Kompjuterske igre - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

Kompjuterske igre

Oceni ovaj blog
Bila jednom jedna lepa i srećna zemlja u kojoj su živeli srećni ljudi.
Onda je došlo nesrećno vreme u kome je zavladalo zlo i srećna zemlja se krvavo cepala na komade, unesrećujući mnoge nekad srećne ljude...
U nesreći i nemaštini, ljudi gube poverenje, zatvaraju se u sebe, ne gledajući druge, teško se dolazi i do sopstvene suštine...
Nakon konačnog završetka užasa zvanog ratovi i rađanja nekih novih zemalja i nastanka nekih drugih vrednosti, još uvek je ostaloo mnogo onih koji su osećali i svet oko sebe doživljavali na način kako su ih nekad učili, bilo da su ostali u svom gradu ili se rasuli negde u velikom svetu...
U njihove domove i sve više u njihove živote, polako se uključivao kompjuter. U nedostatku pravih ljudi u svom najbližem okruženju, junaci naše priče su sve više vremena provodila pored kompjutra. I iznenadili se kada su tamo "sreli” mnoštvo nejrazličitijih ljudi... bilo da su govorili njihovim , nekim drugim jezikom sličnim ili sasvim različitim - uvek su se lepo razumeli. Tamo su se lepo nalazili i pronalazili pomenuti nostalgičari, bilo da su to pominjali u svojim razgovorima ili ne...
Dani su prolazili, kompjuter je bio sve zahtevniji, tražio sve više vremena, a kompjuterskih poznanika je bilo sve više...
I jednog dana koji se ni po čemu nije razlikovao od ostalih, sreli su se i njih dvoje, a da se ni po čemu nisu razlikovali od ostalih. Bar u početku...
Komunikacija je počela sasvim obično. Prva uočljiva razlika je bila ta što se niko nikom nije 'nabacivao', što je svako onom drugom izgledao sasvim obično i neobično normalno... On je živeo daleko od svog voljenog grada, potpuno sam u ”belom svetu”, svestan sebe i svog mesta bilo na kom kraju planete. Ona ga je prepoznala kao svog dragog prijatelja...
Imali su još lepih osobina i jedan kod drugog su upoznali lepotu davanja...
Postali su jedan drugom prijatno, drago i vrlo potrebno društvo za veoma kratko vreme... Doživljavali su se na isti način... i dobro se razumeli u tome.
Ali...
Jednog dana ga vise nije bilo u kompjuteru...
I ona je postala malo tužna...
Pokušala je preko ljudi iz kompjutera koji su živeli u istom gradu, da sazna nešto o njemu... Nija ga bilo nigde... a znala je i da su je oni već čudno posmatrali (”Vidi napasnicu... ne dozvoljava čoveku da je otkači”) i, i sami su ubrzo odlazili...
Javljaju se novi kompjuterski poznanici, ovakvi i onakvi, neki ostaju duže, neki kraće, jer su takva nepisana pravila te igre...
I obično svako ode sasvim neprimetno, budući da se uvek javi još neko nov... i tako redom...
Samo retki ostaju u sećanju duže i samo retki imaju potrebu da izađu iz kompjutera...
Njega - nema...
Ako odluči da dođe - znala je da zna gde da je nađe...


Jednog dana je pogledala u nebo i poželela da se vrati njen prijatelj iz kompjutera.
I ako je bio tražen, nije ga bilo ni te noći u kompjuteru.
Pojavio se sledećeg dana u njenom gradu...
I tu završava ova, a počinje naka druga, samo njihova priča.
Nema ni kompjutera.

Pošalji "Kompjuterske igre" na Facebook Pošalji "Kompjuterske igre" na Google Pošalji "Kompjuterske igre" na My Yahoo! Pošalji "Kompjuterske igre" na Live Pošalji "Kompjuterske igre" na MySpace Pošalji "Kompjuterske igre" na Twitter Pošalji "Kompjuterske igre" na Digg Pošalji "Kompjuterske igre" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. tanjanish (avatar)
    Prelepo....
  2. smeh (avatar)
    Citat Original postavio tanjanish
    Prelepo....
    hvala
  3. Jaca023 (avatar)
    Ja znam
    Divna prica
  4. smeh (avatar)
    Citat Original postavio Jaca023
    Ja znam
    Divna prica
    Pa ti sve znaš .
  5. bela rada (avatar)
    Lepa prica