Misao o Bogu
1.
Svako ce se sloziti da od veceg postoji manje, npr. da od veceg kamena postoji manji kamen. Savremena nauka nam nedvosmisleno dokazuje postojanje atoma, Cak postojanje i mnogo manjih cestica. Ali ako se i to zna ne postoji razlog za tvrdnju da Bog ne postoji. Hriscanski filosofi bi cak rekli da je postojanje atoma takodje dokaz Bozjeg prisustva jer i atom je neko morao da stvori. Ali krenimo na suprotnu stranu. Od tog istog kamena postoji veci kamen, od tog jos veci itd. Svaki kamen mora na necemu stajati. U ovom slucaju nije bitno da li je Zemlja ravna ploca koju kornjace nose na ledjima ili nebesko telo koje kruzi oko Sunca. U oba slucaja i najveci kamen stoji na Zemlji. Zemlja opet negde mora stajati, recimo da je to u orbiti oko Sunca. Sunce je, pak, u orbiti oko centra Galaksije, a nasa Galaksija se opet krece kroz Univerzum. Najnovija naucna istrazivanja dokazuju da je univerzum star oko 16 milijardi godina i da se siri brzinom svetlosti u svim pravcima, dakle ima oblik lopte. Postavlja se pitanje sta se nalazi iza granica svemira. Uzmimo kao puku pretpostavku da nas Univerzum nije jedini, da je npr. samo jedno jajasce ikre u svim okeanima na svetu, a da su svi okeani sveta to “nesto” sto je izvan granica naseg Svemira. Predpostavimo da se u tom okeanu nalazi jos mnogo ikre i da svako jajasce predstavlja drugi univerzum. Ipak, broj atoma u jednom takvom superuniverzumu je nezamislivo velik ali konacan. Ne moze se, pritom, izbeci jos jedno pitanje koje bi svako radoznalo dete postavilo a glasi – a sta se nalazi izvan tog okeana. Namece se odgovor da prostor nema kraj ni pocetak. Teologija nam veli da Bog ne hodi po ovom prostoru jer bi onda gazio sam po sebi. Cak je i Raj smesten u “nasem” prostoru, dok Bog nije. Po slicnom principu mozemo zamisliti i vreme. Ne znamo kad je pocelo i da li je pocelo, ni kad i da li ce se zavrsiti. Uzmimo da vreme nema ni pocetak ni kraj. Dobili bi dve beskonacne velicine.
2.
Ako je Bog tvorac beskonacnog prostora i beskonacnog vremena onda on sam mora biti bezmaterijalan i bezvremenski. Po tome razlika izmedju Pape i najbednijeg prosjaka je beskonacno mala u poredjenju u dimenzijama beskonacnosti, a tvrdnje da svestenik i crkva pretsavljaju Boga su u najmanju ruku arogantna. Tako beskonacno mocno “stvorenje” (pre bih ga nazvao Velikim Stvoriteljem) niko sem Njega Samog ne bi mogao zastupati i govoriti u Njegovo ime.
3.
A kroz vekove ljudi ne samo da su govorili “u ime Boga” nego su delali i pocinili nevidjena zverstva “u ime Boga”. Zar taj covek, kojeg hriscanska crkva naziva jeretikom i bogohulnikom, nije tako|e tvorevina Bozja? Ako jeste, da li bilo ko sem Boga ima pravo da u Njegovo ime presudjuje? Ako je Bog sve To stvorio za sest dana, da li bi mu bila potrebna pomoc ili posrednikda sprovede neke svoje, eventualne, planove? Da li ce Bog promeniti svoje planove, ukoliko ih ima, ako neko kaze “Boze pomozi”? Naravno da nece jer je upravo to deo Njegovog velikog plana. Zar je On toliko pogrseiv da na nekog i nesto moze da zaboravi. Molitva je besmislena i mogla bi, eventualno, da predstavlja uvredu upucenu Njemu.
Cela filosofija hriscanstva upravo dokazuje da Bog u tom obliku u kojem ga ona sama opisuje i predstavlja ne postoji, kamoli suprotno. To je samo do krajnjih granica pojednostavljena predstava Boga (mozemo ga nazvati bilo kako). Bogu se ne vredi moliti jer je svet stvoren onako kako je On to hteo sa svim dobrim i losim stranama. I samu molitvu koju propagira hriscanstvo bih protumacio kao aroganciju jer se Bogu sugerise sta bi mogao bolje da uradi, a samo iz zelje za ostvarivanjem licne koristi, zanemarivsi ceo univerzum univerzuma.
4.
Hriscanstvo, kao i sve druge vere nastale su iz nesavrsenosti coveka, njegovog neznanja i nemogucnosti da dokuci znanje i svest o beskonacnosti
1.
