"Godinama, ljudi se potucaju i smucaju. Od mesindžera, preko foruma i blogova, do "fejsova".
Zašto? Odgovor na to pitanje niko ne želi da čuje više. I ne samo na to pitanje. Ljudi ne žele više ni pitanja, ni odgovore. Svi odavno sve znaju.
Svi odavno samo žele da se "zezaju" i da žive što mogu zanimljivije, lepše, bolje.
Znaju i zašto su ovde.
Uvek ista pitanja, uvek isti odgovori, lica, nikovi, maskote.
I svi hoće da skrenu pažnju na sebe, da jednostavno kažu "e! vidite mene! i ja postojim!"
A ko si to Ti?
Ti što ovo čitaš, učesnik bloga, foruma, fejsa..
Otuđeni, usamljeni stvor koji se napinje iz sve snage da bude pametan, mističan, lep, duhovit, da pleni intelektualnim bravurama, znanjem i zvanjem, da se svađa, vređa, laže, maže, pomaže, brine se, bira, uči, žrtvuje se - samo da bi dobio: pažnju. I sve ono što uz pažnju ide.
Da, teško je skrenuti pažnju na sebe na ulici, ako si običan. Ili ako si neobičan, ali sjeban. Ljudi žure, prepuni su strahova od ovog i onog, a pogotovo od likova koji bi eto samo hteli malo više pažnje. I možda poneku reč..i možda poneki dodir..i možda poneki osećaj, i možda poneko da pripadaju, nekome, nečemu.
Ali, na forumu, sve je mnogo lakše.
Izaberi novo ime. Izaberi novu sliku. Budi ono što bi voleo da budeš, a ne ono što jesi, jer zapamti, ono što jesi - nikoga na ulici ne interesuje. Zato i jesi ovde.
Ovde su i drugi koji jesu kao ti. Braća i sestre po bolesti. Site lekove pijete i iste izbegavate.
Možda ćeš reći "ma ja samo volim da se zezam i zabavim" ali taj zec i leži u tom grmu: ti jedino i možeš da se zabaviš ukoliko skreneš pažnju na sebe. Na svoje siroto Sopstvo koje troši sate i godine, na istom forumu, sa istim mačkama u džaku. Sve drugo ne ispunjava te više.
Zamisli da je nekome baba-vračara rekla kako će dobar deo života biti na suncu, među lepim mirisima, ili da će mu oči često gledati prizore od kojih zastaje dah, a da je tebi, da ista baba rekla kako ćeš svoj život provoditi tako što ćeš kažiprstom desne ruke da klikćeš nekakvo dugme, nekoliko miliona puta i da će ti to biti smisao života.
Zamisli kako ti je rekla da ćeš svake godine da sediš ispred staklene ravni po 120 dana, sam.
E ti si taj. Forumaš - oblik života koji se hrani samo i jedino tuđom pažnjom.
Vapaj od čoveka, krpež od znanja i emocija, satrt od života pred svetlo ekrana.
Tvoja ruka je navikla na dodir plastike, tvoja usta zarastaju od negovora, tvoje oči od nepogleda. Tvoja ****** sedi u proseku više od svih ****** koje su ikada sedele. Ali sve se to da istrpeti kada znaš da neko čeka šta ćeš ti da kažeš, primetiš, zamisliš.
Taj neko, isti kao ti, krije se iza Filozofije, Ljubavi i Sexa, Politike, Istorije, Humora, Muzike..i iza svih ostalih foruma gde se neguje i održava u životu jedna te ista bolest.
Taj nečiji klik na tvoj nik dodiruje te lepše nego pravi dodir. Čitanje tvojih slova raduje te više nego nečiji pogled u tvoje oči. Tvoje srednje ime je Otuđen.
Ali ne! Ti ćeš reći kako su svakom čoveku potrebne laži, kako bi podneo teret napornog života! Pa šta onda ima loše u ovoj laži, koja je laž nad lažima?
Šta ima loše u bilo kom ošamutu. On ti pomaže da premostiš..samo, koju to reku? Gde su njene obale?
Možda ćeš reći kako si kreten. Kako znaš sve, ali ej to jače od tebe."šta da se radi", "*******"
O da, svakakvim ćeš ti govnima da se namažeš, samo da ostaneš u svetu gde se sporadično, nekad na kašičicu, nekad na džakove, deli - pažnja. Borićeš se krvavo za malo te droge koja se čak više i ne švercuje.
Seti se..ti se plašiš žive reke ljudi.
Ne voliš da te dodiruju u prolazu. Ne voliš njihova tela, njihovu galamu. Ti umesto tih ljudi biraš ljude-mačke, u džaku. Stavi zato brzo slušalice u uši i ubrizgaj sebi još jednu dozu od 12 mp3-ja direktno u uši. Biće ti lakše. Da opstaneš. Da opstaneš kao neko čija je uloga samo da postoji. Kao lišaj. Dok ne ostariš. Dok ti se koža ne zbrčka toliko, zubi ne pocrne i stomak ne poraste, kosa ne otpadne i sise se otrombolje toliko, da će samo golubovi u parkovima da te vole.
"A šta onda da radim?" pitaćeš ti.
"E pa, dođi kod mene po čekić za odvikavanje od foruma" - reći ću ti ja."
- Odlomak iz knjige koju nikad niko neće ni napisati ni pročitati.
BW
Zašto? Odgovor na to pitanje niko ne želi da čuje više. I ne samo na to pitanje. Ljudi ne žele više ni pitanja, ni odgovore. Svi odavno sve znaju.
Svi odavno samo žele da se "zezaju" i da žive što mogu zanimljivije, lepše, bolje.
Znaju i zašto su ovde.
Uvek ista pitanja, uvek isti odgovori, lica, nikovi, maskote.
I svi hoće da skrenu pažnju na sebe, da jednostavno kažu "e! vidite mene! i ja postojim!"
A ko si to Ti?
Ti što ovo čitaš, učesnik bloga, foruma, fejsa..
Otuđeni, usamljeni stvor koji se napinje iz sve snage da bude pametan, mističan, lep, duhovit, da pleni intelektualnim bravurama, znanjem i zvanjem, da se svađa, vređa, laže, maže, pomaže, brine se, bira, uči, žrtvuje se - samo da bi dobio: pažnju. I sve ono što uz pažnju ide.
Da, teško je skrenuti pažnju na sebe na ulici, ako si običan. Ili ako si neobičan, ali sjeban. Ljudi žure, prepuni su strahova od ovog i onog, a pogotovo od likova koji bi eto samo hteli malo više pažnje. I možda poneku reč..i možda poneki dodir..i možda poneki osećaj, i možda poneko da pripadaju, nekome, nečemu.
Ali, na forumu, sve je mnogo lakše.
Izaberi novo ime. Izaberi novu sliku. Budi ono što bi voleo da budeš, a ne ono što jesi, jer zapamti, ono što jesi - nikoga na ulici ne interesuje. Zato i jesi ovde.
Ovde su i drugi koji jesu kao ti. Braća i sestre po bolesti. Site lekove pijete i iste izbegavate.
Možda ćeš reći "ma ja samo volim da se zezam i zabavim" ali taj zec i leži u tom grmu: ti jedino i možeš da se zabaviš ukoliko skreneš pažnju na sebe. Na svoje siroto Sopstvo koje troši sate i godine, na istom forumu, sa istim mačkama u džaku. Sve drugo ne ispunjava te više.
Zamisli da je nekome baba-vračara rekla kako će dobar deo života biti na suncu, među lepim mirisima, ili da će mu oči često gledati prizore od kojih zastaje dah, a da je tebi, da ista baba rekla kako ćeš svoj život provoditi tako što ćeš kažiprstom desne ruke da klikćeš nekakvo dugme, nekoliko miliona puta i da će ti to biti smisao života.
Zamisli kako ti je rekla da ćeš svake godine da sediš ispred staklene ravni po 120 dana, sam.
E ti si taj. Forumaš - oblik života koji se hrani samo i jedino tuđom pažnjom.
Vapaj od čoveka, krpež od znanja i emocija, satrt od života pred svetlo ekrana.
Tvoja ruka je navikla na dodir plastike, tvoja usta zarastaju od negovora, tvoje oči od nepogleda. Tvoja ****** sedi u proseku više od svih ****** koje su ikada sedele. Ali sve se to da istrpeti kada znaš da neko čeka šta ćeš ti da kažeš, primetiš, zamisliš.
Taj neko, isti kao ti, krije se iza Filozofije, Ljubavi i Sexa, Politike, Istorije, Humora, Muzike..i iza svih ostalih foruma gde se neguje i održava u životu jedna te ista bolest.
Taj nečiji klik na tvoj nik dodiruje te lepše nego pravi dodir. Čitanje tvojih slova raduje te više nego nečiji pogled u tvoje oči. Tvoje srednje ime je Otuđen.
Ali ne! Ti ćeš reći kako su svakom čoveku potrebne laži, kako bi podneo teret napornog života! Pa šta onda ima loše u ovoj laži, koja je laž nad lažima?
Šta ima loše u bilo kom ošamutu. On ti pomaže da premostiš..samo, koju to reku? Gde su njene obale?
Možda ćeš reći kako si kreten. Kako znaš sve, ali ej to jače od tebe."šta da se radi", "*******"
O da, svakakvim ćeš ti govnima da se namažeš, samo da ostaneš u svetu gde se sporadično, nekad na kašičicu, nekad na džakove, deli - pažnja. Borićeš se krvavo za malo te droge koja se čak više i ne švercuje.
Seti se..ti se plašiš žive reke ljudi.
Ne voliš da te dodiruju u prolazu. Ne voliš njihova tela, njihovu galamu. Ti umesto tih ljudi biraš ljude-mačke, u džaku. Stavi zato brzo slušalice u uši i ubrizgaj sebi još jednu dozu od 12 mp3-ja direktno u uši. Biće ti lakše. Da opstaneš. Da opstaneš kao neko čija je uloga samo da postoji. Kao lišaj. Dok ne ostariš. Dok ti se koža ne zbrčka toliko, zubi ne pocrne i stomak ne poraste, kosa ne otpadne i sise se otrombolje toliko, da će samo golubovi u parkovima da te vole.
"A šta onda da radim?" pitaćeš ti.
"E pa, dođi kod mene po čekić za odvikavanje od foruma" - reći ću ti ja."
- Odlomak iz knjige koju nikad niko neće ni napisati ni pročitati.
BW
