužan.
    Uvek se biva na ovom svetu
    na kraju tuđ, na kraju ružan.

    I uvek samo sebe imamo
    i san pun želja, nedorečen.
    Mesec je tupom krivom kamom
    zaklao jedno žuto veče.
  15. aka973 (avatar)
    Citat Original postavio Neponovljiva Gracija
    Prelep blog draga.Moj mali doprinos...


    PORUKA

    Kad prođu zore,
    kad zaspe kiše,
    i nas odavno ne bude više,
    ovo je, moj daleki sine,
    poruka za tvog još daljeg sina
    i za kćer najdaljih naših kćeri
    kroz mnogo nadanja i godina,

    za snove šarene i beskrajne,
    pegave pahulje budućih zora,

    za čavrljanja,
    kikot
    i tajne
    i za sva pitanja bez odgovora.

    Kad svenu zore,
    kad zgasnu kiše,
    i nas odavno ne bude više,
    reci nek budući lepše sanjaju,
    zamoli da čudno lepo sanjaju,
    naredi da bolje od nas sanjaju,
    pomozi im da tačnije sanjaju,
    ako ne sanjaju - daj im da sanjaju,
    viči da sanjaju,
    sanjaj da sanjaju,

    dok u njihovim detinjim grudima
    pokojna naša srca odzvanjaju
    i čuju
    i kuju
    i odjekuju
    kao zvonici među ljudima.

    Kaži im:
    onamo,
    blizu neba,
    planina jedna na sve njih čeka.
    Mi smo je zidali od sna i hleba
    da se uspentramo u svetlost nekad.

    Mi smo je digli.
    A nikad stigli.
    Za ljudski vek je ogromna bila.
    I posrćući - u vis smo pali,
    sa ožiljcima najlepših krila.

    Kad minu zore,
    kad umru kiše,
    i vidiš: nema nas nikada više
    reci im da smo se ko ljudi složili:
    mene podelili,
    tebe podelili,
    njih smo pomnožili.

    Ovo je, moj daleki sine,
    osmeh i šapat za tvoga sina
    i za kćer njegovih najdaljih kćeri
    kroz bezbroj nadanja i godina.
    I želja da se nešto produži.

    Da se pre oduži.

    Da se ne oduži,
    već da se šalje,
    od njih još dalje,
    mnogo dalje.

    Reci im: onamo, blizu neba
    još divnih treba,
    još jakih treba,
    naivnih treba
    i čudnih treba.

    Davno smo s mukom sve to sređivali.
    Sad smo na kraju i to sredili.
    Klinci su mame i tate nasleđivali.
    Sad smo mi, roditelji, decu nasledili.

    Zato im na uho promrmljaj tiše,
    kad zore izgore
    kad splasni kiše

    - nas sutra mora tamo negde
    zajedno s njima da ima
    za jednu običnu mrvu najglasnije,
    za jednu običnu mrvu najčasnije,
    za jednu običnu mrvu najviše.



  16. SibirskiTigar (avatar)
  17. aka973 (avatar)
    Citat Original postavio SibirskiTigar


    GOVOR

    Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio
    potišten kada bih sve ovo što osećam,
    morao da ti objašnjavam hudim jezikom
    čoveka: rečima sumnjivim, rovitim, razjedenim
    i nekorisnim.
    Postoje svakodnevne, sasvim obične stvari,
    koje su mnogima tajna.
    “Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena,
    kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.
    Postoji govor koji će neko otkriti sutra, a
    možda niko neće ni pokušavati da ga
    otkrije. Ali ti ga već sada moraš obuhvatiti
    mislima.
    Jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva.
    Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
    Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
    Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
    stvarnost stvarnog, volja volje i moć moći.
    Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja,
    … postoji i ljubav ljubavi, sine moj.
    Sve se ređe usuđujem da izgovaram reči, jer
    uvek znače drugo nego što ja to želim.
    Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
    u šumovima beskraja.
    Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleđa. Takvo
    je moje ćutanje s tobom ove noći. Opnu po
    opnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamor
    među nama civilizacije protozoa, epohe
    virusa, ćelije stena i vazduha, i ustavljena
    koža vode i večnosti.
    To je kao da se sporazumevamo u svim
    vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
    smo se zadesili.
    Pisem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem
    telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
    se bar jednom dnevno telefonom
    Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
    Ali ni reči odgovora. Znači da misle
    na nas.
    Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
    glasom govora.
    Ljudi se poštuju rečima, a v

  18. SibirskiTigar (avatar)
  19. SibirskiTigar (avatar)
  20. SibirskiTigar (avatar)
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja