O SLIKARSTVU
U mom životu postoje samo dve stvari koje sam radio svaki dan: crtao sam i pušio.
Sve dok bih crtao bio bih spasen.
Crtao sam po marginama novina, na salvetama, na poleđinama jelovnika, na ogledalima, izjutra, nečijim ružem za usne u znak zahvalnosti za provedenu noć.
Crtao sam kažiprstom po zamagljenim prozorima vagona treće klase na sporednim prugama,kao i po zamrznutim staklima iznajmljenih soba.
Šarao sam po zidovima prstom dok bih nekog čekao ili bih, jednostavno,šetajući bez cilja, ključem vukao beskrajnu liniju po zidovima i tarabama,obeležavajući na taj način trag i proticanje vremena.
Možda se u tim dugim, beskonačnim linijama krio kardiogram beznađa - seizmograf duše - napisao je Momo Kapor u autobiografskom romanu „Ispovesti“.
U OLOVCI JE SUŠTINA
Ja sam verovatno jedini Srbin koji nema mobilni telefon, a jedanput u Njujorku pokušali su da me nauče da pišem na kompjuteru.
Odveli su me u sobu, pokazali mi osnovne stvari, i zaključali,i došli kroz sat vremena da vide šta sam napisao.
Bio je tu i Vlada Petrić, šef katedre za kinematografiju na Harvardu.
Zatekli su me kako podnimljen zurim u ekran.
- Šta to radiš? - pitao me je Petrić.
- Čekam da počne televizijska serija na drugom programu - rekao sam.
Utvrdili su da sam nepopravljiv divljak i digli ruke od mene...
Ne samo da ne pišem kompjuterom,već lagano napuštam i pisanje mašinom.
Krećem se unazad prema olovci, u olovci je suština - napisao je Kapor u autobiografskom romanu „Ispovesti“.
BEĆKOVIĆ: VEČNI DEČAK
Momo Kapor je redak Srbin koji nije pisao pesme,a sve što je radio i govorio,pisao i slikao,radosna je i raskošna pesma,kojom je usrećio stotine hiljada čitalačkog čovečanstva.
I umesto renesansna,s razlogom se govorilo kaporovska ličnost.
U borbi s neizlečivom bolešću ovaj večni dečak se pokazao i kao veliki junak.
Svojom smrću ujeo je za srce i svoj Beograd i svoj narod.
Ostao sam bez jednog od najprisnijih i najmilijih prijatelja.
Umesto da izjavljujem saučešća,bilo bi logičnije da ih primam - rekao je akademik Matija Bećković.
NOGO: SRPSKI ČEHOV
Momo Kapor je bio srpski Čehov,koga doživljavam više kao brata nego kao prijatelja.
Poput mitskog grčkog kralja Mide,koji je sve što pogleda pretvarao u zlato,Momo Kapor je imao prokletstvo da sve što napiše i objavi,pretvori u bestseler.
Kapor je čovek renesansnih darova.
On je,kao što je poznato,pripadao bratstvu onih koji su čas pisali,čas slikali,pa su pisac i slikar jedan drugom vreme potkradali.
Jedan se od drugog odmarali.
Njegova neutoljiva radoznalost,a onda i redak smisao da ovekoveči sitnice,drugo je ime za jedinstvenu kaporovsku erudiciju,u kojoj su,sem memorije, uposlena sva čula kojima je vrebao liniju, lik, jezik, priču, mirise, ukuse, atmosferu...
Jer,on je svet,takoreći,kožom osećao.
Kapor je čudesan sunđer,veliki upijač.
ZUBAC: DOBAR ČOVEK
Njega je sve bolelo što se dešavalo oko njega.
Radi se o veoma dobrom piscu,koji je na jednostavan način primao to što ga smatraju lakim piscem,a njegova literatura je literatura prvog reda.
I veliki je slikar bio.
Dobar čovek.
