VEGETERIJANSTVO IV - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

širom zatvorenih očiju

VEGETERIJANSTVO IV

Oceni ovaj blog
Podatak za neverovati: u nesto vise od kilograma pecene govedine na zaru,ima isto toliko benzopirena koliko u dimu istovremeno zapaljenih 6oo.cigareta!

Kardiovaskularne bolesti

Nesposobnost ljudskog organizma da izadje na kraj sa prekomerenim zivotinjskim mastima u ishrani,jos jedan je dokaz za nepotrebnu upotrebu mesa u ishrani coveka.
Metabolizam mesozdera moze da sagori skoro neogranicene kolicine holesterola i masťi,bez ikakvih nepovoljnih posledica.
Sa druge strane,vegetarijanske vrste imaju veoma ogranicenu sposobnost da izadju na kraj sa bilo kojim nivoom holesterola ili masti iznad kolicine potrebne sopstvenom telu.
Nakon dugogodisnjeg unosenja prevelikih kolicina takvih materija,na unutrasnjim zidovima arterija taloze se masne naslage,uzrokujuci stanje kao arterioskleroza,otvrdnjavanje arterija.
Posto takve naslage otezavaju protok krvi ka srcu,uveliko se pojacava mogucnost srcanog udara i zgrusavanja krvi.
Visedecenijske studije o pracenju povezanosti ove dve pojave(konzumiranja mesa i srcanih oboljenja),konstatovale su "da je visoko-zasicena mesna ishrana osnovni uzrok rasprostranjenosti koronarno-srcanih bolesti".
Prema Britanskoj enciklopediji:"Za proteine dobijene iz orasastih plodova,mahunarki,zitarica i mlecnih proizvoda,kaze se da su ralativno cisti u poredjenju sa mesom koje u sebi sadrzi 56% neciste vode".
U zemljama sa najvecom potrosnjom mesa u regionima i na kontinetima,zabelezeno je da svaka druga osoba umire od bolesti srca ili bolesti krvnih sudova.


Kancerogena oboljenja


Jos jedan dokaz da su ljudski organi nepodesni za varenje mesa jeste veza,koja je ustanovljena brojnim istrazivanjima,izmedju raka debelog creva i konzumiranja mesa.

Jedan od razloga rasprostranjenosti raka jeste visoki procenat masti,odnosno mali sadrzaj vlakana u ishrani mesom.
To dovodi do sporog prolaska otpadnih materija kroz debelo crevo,a time se dopusta da toksini deluju sa produzenim dejstvom.
Meso ne sadrzi potrebna vlakna(kaozitarice),a vlakna pospesuju brze varenje i kretanje hrane kroz creva.
U"Beleskama o uzrocima raka" R.Rasel pise:"Ustanovio sam da od 25.nacija koje jedu meso u velikim kolicinama,njih 19.ima visok procenat oboljenja od raka.Sa druge strane,od 35.nacija koje jedu malo mesa ili ga uopste ne jedu,nema nijedne sa visokim procentom obolelih od raka".
Neki od najzapanjujucih rezultata u istrazivanjima ticu se uticaja nitroamina.
Nitroamini nastaju kada sekundarni amini koji npr.dominiraju u pivu,vinu,caju i duvanu,dodju u dodir sa hemijskim konzervansima iz mesa.
FDA je okarakterisalo nitroamine kao"jednu od najopasnijih i najhirovitijih grupa kancerogena koja je do sada otkrivena..a njihova uloga u etiologiji raka kod coveka izaziva rastucu,cak alarmantnu zabrinutost strucnjaka".
Izvrseni eksperimenti sa nitroaminima na zivotinjama dali su deprimirajuce potvrdne rezultate.
Dr.Vilijam Lidzinski:"Rak se prosirio na celo telo-na mozak,pluca,zeludac,jetru,pankreas,po zlezdama i crevima..bilo ga je svuda.Zivotinje su predstavljale samo uzasnu,bolesnu hrpu mesa".


Ishrana i dugovecnost


Ljudsko telo je slozena masina.
Poput svih masina,neka goriva mu vise odgovaraju za pravilno funkcionisanje,neka mu ne odgovaraju.
Podaci pokazuju da je meso vrlo neefikasno gorivo za ljudsku masinu,masinu koja ce na kraju zahtevati vrlo visoku cenu za placanje velike putarine.
Npr..Eskimi koji uglavnom zive na mesu i ribi,veoma brzo stare.Njihov prosecni zivotni vek retko prelazi30.godina.
Kirgizi,istocno-ruski narod,koji je nekada ziveo uglavnom na mesu,retko je ziveo duze od 40.godina.
Sa druge strane,ima plemena kao sto su Hunza,koji zive u Himalajima ili grupa poput adventista,uglavnom vegeterijanske hriscanske grupe,koje obicno zive izmedju 80.i 100.godina.
Istrazivai navode da je vegeterijanstvo uzrok njihovog izvanrednog stanja i dugovecnosti.
Indijanci Maje sa poluostrva Jukatan u Srednjoj Americi,kao i neka Jemenska plemena,takodje su poznati po odlicnom zdravlju.
I kod njih je ustanovljena niska potrosnja mesa ili cak stoprocentna vegeterijanska ishrana,kao faktor zdravlja i dugog zivota.