Svako ce se sloziti da od veceg postoji manje, npr. da od veceg kamena postoji manji kamen. Savremena nauka nam nedvosmisleno dokazuje postojanje atoma, Cak postojanje i mnogo manjih cestica. Ali ako se i to zna ne postoji razlog za tvrdnju da Bog ne postoji. Hriscanski filosofi bi cak rekli da je postojanje atoma takodje dokaz Bozjeg prisustva jer i atom je neko morao da stvori. Ali krenimo na suprotnu stranu. Od tog istog kamena postoji veci kamen, od tog jos veci itd. Svaki kamen mora na necemu stajati. U ovom slucaju nije bitno da li je Zemlja ravna ploca koju kornjace nose na ledjima ili nebesko telo koje kruzi oko Sunca. U oba slucaja i najveci kamen stoji na Zemlji. Zemlja opet negde mora stajati, recimo da je to u orbiti oko Sunca. Sunce je, pak, u orbiti oko centra Galaksije, a nasa Galaksija se opet krece kroz Univerzum. Najnovija naucna istrazivanja dokazuju da je univerzum star oko 16 milijardi godina i da se siri brzinom svetlosti u svim pravcima, dakle ima oblik lopte. Postavlja se pitanje sta se nalazi iza granica svemira. Uzmimo kao puku pretpostavku da nas Univerzum nije jedini, da je npr. samo jedno jajasce ikre u svim okeanima na svetu, a da su svi okeani sveta to “nesto” sto je izvan granica naseg Svemira. Predpostavimo da se u tom okeanu nalazi jos mnogo ikre i da svako jajasce predstavlja drugi univerzum. Ipak, broj atoma u jednom takvom superuniverzumu je nezamislivo velik ali konacan. Ne moze se, pritom, izbeci jos jedno pitanje koje bi svako radoznalo dete postavilo a glasi – a sta se nalazi izvan tog okeana. Namece se odgovor da prostor nema kraj ni pocetak. Teologija nam veli da Bog ne hodi po ovom prostoru jer bi onda gazio sam po sebi. Cak je i Raj smesten u “nasem” prostoru, dok Bog nije. Po slicnom principu mozemo zamisliti i vreme. Ne znamo kad je pocelo i da li je pocelo, ni kad i da li ce se zavrsiti. Uzmimo da vreme nema ni pocetak ni kraj. Dobili bi dve beskonacne velicine.
2.
Ako je Bog tvorac beskonacnog prostora i beskonacnog vremena onda on sam mora biti bezmaterijalan i bezvremenski. Po tome razlika izmedju Pape i najbednijeg prosjaka je beskonacno mala u poredjenju u dimenzijama beskonacnosti, a tvrdnje da svestenik i crkva pretsavljaju Boga su u najmanju ruku arogantna. Tako beskonacno mocno “stvorenje” (pre bih ga nazvao Velikim Stvoriteljem) niko sem Njega Samog ne bi mogao zastupati i govoriti u Njegovo ime.
3.
A kroz vekove ljudi ne samo da su govorili “u ime Boga” nego su delali i pocinili nevidjena zverstva “u ime Boga”. Zar taj covek, kojeg hriscanska crkva naziva jeretikom i bogohulnikom, nije tako|e tvorevina Bozja? Ako jeste, da li bilo ko sem Boga ima pravo da u Njegovo ime presudjuje? Ako je Bog sve To stvorio za sest dana, da li bi mu bila potrebna pomoc ili posrednikda sprovede neke svoje, eventualne, planove? Da li ce Bog promeniti svoje planove, ukoliko ih ima, ako neko kaze “Boze pomozi”? Naravno da nece jer je upravo to deo Njegovog velikog plana. Zar je On toliko pogrseiv da na nekog i nesto moze da zaboravi. Molitva je besmislena i mogla bi, eventualno, da predstavlja uvredu upucenu Njemu.
Cela filosofija hriscanstva upravo dokazuje da Bog u tom obliku u kojem ga ona sama opisuje i predstavlja ne postoji, kamoli suprotno. To je samo do krajnjih granica pojednostavljena predstava Boga (mozemo ga nazvati bilo kako). Bogu se ne vredi moliti jer je svet stvoren onako kako je On to hteo sa svim dobrim i losim stranama. I samu molitvu koju propagira hriscanstvo bih protumacio kao aroganciju jer se Bogu sugerise sta bi mogao bolje da uradi, a samo iz zelje za ostvarivanjem licne koristi, zanemarivsi ceo univerzum univerzuma.
4.
Hriscanstvo, kao i sve druge vere nastale su iz nesavrsenosti coveka, njegovog neznanja i nemogucnosti da dokuci znanje i svest o beskonacnosti