Njegovim odlaskom svi smo mnogo izgubili - rekao je Pero Zubac
U mom životu postoje samo dve stvari koje sam radio svaki dan: crtao sam i pušio.
Sve dok bih crtao bio bih spasen.
Crtao sam po marginama novina, na salvetama, na poleđinama jelovnika, na ogledalima, izjutra, nečijim ružem za usne u znak zahvalnosti za provedenu noć.
Crtao sam kažiprstom po zamagljenim prozorima vagona treće klase na sporednim prugama,kao i po zamrznutim staklima iznajmljenih soba.
Šarao sam po zidovima prstom dok bih nekog čekao ili bih, jednostavno,šetajući bez cilja, ključem vukao beskrajnu liniju po zidovima i tarabama,obeležavajući na taj način trag i proticanje vremena.
Možda se u tim dugim, beskonačnim linijama krio kardiogram beznađa - seizmograf duše - napisao je Momo Kapor u autobiografskom romanu „Ispovesti“.
U OLOVCI JE SUŠTINA
Ja sam verovatno jedini Srbin koji nema mobilni telefon, a jedanput u Njujorku pokušali su da me nauče da pišem na kompjuteru.
Odveli su me u sobu, pokazali mi osnovne stvari, i zaključali,i došli kroz sat vremena da vide šta sam napisao.
Bio je tu i Vlada Petrić, šef katedre za kinematografiju na Harvardu.
Zatekli su me kako podnimljen zurim u ekran.
- Šta to radiš? - pitao me je Petrić.
- Čekam da počne televizijska serija na drugom programu - rekao sam.
Utvrdili su da sam nepopravljiv divljak i digli ruke od mene...
Ne samo da ne pišem kompjuterom,već lagano napuštam i pisanje mašinom.
Krećem se unazad prema olovci, u olovci je suština - napisao je Kapor u autobiografskom romanu „Ispovesti“.
BEĆKOVIĆ: VEČNI DEČAK
Momo Kapor je redak Srbin koji nije pisao pesme,a sve što je radio i govorio,pisao i slikao,radosna je i raskošna pesma,kojom je usrećio stotine hiljada čitalačkog čovečanstva.
I umesto renesansna,s razlogom se govorilo kaporovska ličnost.
U borbi s neizlečivom bolešću ovaj večni dečak se pokazao i kao veliki junak.
Svojom smrću ujeo je za srce i svoj Beograd i svoj narod.
Ostao sam bez jednog od najprisnijih i najmilijih prijatelja.
Umesto da izjavljujem saučešća,bilo bi logičnije da ih primam - rekao je akademik Matija Bećković.
NOGO: SRPSKI ČEHOV
Momo Kapor je bio srpski Čehov,koga doživljavam više kao brata nego kao prijatelja.
Poput mitskog grčkog kralja Mide,koji je sve što pogleda pretvarao u zlato,Momo Kapor je imao prokletstvo da sve što napiše i objavi,pretvori u bestseler.
Kapor je čovek renesansnih darova.
On je,kao što je poznato,pripadao bratstvu onih koji su čas pisali,čas slikali,pa su pisac i slikar jedan drugom vreme potkradali.
Jedan se od drugog odmarali.
Njegova neutoljiva radoznalost,a onda i redak smisao da ovekoveči sitnice,drugo je ime za jedinstvenu kaporovsku erudiciju,u kojoj su,sem memorije, uposlena sva čula kojima je vrebao liniju, lik, jezik, priču, mirise, ukuse, atmosferu...
Jer,on je svet,takoreći,kožom osećao.
Kapor je čudesan sunđer,veliki upijač.
ZUBAC: DOBAR ČOVEK
Njega je sve bolelo što se dešavalo oko njega.
Radi se o veoma dobrom piscu,koji je na jednostavan način primao to što ga smatraju lakim piscem,a njegova literatura je literatura prvog reda.
I veliki je slikar bio.
Dobar čovek.
Njegovim odlaskom svi smo mnogo izgubili - rekao je Pero Zubac