Jedenje mesa i glad u svetu


Neka ispitivanja,vrsena u SAD-u,pokazala su da kada bi ova drzava hranila siromasno i gladno stanovnistvo sveta,sa onom kolicinom zita i soje kojom hrane svoju stoku,da bi se potpuno mogla eliminisati glad u svetu i uzasi koju ona izaziva.
Dz.Majer je procenio da bi smanjenje proizvodnje mesa samo za 10% sacuvalo dovoljno zita za ishranu za 60.miliona ljudi.

Proteini
Hiljadu jutara pod sojom daje 562.kg upotrebljivih proteina,ista povrsina sa kukuruzom daje 504.kg proteina.
A sad razmotrite ovo:kada se uzrodom sa hiljadu jutara pod sojom,kukuruzom,pirincem ili psenicom hrani june odredjeno za tov,dobija se oko 63.kg upotrebljivih proteina.
Samo 10% proteina i kalorija sa kojima hranimo stoku,vracaju se kroz meso tih zivotinja.
Ova i druga otkrica ukazuju na uznemirujuci zakljucak:konzumiranje mesa je u direktnoj vezi sa gladi u svetu!
Iako se to ne zna u sirim razmerama,zitarice,mahunarke i mlecni proizvodi predstavljaju odlican izvor visoko kvalitetnih proteina.
Uporedjujuci iste kolicine namirnica sa mesom,pokazalo se da je vegeterijanska ishrana bogatiji izvor ovih hranljivih sastojaka.
Komad mesa od 100.gr sadrzi samo 20.gr proteina(treba uzeti u obzir i cinjenicu da je preko 50% tezina mesa voda).
Poredjenja radi,u 100.gr sira ili sociva ima25.gr proteina,a ista kolicina soje ima 34.gr proteina.

Novac
Znamo koliko kosta kilogram mesa(bilo koje vrste),kao i kilogram zitarica,mahunarki ili mlecnih proizvoda..lako je zato izracunati i kolike bi bile novcane ustede od toga.
I da takav novac mozemo usmeriti na druga,vredna zadovoljstva u zivotu.

Voda
Sledeca cena koju placamo za jedenje mesa ogleda se u zagadjenju zivotne okoline.
Veliki izvor zagadjenja reka lezi u veoma zagadjenim otpadnim i kanalizacionim vodama iz velikog broja klanica i hranilista.
Sve je ociglednuije da izvori slatke vode na ovoj planeti postaju sve vise ne samo zagadjeni,vec i iscrpljeni,a mesna industrija sve rasipnija.
U knjizi"Stanovnistvo,prirodna bogatstva i zivotna okolina" Pol i Ana Erik navode da za uzgoj jednog kilograma psenice je potrebno samo 60.litara vode,dok za proizvodnju jednog kilograma mesa je potrebno negde izmedju 25oo i 6000 litara.
"New York Post" je jos `73 godine otkrio zapanjujucu cinjenicu koja govori o pogresnoj upotrebi dragocenih prirodnih izvora:"..jedna velika klanica pilica u Americi dnevno koristi 450.miliona litara vode!Ta ista kolicina vode bila bi dovoljna da snabde grad od 25.000 stanovnika".

Eto,to su podaci: u pogledu zemlje,vode i sredstava..meso je najskuplja i najnedelotvornija hrana koju covek moze da upotrebi!


Fizicke posledice


"Velike kolicine zitarica mogu proizvesti poljoprivredna preduzeca,dok se obilne kolicine mleka,jogurta i maslaca kogu dobiti zastitom krava.
Kad bi se zastitile sume mogli bi se dobiti ogromne kolicine meda.
Nazalost,u modernoj civilizaciji ljudi su zaposleni ubijanjem krava koje su izvor jogurta,mleka i maslaca.
Seku se stabla koja daju med i otvaraju se fabrike za proizvodnju shrafova,automobila i vina,umesto da se okrenemo poljoprivredi.
Kako se onda moze biti srecan?
Moraju se ispastati sve bede materijalizma!
Ljudska tela postaju naborana i postepeno propadaju,sve dok ne postanu skoro poput patuljaka..a uz to,njihova tela odaju grozan zadah usled necistog znojenja koje dolazi od jedenja svakakvih odvratnih stvari.
To nije ljudska civilizacija..."
Shrimad Bagavatam

~nastavice se~

Pošalji "VEGETERIJANSTVO  IV" na Facebook Pošalji "VEGETERIJANSTVO  IV" na Google Pošalji "VEGETERIJANSTVO  IV" na My Yahoo! Pošalji "VEGETERIJANSTVO  IV" na Live Pošalji "VEGETERIJANSTVO  IV" na MySpace Pošalji "VEGETERIJANSTVO  IV" na Twitter Pošalji "VEGETERIJANSTVO  IV" na Digg Pošalji "VEGETERIJANSTVO  IV" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari